Vučić je izjavio da se državna imovina ne prodaje za isplatu novčane pomoći građanima
Naglasio je da je inflacija u Srbiji u junu iznosila 2,7 odsto, a javni dug oko 43 odsto BDP-a
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u Parizu da se ne prodaje državna imovina da bi se isplatila najavljena novčana pomoć građanima i istakao da država vodi odgovornu politiku.
Vučić je rekao novinarima da je međugodišnja inflacija u Srbiji u junu iznosila 2,7 odsto i naglasio da je veoma važno da ostane ispod tri odsto, kao i stopa javnog duga ispod 50 odsto BDP-a.
Istakao je da stopa javnog duga Srbije sada iznosi oko 43 odsto BDP-a.
Vučić je tako odgovorio na pitanje novinara da prokomentariše navode koalicije Srce da novac koji je opredelio za starije državljane zapravo potiče od prodaje državne imovine koje su generacije stvarale, a ne od zarada i istkao da ti koji tako govore ništa ne razumeju i da nije prodato ništa od državne imovine.
Vučić je pomenuo da je nekadašnji ambasador u Briselu Duško Lopandić bio talentovan da napiše knjigu, ali da je sramotio Srbiju.
"On je možda mislio na to. To nema veze s penzionerima. To ima veze sa akcijskim (akcionarskim) fondom", rekao je Vučić.
Dodao je da to ima veze sa onim što, kako je rekao, od 2011. godine prikuplja.
"To ima veze sa onim što se od 2011, ako se ne varam, prikuplja kroz prodaju onoga što smo kroz stečajnu masu i sve drugo što bi ostalo državi, od Beobanke do svega drugog što je davno,davno propalo. To je ovaj mali deo o čemu sam vam govorio, što mogu da dobiju svi građani. Ovo sve drugo nema nikakve veze sa bilo kakvom imovinom. Oni pojma nemaju koja je razlika između kapitala i imovine, pojma nemaju šta je budžet, a šta je bruto domaći proizvod, ali baš ništa ne znaju", naveo je Vučić.
Predsednik je uveren da ljudi dovoljno dobro znaju ko vodi ozbiljnu, stratešku politiku, dodajući da je najvažnije da se smanji raspon između izvoza i uvoza.
"Za nas je najvažnije da smanjujemo raspon između izvoza i uvoza. Pokrivenost uvoza izvozom je u ovom trenutku preko 86 odsto, što je strašno važno. Nekada nam je bilo 20 i 30 odsto. Takođe je važno za nas da čuvamo deficit do nivoa od 3,0 do 3,1 odsto maksimalno, jer ovde imate i Rumuniju i Mađarsku koje su na 8, 9, 10 odsto deficita, Francusku na preko pet i tako dalje", poručio je on.
Vučić je naveo da je, kada je on postao predsednik Vlade Srbije, javni dug u tom danu bio 79 odsto u odnosu na bruto domaći prozivod, što je za Srbiju, kako je ocenio, bilo preveliko, dok je Rumunija u tom trenutku imala 28 odsto stopu javnog duga.
"Rumunija danas ima 61 odsto stopu javnog duga, Srbija ima 43 odsto. Rumunija, jedna veličanstvena, prelepa, divna zemlja, ima stopu deficita od 9,7, je li imala, pa sad smanjuje polako na 8, i tako dalje. A mi držimo deficit na nivou tri odsto, aranžman sa MMF-om, stopa javnog duga 43 odsto. Ja mislim da su to velike stvari i da ljudi u Srbiji zaista mogu da budu zadovoljni kako se domaćinski, ozbiljno i odgovorno upravlja zemljom", naglasio je Vučić.
Govoreći o dinaru, Vučić je ponovio da je po prvi put u poslednjih 14 godina, kurs stabilan, dodajući da nije fiksni, ali stabilan.
"Svako može da računa kakav posao pravi, šta je to što dobija, šta je to što gubi. Niko ne mora da trči u menjačnicu da menja svoje dinare. Štednja u dinarima, nikada veća. To su velike stvari", zaključio je on.
Šta je akcionarski fond?
Akcionarski fond raspolaže imovinom vrednom oko 36 milijardi dinara, ali stručnjaci smatraju da je realnije da država rasproda njegovu imovinu nego da akcije izađu na Beogradsku berzu.
Akcionarski fond je osnovan 2010. godine kao zatvoreno akcionarsko društvo, a u skladu sa tadašnjom odlukom o dodeli besplatnih akcija građanima. Njegova osnovna svrha bila je da se u njega unesu sve deonice državnih preduzeća koje prethodno nisu bile prodate u procesu privatizacije.
Ko su vlasnici?
Većinski vlasnici ovog fonda su građani Srbije koji su krajem 2007. godine ispunjavali uslove za dobijanje besplatnih akcija.
Pravo na ove akcije ima preko 4,8 miliona punoletnih građana i svakom od njih pripada po sedam akcija, čija je nominalna vrednost 550 dinara po akciji. U ukupnoj vlasničkoj strukturi, građani poseduju 98,65 odsto akcija fonda, dok preostalih 1,35 odsto pripada državi.
Akcionarskim fondom zvanično upravlja Ministarstvo privrede, koje donosi odluke o prodaji akcija na berzi, dok fond ima i svoj Savet od pet članova koji odlučuje o prodaji imovine van tržišta hartija od vrednosti. Zanimljivo je da, uprkos tome što su građani većinski vlasnici, oni u njemu nemaju pravo glasa, već fondom upravlja država.
