Smatra da očuvanje izvorne genetike biljaka predstavlja ključ za budućnost poljoprivrede i zaštitu genetskog bogatstva
Milutinović naglašava da stare sorte, uz adekvatnu negu, mogu biti podjednako prinosne kao moderni hibridi i predstavljaju odličnu priliku za organsku proizvodnju
Dok svet juri za sve unosnijim hibridima i industrijskom proizvodnjom hrane, Vladimir Milutinović izabrao je drugačiji put. Univerzitetski saradnik na Šumarskom fakultetu u Beogradu, autor emisije "Svet rasadnika" i zaljubljenik u hortikulturu, danas na porodičnom imanju u Valjevskoj Loznici čuva i umnožava stare sorte voća i povrća koje su gotovo nestale iz proizvodnje.
Njegova misija nije samo očuvanje biljaka, već i očuvanje genetskog bogatstva koje bi, kako kaže, jednog dana moglo da bude ključno za budućnost poljoprivrede.
"Ja sam, pre svega, baštovan"
Iako je univerzitetski nastavnik i stručnjak za rasadničarstvo, Milutinović sebe opisuje mnogo jednostavnije.
– Na pitanje čime se bavim uvek kažem da sam baštovan. Bašta je bila deo mog života otkad znam za sebe. Još u osnovnoj školi znao sam da želim da upišem hortikulturu i da ceo život posvetim biljkama – kaže Milutinović.
Ljubav prema prirodi odvela ga je od studija hortikulture i organske poljoprivrede do rada na fakultetu, ali i nazad na porodično imanje koje njegova porodica poseduje još od 1803. godine.
Odluka koja je promenila život
Prekretnica je došla 2020. godine.
– Dok su svi želeli da pobegnu iz grada, mi smo odlučili da se trajno vratimo na selo. Tek tada sam shvatio koliko znači posaditi drvo i čekati dvadeset godina da vidite rezultat svog rada – kaže on.
Na imanju je nastavio posao koji je započeo još kao student, ali je istovremeno preuzeo i mnogo važniju ulogu – čuvara starih sorti koje je nasledio od bake.
Baka ga naučila ono što fakultet nije mogao
Kako kaže, najveće znanje nije stekao iz knjiga.
– Moja baka mi je govorila: „Ova bašta hoće paradajz, ova papriku, ova šargarepu“. Ona je poznavala zemlju i znala je gde koja biljka najbolje uspeva. Tek tada sam shvatio koliko znači višedecenijska prilagođenost biljaka određenom podneblju – objašnjava Milutinović.
Upravo zbog toga stare sorte nisu samo deo tradicije, već predstavljaju biljke koje su tokom decenija razvile veću otpornost na lokalne klimatske uslove.
Zašto je važno sačuvati seme
Milutinović upozorava da se danas najveća pažnja posvećuje visokoprinosnim hibridima, dok originalna genetika polako nestaje.
– Ako izgubimo izvornu genetiku, izgubićemo osnovu za stvaranje novih sorti u budućnosti. Zato je očuvanje starih sorti mnogo više od nostalgije. To je ulaganje u budućnost poljoprivrede – ističe on.
Kako objašnjava, svaki ozbiljan baštovan čuva sopstvenu „malu banku gena“, odnosno seme koje ostavlja za naredne generacije.
Hodajući luk, šareni pasulj i paradajz koji ima pravi ukus
Na njegovom imanju danas se gaji više od dvadesetak starih sorti.
Među njima su:
- hodajući luk
- vrani luk
- stare sorte belog luka
- roze i crveno volovsko srce
- krompirov list
- stare sorte kupusa i raštana
- različite vrste pasulja i boranije.
Posebno ističe da stare sorte imaju izraženiji ukus i aromu od industrijski proizvedenog povrća.
– Mineralna đubriva mogu da povećaju prinos ili veličinu ploda, ali ne mogu da proizvedu ono što biljka nosi u svojoj genetici. Zato stare sorte imaju kvalitet koji se ne može imitirati – kaže Milutinović.
Da li su stare sorte manje rodne
Jedna od čestih zabluda jeste da stare sorte daju male prinose.
Milutinović objašnjava da to nije sasvim tačno.
– Moderne sorte stvarane su da daju ogromne prinose. Ali, ako stare sorte gajite u pravom terminu i u odgovarajućim uslovima, one mogu biti veoma produktivne. Potrebno je samo prilagoditi proizvodnju novim klimatskim uslovima – navodi on.
Dodaje da klimatske promene zahtevaju drugačiji pristup setvi i uzgoju nego pre nekoliko decenija.
Organska proizvodnja može biti i dobar posao
Prema njegovim rečima, stare sorte nisu samo hobi već predstavljaju ozbiljnu poslovnu priliku.
Sve više kupaca traži proizvode autentičnog ukusa, dok mali proizvođači upravo kroz organsku proizvodnju mogu da pronađu svoju tržišnu nišu.
– Ljudi danas žele svoje povrće. Kada ga već proizvode, žele da ono bude kvalitetno. Upravo tu stare sorte imaju ogromnu prednost – kaže Milutinović.
NLB Organic prvi put nagrađuje čuvare starih sorti
Ove godine, NLB Organic konkurs prvi put je uveo posebnu kategoriju „Čuvari starih sorti“, namenjenu proizvođačima koji aktivno rade na očuvanju autohtonih sorti voća i povrća.
Pobednik u ovoj kategoriji dobiće nagradu od 500.000 dinara, dok će dve glavne nagrade od po milion dinara biti dodeljene najboljim projektima organske biljne i stočarske proizvodnje ili prerade. Dodeljuju se i dve specijalne nagrade od po 500.000 dinara, namenjene mladim poljoprivrednicima do 40 godina i ženama liderima u organskoj proizvodnji. Proglašenje pobednika planirano je za oktobar.
"Dovoljno je da probate"
Na pitanje koju bi poruku voleo da ljudi zapamte kada su u pitanju stare sorte, Milutinović odgovara jednom rečju.
– Ukus. Dovoljno je da probate jednu staru sortu paradajza, jabuke, kruške ili paprike. Kada jednom osetite taj ukus, više nema potrebe za dodatnim objašnjenjima. Tada ćete želeti da i sami počnete da ih gajite – zaključuje on.
