Organska proizvodnja ne završava se na njivi, već se nastavlja kroz preradu i stvaranje finalnih proizvoda koji dolaze do potrošača
Hleb se pravi pomoću višefazne fermentacije i prirodnog kvasca, proces traje 24 sata, bez ubrzavanja industrijskim metodama
Kada govorimo o organskoj proizvodnji, najčešće pomislimo na voće, povrće ili poljoprivredna gazdinstva. Međutim, organski put ne završava se na njivi već se nastavlja kroz preradu, proizvodnju i stvaranje finalnih proizvoda koji svakodnevno stižu do potrošača.
U novoj epizodi NLB Organic podcasta ugostili smo Biljanu Jakovljević, vlasnicu pekare „Tain“ iz Sremske Mitrovice, koja je uspela da spoji tradiciju, kvalitet i organsku proizvodnju u preduzetničku priču.
Njena pekara nastala je tokom pandemije, ali ideja o posebnom hlebu rodila se mnogo ranije. Inspiraciju je pronašla u priči o "tainu", tradicionalnom srpskom vojničkom hlebu koji je tokom Prvog svetskog rata bio važan deo sledovanja srpskih vojnika.
„Nisam želela da pravim običan hleb. Počela sam da pravim pravi srpski vojnički hleb – tain. U početku sam ga delila prijateljima, a onda je potražnja toliko porasla da više nisam mogla da ga pravim kod kuće. Tako je nastala pekara“, kaže Biljana.
Od organskog brašna do organskog sertifikata
Od samog početka koristila je organsko brašno iz obližnje vodenice, a danas je u procesu sertifikacije svojih proizvoda. Kako ističe, organska proizvodnja podrazumeva mnogo više rada, vremena i ulaganja nego konvencionalna proizvodnja.
„Organska brašna nisu jeftina, a ni sama sertifikacija nije mala investicija. Ali kada već koristimo organsko brašno i proizvodimo na taj način, prirodno je da taj proces zaokružimo sertifikatom“, objašnjava ona.
Posebno naglašava da je razlika između organskog i industrijskog brašna ogromna, kako u kvalitetu, tako i u ukusu. „Njive sa kojih dolazi organsko žito ne tretiraju se pesticidima. Ljudi i dalje rade ručno, koriste motiku umesto hemije. Razlika u mirisu, ukusu i kvalitetu je ogromna.“
Hleb koji se pravi puna 24 sata
Jedna od posebnosti pekare Tain jeste način proizvodnje. Za razliku od industrijske proizvodnje, ovde nema ubrzavanja procesa. Hleb nastaje kroz višefaznu fermentaciju koja traje čitav dan. Biljana koristi sopstveni prirodni kvasac koji se svakodnevno održava i „hrani“.
„Za svaki hleb odvojim deo kvasca, dodajem brašno i vodu, ostavljam ga da odstoji, pa tek onda ide mešenje. Nakon toga se testo više puta premešava, odmara i tek narednog dana peče.“
Nagrađeni hleb naših predaka
Kvalitet proizvoda potvrđen je i na Novosadskom sajmu, gde je tain osvojio značajno priznanje u kategoriji „Hleb naših predaka“. Za Biljanu je to bio dokaz da trud i posvećenost imaju smisla.
„To vam bude veliki vetar u leđa. Radite godinama, često ne vidite odmah rezultate, a onda dođe priznanje koje potvrdi da ste na pravom putu.“
Danas su u procesu organske sertifikacije dva proizvoda – tradicionalni tain i hleb od spelte i raži, dok pekara proizvodi i brojne druge specijalitete poput heljdinog hleba, integralnih lepinja, beskvasnih pica i speltinih vanilica.
Potrošači žele da znaju šta jedu
Prema njenim rečima, kupci danas mnogo više obraćaju pažnju na poreklo i sastav hrane nego ranije.
„Ljudi žele da znaju kako je nešto proizvedeno i šta jedu. Sve više se vraćamo onome kako su se naši preci hranili pre sto i više godina.“
Kupci često ističu da nakon prelaska na ovakvu vrstu hleba imaju manje problema sa varenjem, nadimanjem i drugim tegobama koje povezuju sa industrijskim proizvodima. Zbog toga Biljana smatra da je edukacija potrošača podjednako važna kao i sama proizvodnja.
NLB Organic konkurs pruža podršku proizvođačima
Biljana je među proizvođačima koji su se prijavili na jubilarni 15. NLB Organic konkurs, namenjen podršci organskoj proizvodnji u Srbiji. Kako ističe, ovakvi konkursi imaju veliki značaj za male proizvođače, posebno u periodu sertifikacije i razvoja proizvodnje.
Ovogodišnji konkurs donosi dve glavne nagrade od po milion dinara za najbolje projekte u oblasti organske biljne i stočarske proizvodnje ili prerade, dve specijalne nagrade od po 500.000 dinara za mlade proizvođače i žene lidere, kao i posebnu nagradu od 500.000 dinara za kategoriju „Čuvari starih sorti“, namenjenu proizvođačima koji čuvaju tradicionalne sorte voća i povrća.
