Ambasada SAD u Srbiji objavila je poziv američkim kompanijama za učešće u izgradnji reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3, s rokom za prijave do 25. juna
Projekat predviđa izgradnju postrojenja od 2.400 MW, sa mogućnošću dodatnih 400 MW iz obnovljivih izvora, a procenjena vrednost investicije je oko 2,63 milijarde evra
Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji objavila je javni poziv za iskazivanje interesa za učešće u projektu izgradnje reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3, koji će biti partner u realizaciji ove investicije. Prema tekstu poziva, zainteresovane kompanije imaju rok do 25. juna da predaju svoja pisma o namerama Ministarstvu rudarstva i energetike Republike Srbije.
Kako se navodi, cilj ovakvog postupka je selekcija strateških partnera za izradu tehničke dokumentacije, finansiranje i samu izgradnju ovog masivnog elektroenergetskog postrojenja. Pri tom, ovaj javni poziv, kako se navodi na sajtu Ambasade, je zasnovan na Sporazumu između Vlade Srbije i Vlade SAD o strateškoj saradnji u oblasti energetike, koji je stupio na snagu 28. marta 2025. godine. Proces vodi posebna Radna grupa Vlade Srbije, a izbor se sprovodi prema Zakonu o javnim nabavkama na osnovu međudržavnog sporazuma i predstavlja prvu fazu selekcije.
Koncepcija projekta, koji je lociran uzvodno od hidroelektrane Đerdap 1, i planiran je kao hibridno reverzibilno pumpno-akumulaciono postrojenje na teritoriji opštine Golubac, predviđa zahvatanje vode iz Đerdapskog jezera tokom perioda niskog opterećenja kada u sistemu postoji višak struje, pumpanje vode u gornje rezervoare „Pesača“ i „Brodica“ i proizvodnju struje u vrhovima potrošnje puštanjem vode nazad u Dunav.
Kapaciteti elektrane iznose 2.400 MW, uz mogućnost integracije dodatnih 400 MW iz obnovljivih izvora, pre svega vetra i sunca, a procenjena vrednost se kreće oko 2,63 milijarde evra dok je planirani rok za završetak 2038. godina.
Za one koji su zaboravili, učešće SAD u projektu Đerdap 3 nije od juče već se priprema još od 2021. godine, kada je američki gigant Behtel prvi put pokazao interesovanje za izgradnju. Važni koraci napravljeni su 2022. kada je ova najveća američka građevinska i inženjerska kompanija, preuzela izradu tehničkih studija, što je dovelo do potpisivanja Međudržavnog energetskog sporazuma u Vašingtonu 2024. godine, a stupio na snagu u martu 2025. godine. Tim dokumentom je stvoren pravni osnov da Srbija, preko Ambasade SAD, zvanično pozove američke kompanije da pošalju svoje ponude.
U pozivu je naglašeno da je projekat prvobitno zamišljen sa više varijanti instaliranog kapaciteta i režima rada.
- Konačna konfiguracija, broj jedinica, instalirani kapacitet i veličina akumulacija biće definisani u sledećoj fazi razvoja, kroz izradu Studije izvodljivosti i
FEED dokumentacije
- navodi se u dokumentu.
Objašnjava se i da priprema dokumentacije u okviru početne faze ugovaranja (FEED faza) predviđa različite dokumente, uključujući koncept projekta, preliminarni projekat sa studijom izvodljivosti, osnovne stručne izveštaje (geotehnika, hidrologija i planiranje izgradnje), studije procene uticaja na životnu sredinu. Kao deo daljeg postupka, biće vođeni razgovori sa kandidatima koji uđu u sledeći krug pregovora u vezi sa modelom finansiranja za FEED fazu, uključujući mogućnost eventualnog prethodnog finansiranja određenih aktivnosti, kao i način i uslove nadoknade troškova.
Trajanje ugovora za FEED fazu je približno 36 meseci.
Izabrani dobavljač će imati i mogućnost da obavi građevinske radove na projektu.
Ministarka energetike Dubravka Đedović-Handanović
objasnila je značaj ovog projekta i zašto je namenjen američkim kompanijama.
- Srbija ima strateški sporazum o saradnji sa SAD, a taj projekat prepoznat je kao jedan koji može da se realizuje u okviru tog sporazuma. To je jedini sporazum o strateškoj saradnji koji Srbija i SAD imaju u nekom sektoru i u okviru tog sporazuma je Radna grupa, koju čine predstavnici Vlade Srbije, pripremila poziv američkim kompanijama da iskažu interesovanje za učešće u izboru partnera u projektu. Postoje jasne procedure kako se može realizovati ovaj projekat koji je od strateškog značaja za regionalnu energetsku bezbednost.
Decenijama se govorilo o reverzibilnoj hidroelektrani Đerdap 3 koja bi bila veliko skladište električne energije.
U narednim fazama doneće se odluka o kapacitetu, od 1.200 do 2.400 MW. Moramo da tražimo nove izvore energije u eri električne energije u kojoj već sada živimo - navela je ministarka.
Važni novi izvori energije
I jedan od najistaknutijih energetskih stručnjaka i predsednik Saveza energetičara, profesor Nikola Rajaković, za “Blic Biznis” kaže da su novi izvori energije u procesu dekarbonizacije važni.
- Važni su projekti reverzibilnih hidroelektrana u procesu dekarbonizacije i smanjenja učešća uglja u proizvodnji električne energije. Najviše je odmakao projekat RHE „Bistrica“ i baterijski kapaciteti za skladištenje električne energije. Tu je i Bajna Bašta, koja revitalizuje agregate, koja je za sada jedina reverzibilna hidroelektrana u sastavu EPS i važna je rezerva u elektroenergetskom sistemu Srbije. U perspektivi je sada i Đerdap 3, što je dobro. Mislim da bi možda bilo bolje da se poziv za iskazivanje interesa za ovaj projekat odnosio i na zainteresovane iz drugih zemalja. Po svemu sudeći, Strateški sporazum sa Amerikom je nalagao ovakvu proceduru. Pored toga, i njihova pregovaračka moć je velika i pa mogu da ispregovaraju i sa Srbijom i sa Rumunijom o način realizacije tog projekta. Reč je o velikom kapacitetu od 2400 MW , što je duplo više od godišnje proizvodnje Obrenovca B- navodi profesor Rajaković.
On dodaje i da tako veliki kapacitet, pored planirane izgradnju RHE „Bistrica“, postojeće RHE „Bajina Bašta“, i gradnje sistema baterijskih skladišta, je prevelik samo za Srbiju.
- Ako bi se gradio „Đerdap“ 3 samo za Srbiju to je preveliki kapacitet ali je to velika šansa za tržište cele Evrope i može služiti balansiranju energije na celom kontinentu. To će imati značajne finansijske efekte jer će se naplaćivati. Reč je o velikom biznisu sa značajnim profitom, koji su očigledno Amerikanci prepoznali. Voleo bih samo da što veći deo zarade ostane u Srbiji ali to će se definisati verovatno posebnim dokumentom.Ono što je još važno to je zaštita životne sredine, posebno u Nacionalnim parkom i zaštitnom zonom koja obuhvata 63.608 hektara. Ranije je bila opcija da se grade dva jezera u fazama - objašnjava Rajaković za “Blic Biznis”.
Prema onome što je objavljeno na stranicama EPS-a, čini se da će životna sredine biti zaštićena, jer umesto nove brane na Dunavu, projekat predviđa dve visinske akumulacije, više od 10 kilometara tunela i podzemni hidrotehnički sistem koji bi služio kao najveća „baterija“ elektroenergetskog sistema Srbije.
Drugim rečima za razliku od Đerdapa 1 i 2, Đerdap 3 nije zamišljen kao klasična hidroelektrana sa novom branom na Dunavu.
Sistem bi činile dve gornje akumulacije, Brodica i Pesača, smeštene iznad Dunava na visinama između 380 i 407 metara nadmorske visine.
Upravo izgradnja ovih jezera predstavljala bi jedan od najvećih zemljanih i hidrotehničkih zahvata na projektu.
Sa građevinskog aspekta, najzanimljiviji deo projekta nisu same akumulacije, već mreža podzemnih tunela.
Prema originalnom tehničkom rešenju, akumulacija Brodica bila bi povezana sa akumulacijom Pesača tunelom prečnika 4,6 metara i dužine čak 8,1 kilometar. Od Pesače do vodostana vodio bi drugi tunel prečnika sedam metara i dužine oko 1,95 kilometara.
Voda bi se iz gornjih akumulacija spuštala kroz dovodne tunele do turbina smeštenih u podzemnoj elektrani uz samu obalu Dunava, a zatim vraćala u postojeće Đerdapsko jezero.
Istim sistemom voda bi se u obrnutom smeru pumpala nazad u akumulacije kada postoji višak električne energije.
Sve u svemu, jasno je da je reč o jednom od najznačajnijih energetskih projekata ne samo u Srbiji, već Evropi i da vrednost ove investicije od oko 2,60 milijardi evra, koliko sada iznosi, ne bi moglo da se obezbedi iz kase EPS-a.
Koja od američkih kompanija ima u svojoj kasi toliki novac znaće se 25. juna kada bi trebalo da dostave dokumentaciju o zainteresovanosti za ovaj projekat.
