Biznis koji se isplati! Dnevno od branja ove biljke može da se zaradi do 80 evra, a od uzgoja 5.000 evra: Ovo su uslovi

Sezona berbe zove je u punom jeku, a otkupljivači poručuju da ova biljka trenutno "zlata vredi". Bilo da se odlučite za sakupljanje samonikle zove u prirodi ili za ozbiljan plantažni uzgoj, zarada je izuzetna, dok su ulaganja na samom minimumu.

Dnevnica od koje se "vrti u glavi"

Ove godine, otkupna cena svežeg cveta zove u Bosni i Hercegovini dostigla je jednu od najviših vrednosti u poslednjih desetak godina i iznosi 4 KM po kilogramu, piše Agroklub.

Prema rečima iskusnih berača, jedna osoba tokom dana može da ubere između 30 i 40 kilograma, ukoliko je godina povoljna i zova gusto rasprostranjena. Uz ovogodišnju otkupnu cenu, to znači da dnevna zarada berača može iznositi od 120 do 160 KM, odnosno oko 60 do 80 evra za samo jedan dan rada.

Za one koji žele dodatni profit, sušenje zove je pravi potez. Suvi cvet je znatno isplativiji i postiže cenu od 30 do 35 KM po kilogramu (preko 15 evra), ali treba imati na umu da je za dobijanje jednog kilograma suvog potrebno oko 5 do 6 kilograma svežeg cveta.

Od hektara i do 5.000 evra zarade

Zova više nije samo samonikla biljka uz puteve, već kultura koja se sve češće uzgaja na plantažama. U Srbiji je centar njenog uzgoja sever Vojvodine, gde voćari najčešće sade sortu sa zapada Evrope po imenu "Hazberg".

Uzgoj ove biljke pokazao se kao jedan od najrentabilnijih. Zova traži suvu i peskovitu zemlju, a rađa od 10 do 12 tona po hektaru. Proizvođači mogu da računaju na ukupan prihod od oko 600.000 dinara (oko 5.000 evra) po hektaru, dok neke analize pokazuju da je stabilan prihod veći od 4.000 evra apsolutno ostvariv.

Prednosti uzgoja zove:

• Mala ulaganja: Hemijska zaštita gotovo da nije potrebna, što proizvodnju čini praktično organskom.
• Lako održavanje: Lako se umnožava i nema mnogo posla oko nje, dok je sama berba znatno lakša nego kod grožđa.

Ogromna potražnja u Evropi

Tržište, a posebno ono u Evropskoj uniji, konstantno beleži rast tražnje za ekološkim proizvodima od zove. Zova ima čak 75 načina primene i u farmaceutskoj industriji je odmah iza aloje vere.

Koristi se za proizvodnju sokova, sirupa, čajeva, ali i džemova, vina i rakija. Takođe, od kada je na Zapadu zabranjena upotreba sintetičkih boja u prehrambenoj industriji, zova je dobila na dodatnom značaju jer služi i kao prirodna farba.

Zlatna pravila za branje

Da bi ubrani cvetovi zadržali kvalitet i postigli visoku cenu, stručnjaci i otkupljivači apeluju na sledeće:

• Berba po suncu: Zovu treba brati isključivo ručno, po suvom i sunčanom vremenu, jer vlažna zova brzo gubi kvalitet i tamni.
• Samo zreli cvetovi: Beru se isključivo potpuno otvoreni cvetovi, jer nezreli imaju slabiju aromu.
• Čuvajte prirodu: Berbu treba obavljati makazama ili nožićem, bez lomljenja grana i čupanja, kako bi se staništa sačuvala i za naredne godine