Organska proizvodnja hrane u Srbiji postaje sve popularnija, naročito među mladim roditeljima koji biraju organsko meso za decu
Organski pilići imaju više prostora, hrane se isključivo organskom hranom i uzgajaju se znatno duže nego u konvencionalnoj proizvodnji
Sve više građana Srbije obraća pažnju na poreklo hrane koju kupuje, a organska proizvodnja, iako i dalje zauzima manji deo tržišta, beleži rast interesovanja. Posebno je primetan porast potražnje među mladim roditeljima koji za prve obroke svojih beba sve češće biraju organsko meso.
O tome je u novoj epizodi NLB Organic podkasta govorila Dragana Martinović, vlasnica "Bio Panon Farm", jedne od retkih sertifikovanih organskih farmi u Srbiji, koja proizvodi organsku piletinu.
Organska proizvodnja znači odgovornost, a ne marketing
Kako ističe Dragana, organska proizvodnja je više od posebnog načina uzgoja i predstavlja potpuno drugačiju filozofiju poslovanja.
– Organska proizvodnja za nas znači odgovornost prema potrošačima, životinjama i prirodi. Od početka smo odlučili da ne pravimo kompromise kada je kvalitet u pitanju, iako je ovakav način proizvodnje znatno sporiji, skuplji i zahtevniji – kaže ona.
Za razliku od konvencionalnog uzgoja, organski pilići imaju znatno više prostora za kretanje. U objektima je dozvoljeno najviše deset pilića po kvadratnom metru, dok svaki mora imati najmanje četiri kvadratna metra otvorenog prostora za ispust.
Pilići se hrane isključivo sertifikovanom organskom biljnom hranom, a njihov uzgoj traje prosečno 81 dan, znatno duže nego u standardnoj proizvodnji.
Kvalitet počinje mnogo pre nego što meso stigne na sto
Naša sagovornica ističe da kvalitet mesa zavisi od više faktora, među kojima su genetika, način uzgoja i ishrana. Na organskim farmama koriste se sporo rastući hibridi, zbog čega meso ima drugačiju strukturu, ostaje sočnije i ne gubi vodu tokom pripreme.
Kako navodi, upravo su to razlike koje kupci najčešće primećuju.
– Ljudi nam često kažu da ih ukus naše piletine vraća u detinjstvo i podseća na piletinu koju su nekada jeli na selu. Kažu da je meso sočno, da ne otpušta vodu i da ostaje ukusno čak i narednog dana – objašnjava vlasnica „Bio Panon Farm“.
Mladi roditelji menjaju tržište
Prema njenim rečima, tržište organske hrane u Srbiji polako sazreva. Sve više kupaca želi da zna kako je proizvod nastao, čime je hranjena životinja i šta zapravo kupuje. Posebno se izdvaja grupa mladih roditelja.
– Veoma često nas zovu mlade majke koje kupuju organsku piletinu kada bebama uvode meso u ishranu. To su kupci koji su veoma svesni koliko je važno šta dete jede od najranijeg uzrasta – kaže Dragana.
Najveći problem je poverenje potrošača
Iako interesovanje raste, organski proizvođači se i dalje suočavaju sa izazovima. Pored viših troškova proizvodnje, jedan od najvećih problema je nepoverenje kupaca. Kako naša sagovornica kaže, potrošači često pitaju da li je proizvod zaista organski, upravo zbog velikog broja proizvoda koji se tako predstavljaju bez odgovarajuće kontrole.
Zbog toga ističe da organski sertifikat predstavlja jedinu nezavisnu potvrdu da je proizvod proizveden po svim propisanim standardima.
Organska hrana nije trend
Na pitanje zašto bi građani trebalo da biraju organsku hranu, odgovara da ona nije prolazna moda.
– Organska hrana nije trend. Organska hrana je standard. Kada biramo organsku hranu, biramo zdraviju budućnost, vodimo računa o prirodi, životinjama i zdravlju novih generacija – zaključila je ona.
Nagradni fond 3,5 miliona dinara
Koliko su važni konkursi poput NLB Organic u razgovoru je potvrdila i Dragana. Kako ističe, oni proizvođačima ne donose samo finansijsku podršku, već i dodatnu popularizaciju organske poljoprivrede, kao i priliku da se šira javnost bolje upozna sa značajem organske hrane i njenim uticajem na zdravlje ljudi.
Prijave za ovogodišnji konkurs NLB Organic bile su otvorene do 21. juna, a ukupan nagradni fond iznosi 3,5 miliona dinara.
Dve glavne nagrade od po milion dinara dodeljuju se za najbolji projekat organske biljne i organske stočarske proizvodnje ili prerade.
Tu su i dve specijalne nagrade od po 500.000 dinara – za mlade poljoprivrednike do 40 godina i za žene nosioce organskih gazdinstava – dok je 500.000 dinara opredeljeno i za pobednika nove kategorije „Čuvari starih sorti".
