Snežana Čolović i njen suprug su bez prethodnog iskustva započeli organsko gazdinstvo kod Beograda
Početni koraci su obuhvatali edukaciju na Poljoprivrednom fakultetu i podršku od drugih organskih proizvođača, što je bilo ključno za njihov uspeh
Kada su pre nekoliko godina odlučili da kupe komad zemlje u okolini Beograda, Snežana Čolović i njen suprug nisu ni slutili da će jednog dana voditi organsko gazdinstvo sa više hiljada stabala voća. Ona je ekonomista, on mašinski inženjer, a zajedničko im je bilo samo jedno – želja da stvore nešto svoje.
Danas na njihovom imanju u Lisoviću, nadomak Barajeva, rastu brojne stare sorte jabuka i krušaka koje predstavljaju deo srpskog poljoprivrednog nasleđa, dok njihova priča pokazuje da se i bez prethodnog iskustva može izgraditi uspešno organsko gazdinstvo, uz mnogo rada, učenja i strpljenja.
Ljubav na prvi pogled prema zapuštenom imanju
Potraga za zemljom u okolini Beograda završila se sasvim slučajno u Lisoviću.
Kako kaže Snežana Čolović, čim su videli imanje, znali su da je to mesto na kojem žele da započnu novi život. Posebnu prednost predstavljala je činjenica da zemljište gotovo deset godina nije obrađivano. Upravo zbog toga period bez obrađivanja praktično je pokrio trogodišnji period konverzije koji je neophodan za organsku proizvodnju, pa je zemljište bilo spremno za novi početak.
Bez prethodnog iskustva u poljoprivredi
Iako danas vode ozbiljno gazdinstvo, njih dvoje nisu imali gotovo nikakvo znanje o poljoprivredi. Prve odgovore potražili su na Poljoprivrednom fakultetu, gde su, kako ističe Snežana, dobili veliku podršku profesora Đorđa Moravčevića, koji ih je uputio na stručnu literaturu i pomogao im da naprave prve korake. Kasnije su važnu ulogu imali sertifikaciona kuća i udruženje Serbia Organica, kroz koje su obilazili druga gazdinstva, učestvovali na radionicama i razmenjivali iskustva sa proizvođačima koji su već prošli isti put.
"Ono što je posebno vredno jeste da organski proizvođači nisu sebični kada je reč o znanju. Spremni su da podele i uspehe i greške kako bi drugima olakšali posao", kaže ona.
Organska proizvodnja traži mnogo više rada
Prvi koraci bili su usmereni ka proizvodnji povrća, jer su ulaganja manja, a rezultati vidljivi već posle jedne sezone. Tek nakon toga usledilo je podizanje voćnjaka. Danas na imanju raste više hiljada stabala, ali kako kaže Snežana, tada je postalo jasno koliko je organska proizvodnja ozbiljan posao.
"Kad zasadite hiljadu sadnica, shvatite da vam treba deset ljudi samo tog dana da sve završite. Kasnije, kada smo proširivali voćnjak, bilo je potrebno više od dvadeset ljudi za sadnju", objašnjava ona.
Zašto stare sorte imaju budućnost
Posebno mesto na njihovom gazdinstvu zauzimaju stare sorte jabuka i krušaka, poput kožare i kolačare. Za razliku od modernih komercijalnih sorti, stare sorte otpornije su na bolesti i zahtevaju znatno manje tretmana. Sagovornica ističe da upravo zbog toga predstavljaju odličan izbor za organsku proizvodnju.
"Njihov ukus mnoge podseća na detinjstvo, a istraživanja pokazuju da su nutritivno bogatije", kaže Snežana.
Potrošači sve više pitaju šta kupuju
Kako raste interesovanje za zdraviju ishranu, raste i interesovanje kupaca za poreklo hrane. Snežana kaže da kupci danas žele da znaju ko proizvodi hranu, kako je proizvedena i koje sorte kupuju. Posebno joj je drago što mlađe generacije počinju da upoznaju stare sorte voća koje su nekada bile uobičajene u srpskim voćnjacima.
Podrška poput NLB Organic konkursa mnogo znači proizvođačima
Snežana smatra da su programi podrške, poput NLB Organic konkursa, od velikog značaja jer omogućavaju proizvođačima da investiraju u novu opremu, unaprede proizvodnju i realizuju ideje za koje inače ne bi imali dovoljno sredstava. Posebno pozdravlja uvođenje nove kategorije "Čuvari starih sorti", koja dodatno skreće pažnju na značaj očuvanja domaćih sorti voća i povrća.
"Ono što je raslo na našem podneblju najbolje je prilagođeno našim uslovima i zato je važno da ga sačuvamo", poručuje ona.
Savet svima koji žele da uđu u organsku proizvodnju
Na kraju razgovora, Snežana ima jednostavan savet za sve koji razmišljaju da krenu njenim putem.
"Treba dobro razmisliti, dobro se informisati i imati dodatni izvor prihoda, jer organska proizvodnja ne vraća ulaganja brzo. Potrebno je mnogo strpljenja, rada i racionalnog planiranja", kaže ona.
Dodaje da bi volela da iza njenog rada ostane mnogo više od samog voćnjaka – sačuvane stare sorte, očuvano seme i znanje koje će pomoći budućim generacijama da nastave da razvijaju organsku proizvodnju u Srbiji.
