Porodica Đorđević iz sela Šuci kod Ljiga odlučila je da sačuva stare sorte biljaka i razvije održivo porodično gazdinstvo
Uzgajajući tradicionalni kukuruz osmak, ostvaruju veću zaradu po kilogramu, iako su prinosi manji
Dok se većina proizvođača okreće hibridnim sortama i intenzivnoj proizvodnji, porodica Đorđević iz sela Šuci kod Ljiga krenula je potpuno drugačijim putem. Na porodičnom gazdinstvu "Dražića polje" odlučili su da sačuvaju stare sorte biljaka, razviju zaokružen sistem proizvodnje i pokažu da tradicija može biti i te kako isplativa.
Gostujući u NLB Organic podcastu, Miloš Đorđević je ispričao je kako je porodična odluka da se njegov otac po odlasku u penziju vrati na dedovinu promenila život cele porodice.
- To je nama postala neka vrsta opsesije. Vikendima smo odlazili na imanje koje je godinama bilo zapušteno, a pandemija nas je samo učvrstila u odluci da tu stvorimo nešto potpuno novo - kaže Đorđević.
Zarada veća nego kod hibrida
Na prvi pogled čini se nelogičnim da proizvođač bira sortu koja daje manje prinose. Međutim, upravo u tome leži računica. Na gazdinstvu uzgajaju stari kukuruz „osmak“, tradicionalnu sortu karakterističnu za Šumadiju i Kolubarski kraj.
- Sa prinosom od jedne do jedne i po tone „osmaka“ imamo duplo veći profit nego neko ko proizvede sedam tona hibridnog kukuruza. Prinos jeste manji, ali je vrednost proizvoda mnogo veća - objašnjava Đorđević.
Kako kaže, upravo zato nisu želeli da uđu u trku sa velikim proizvođačima.
- Nemoguće je da se takmičimo sa konvencionalnom proizvodnjom. Njihovi troškovi su mnogo niži. Zato smo morali da pronađemo nešto što ima veću dodatnu vrednost -
"Moja deca su razlog zbog kojeg sve ovo radim"
Poseban motiv predstavljala je želja da porodica jede hranu čije poreklo poznaje.
- Imam blizance i oni su moj razlog. Važno im je da znaju da li su jaja od naših koka i da li je meso sa našeg gazdinstva. Mi smo napravili da im to bude važno - kaže naš sagovornik.
Na imanju danas postoje stare sorte kukuruza, voća, povrća, kao i živina, koze i pčelinjak, a sve funkcioniše kao jedan zatvoren sistem.
Koke zamenile pesticide
Jedan od najzanimljivijih detalja sa gazdinstva jeste način na koji štite plastenike i voćnjake. Tokom zime koke borave u plastenicima gde uništavaju korov i insekte, pa nema potrebe za hemijskim tretmanima.
- Koke celu zimu provedu u plasteniku. Pojedu korov, insekte, usput i nađubre zemlju. Populacija štetočina ne stigne da se razvije do proleća, pa nema potrebe za herbicidima - objašnjava Đorđević.
Sličan princip primenjuje i u voćnjaku.
- Ne tretiram voće. Koke pojedu insekte koji prezimljavaju ispod stabala i tako prirodno smanjuju broj štetočina -
"Naši troškovi za seme su nula dinara"
Još jedna prednost ovakvog sistema jeste potpuna samostalnost u proizvodnji.
- Naši troškovi za seme su nula dinara. Sve što sejemo pažljivo biramo iz sopstvene proizvodnje. Đubrivo dobijamo od naših koza i koka. Kada jedan deo proizvodnje pomaže drugom, tada imate održivo gazdinstvo - ističe on.
Prema njegovim rečima, upravo zatvoren proizvodni ciklus omogućava da gazdinstvo ostane konkurentno uprkos manjim prinosima.
Budućnost vidi u starim sortama i novim tehnologijama
Iako se oslanja na tradicionalne sorte, Đorđević smatra da moderna tehnologija nema alternativu. Planira upotrebu dronova za praćenje useva, analizu korova i nadzor parcela, ali ne i za prskanje hemikalijama.
- Ne treba stare sorte obrađivati opremom iz kamenog doba. Tehnologija treba da nam olakša posao. Dron će pratiti stanje useva, ali neću njime prskati herbicide - kaže naš sagovornik.
Istovremeno, smatra da i proizvodi moraju da prate potrebe savremenih potrošača.
- Mogu da prodajem brašno u džaku od dva kilograma, ali mogu i u pakovanju od 100 grama za ljude koji žele zdrav doručak na poslu. Moramo pratiti tržište -
Polovina današnjih poljoprivrednika neće se baviti ovim poslom
Jedna od poruka koja posebno odjekuje odnosi se na budućnost domaće poljoprivrede.
- Prema jednom istraživanju, do 2035. godine čak 50 odsto ljudi koji se danas bave poljoprivredom više neće biti u tom poslu. Ostaće velike korporacije i mali proizvođači. Upravo mali proizvođači imaju zadatak da sačuvaju prirodu i proizvode zdravu hranu - upozorava Đorđević.
Znanje se ne krije, već deli
Na kraju razgovora uputio je poruku svima koji razmišljaju da započnu život na selu.
- Ko god me je pitao za savet, nikada nisam odbio. Ne treba se plašiti konkurencije. Potražnja za kvalitetnim proizvodima je tolika da već u martu ostanemo bez belog kukuruznog brašna. Ima mesta za sve koji rade kvalitetno - poručio je Đorđević.
Dodaje da je upravo razmena znanja i saradnja među proizvođačima ključ opstanka sela.
- Ne treba da se zatvaramo u sebe. Samo saradnjom možemo da sačuvamo stare sorte, prirodu i domaću proizvodnju -
Priče poput ove koju ima porodica Đorđević bila su inspiracija i za NLB Komercijalnu banku koja je ove godine odlučila da kroz svoj tradicionalni NLB Organic konkurs po prvi put nagradi i "Čuvare starih sorti".
Podsetimo, prijave za ovogodišnji NLB Organic konkurs bile su otvorene do 21. juna, a ukupan nagradni fond iznosi 3,5 miliona dinara.
Dve glavne nagrade od po milion dinara dodeljuju se za najbolji projekat organske biljne i organske stočarske proizvodnje ili prerade.
Tu su i dve specijalne nagrade od po 500.000 dinara – za mlade poljoprivrednike do 40 godina i za žene nosioce organskih gazdinstava, dok je 500.000 dinara opredeljeno i za pobednika nove kategorije "Čuvari starih sorti".
