Dunav, druga najveća evropska reka, danima je bila u rekordnom opadanju, ali se sada blago oporavlja, kažu iz Republičkog Hidrometeorološkog zavoda Srbije.
Prizori Dunava na pojedinim delovima toka, od Nemačke do Crnog mora, međutim, i dalje izgledaju zastrašujuće.
Kod Bezdana, na ulazu iz Hrvatske u Srbiju, Dunav je 5. avgusta pao na minus 169 centimetara, što je apsolutni negativni rekord, piše na sajtu Hidrometeorološkog zavoda (RHMZ).
Ipak, prema podacima RHMZ-a, Dunav je sada na -159 centimetara i pokazuje znake dodatnog opravka.
Normalan (srednji godišnji) nivo Dunava kod Bezdana iznosi oko 205 centimetara iznad nule vodomera, posmatrano na osnovu višegodišnjih podataka RHMZ.
BBC novinarka Jelena Subin posetila je Bezdan 7. avgusta, njene utiske pročitajte u posebnom tekstu.
U Srbiji dugo nije bilo kiše, temperature su ponovo visoke i sušnom periodu se za sada ne vidi kraj.
Nizak vodostaj u čitavom toku Dunava izaziva mnogo problema, ugrožen je biljni i životinjski svet, ali i plovidba.
Dunav je uobičajeno najniži u avgustu, što, prema upozorenju stručnjaka, znači da bi moglo da bude još većih problema.
„Naši klimatolozi, koji su uradili izglede za naredna tri meseca, ne očekuju poboljšanje do sredine septembra", rekao je ranije hidrolog Dejan Vladiković.
Problema ima i sa drugim rekama u Srbiji.
Vodostaji na Dunavu, Savi i Velikoj Moravi su u kategoriji niskih, kažu iz RHMZ-a.
Restrikcije vode u Gornjem Milanovcu i Čačku
Zbog niskog nivoa reke Rzav, restrikcije vode uvedene su u Gornjem Milanovcu, gradu u centralnoj Srbiji sa oko 30.000 stanovnika.
Jedna grupa potrošača nema vodu od šest sati ujutru do 18 sati, a druga od 18 sati do šest ujutru, javlja Radio-televizija Srbije.
U Čačku, nedaleko od Gornjeg Milanovca, od 9. avgusta takođe su na snazi ograničenja u korišćenju vode, javila je agencija Beta.
Odlukom lokalnih vlasti, zabranjeno je zalivanju parkova, vrtova, bašti, poljoprivrednih useva, pranja ulica i vozila vodom iz gradskog vodovoda.
Iz Rzava se vodom snabdevaju Čačak, Gornji Milanovac, Lučani, Arilje i Požega.
Pogledajte mapu vodostaja Dunava i drugih reka u Srbiji
Zašto je Dunav toliko nizak baš ove godine?
Iako je i ranije bilo sušnih sezona, ove godine Dunav je probio sve negativne rekorde.
„To je posledica nedostatka snega na Alpima u kombinaciji sa manjkom kiše.
„U januaru i početkom februara, snega je bilo iznad proseka, ali su temperature vazduha bile visoke i on se brzo otopio“, kaže Jelena Jerinić, hidrološkinja Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) za BBC na srpskom.
Pročitajte OVDE ceo tekst zašto je Dunav baš ove godine toliko nizak.
Pogledajte video: Zašto je Dunav baš ove godine rekordno nizak
'Ovako nije bilo 200 godina': direktor 'Hrvatskih voda'
Dugotrajni toplotni talas i izostanak značajnijih padavina spustili su vodostaje Drave, Dunava i drugih vodotoka na istoku Hrvatske na rekordno niske nivoe.
Na pojedinim mestima ovog leta zabeležene su najniže vrednosti otkad postoje merenja, a Drava je u kratkom periodu čak tri puta dosegla novi minimalni vodostaj, objavile su Hrvatske vode.
Generalni direktor Hrvatskih voda Zoran Đuroković izjavio je za televiziju N1 da u poslednjih 200 godina nisu zabeleženi tako niski vodostaji Dunava i Drave.
„Vodostaji dosežu nove istorijske minimume, a zabrinjava što nema naznaka oporavka ni Dunava ni drugih reka.
„Drava u Osijeku je na -189 cm, a rekord je -192 cm. Vodomer u Osijeku postoji od 1827. godine i sada je jasno da 200 godina nismo imali ovako niske vodostaje Drave, Dunava i nažalost svih drugih reka u Hrvatskoj", rekao je Đuroković.
Nuklearna elektrana Krško u Sloveniji će zbog previsoke temperature reke Save smanjiti proizvodnju električne energije za 20 odsto, ali iz hrvatske vlade poručuju da snabdevanje Hrvatske nije ugroženo.
Hrvatske vode upozoravaju da bi narednim danima mogle da da presuše reke Orljava kod Požege i Plitvica kod Varaždina, prenosi Index.hr.
Trenutni nivo reke Orljave je samo četiri centimetra, javlja Hrvatska radio-televizija.
'U Srbiji će biti restrikcija struje': ekonomski stručnjak
Za razliku od srpskih zvaničnika, stručnjak za energetiku Miloš Zdravković izjavio je Fonetu da Srbiju očekuju ozbiljni problemi u elektroenergetskom sistemu i snabdevanju i da slede restrikcije struje.
„Apsolutno je sigurno da će biti restrikcija. Postoji nestabilnost u snabdevanju, sa ispadima u pojedinim mesnim zajednicama, pa čak i delovima gradova.
„Očekujem da će takvih problema biti sve više, a tokom zime i restrikcija, bez obzira da li će biti zvanično objavljene", rekao je Zdravković.
On je ocenio da je stanje u Elektroprivredi Srbije (EPS) posledica dugogodišnjeg nedovoljnog ulaganja i neblagovremenih odluka.
Zdravković kaže i da nepovoljne klimatske prilike i nizak vodostaj Dunava nisu jedini uzrok problema.
„Hidroelektrane rade sa minimalnim kapacitetom zbog niskog vodostaja, što je objektivna okolnost.
„Međutim, skoro 70 odsto proizvodnje električne energije u Srbiji oslanja se na ugalj. Zato se postavlja pitanje zašto nema dovoljno uglja i zašto revitalizacija rudarskih kopova nije sprovedena kada je trebalo", rekao je Zdravković.
Smatra da domaća proizvodnja neće biti dovoljna za potrebe Srbije, zbog čega očekuje nastavak velikog uvoza električne energije i pritisak na rast cena.
„Struja će morati da poskupi, kako bi se pokrili troškovi.
„Da li će država političkom odlukom rešiti da poskupljenje za građane ipak odloži, ne mogu da procenim, ali problem proizvodnje time neće biti rešen", rekao je Zdravković.
Pogledajte video: Kako rekordno nizak vodostaj Dunava utiče na mene
Hoće li biti vode za hidroelektranu Đerdap?
Dotok vode u hidroelektrani Đerdap, najvažnije za proizvodnju struje u Srbiji, na istorijskom je minimumu.
Hidroelektrane na Đerdapu rade četvrtinom kapaciteta, rekla je Dubravka Đedović Handanović.
Ali svi agregati su u pogonskoj spremnosti i svaka kap vode se pretvara u električnu energiju, kaže ona, prenosi RTS.
Iz Elektroprivrede Srbije (EPS) kažu da suša i niski dotoci na Dunavu veoma nepovoljno utiču na rad hidroelektrana Đerdap 1 i Đerdap 2.
Posle 2025. godine, koja je od početka rada najveće hidroelektrane u Srbiji bila istorijski najlošija i po dotoku i po proizvodnji, u EPS-u trenutnu situaciju opisuju kao izuzetno hidrološki tešku.
Ipak, direktor u hidroelektrani Đerdap Davor Maljoković kaže za Radio Beograd da se struja proizvodi bez prekida i da „energetska stabilnost zemlje ni u jednom trenutku neće biti ugrožena".
Na raznim mestima sliva Dunava iz vode izranjaju ostaci ranije potonulih brodova i razno oružje, poput neeksplodiranih ručnih bombi, javila je Radio-televizija Vojvodine.
Šta je sve izniklo iz Dunava pročitajte u posebnom tekstu.
Kod mađarske nukelarke Dunav u porastu
Rad jedine dve nuklearne elektrane u Mađarskoj i u Rumuniji i dalje je ugrožen jer nema dovoljno vode za hlađenje reaktora.
Peter Mađar, premijer Mađarske, rekao je 4. avgusta da je ta zemlja bila nekoliko milimetara udaljena od potpunog zatvaranja nuklearne elektrane Pakš, ali da je Dunav u međuvremenu porastao 13 centimetara.
Ta nuklearna elektrana iz sovjetskog doba proizvodi više od polovine struje u Mađarskoj.
Pogledajte nekoliko fotografija iz Mađarske
U Rumuniji su kontrolisanim eksplozijama preusmerili tok Dunava na nuklearnoj elektrani Černovode.
Vršilac dužnosti ministra odbrane Rumunije Radu Miruca izjavio je da je posle eksplozija, nivo reke porastao za dva santimetra u odnosu na dan ranije što obezbeđuje kontinuirani rad nuklearne elektrane.
Pogledajte nekoliko fotografija iz Rumunije
I Rajna 'presušila'
Vodostaj reke Rajne pao je na rekordno nizak nivo na nekoliko lokacija u Nemačkoj i Holandiji.
U Kelnu na zapadu Nemačke i Lobitu, mestu gde Rajna prelazi iz Nemačke u Holandiju, izmereni su najniži vodostaji od kada se vode evidencije.
Prema podacima EU, uslovi suše ostali su nepromenjeni i kritični u većem delu Evrope, dok su se sredinom jula pogoršali u centralno-zapadnim delovima kontinenta.
Rajna, koja izvire u švajcarskim Alpima i uliva se u Severno more, jedan je od najprometnijih plovnih puteva u Evropi.
Pad vodostaja izazvao je zabrinutost zbog privrednih posledica zbog neophodnog ograničavanja plovidbe i prevoza robe.
Kupanje u Dunavu da, ali obavezno tuširanje
Zbog niskog nivoa Dunava kod Novog Sada, voda je sada četvrte klase, što znači da je slabog ekološkog statusa zbog promene koncentracije rastvorenog kiseonika i visoke temperature vode, kažu iz lokalnog Gradskog zelenila.
Na popularnoj novosadskoj plaži Štrand i drugim mestima, kupanje u Dunavu je dozvoljeno, uz preporuku da se ljudi obavezno istuširaju kada izađu iz reke, prenosi Radio 021.
Pogledajte video: Da li je veštačka inteligencija 'popila' Dunav
'Izbegavajte ribu iz Dunava': lekari
Zbog povećane zagađenosti reke, iz Instituta za javno zdravlje Novog Sada preporučuju da se u toku ovog perioda izbegava konzumiranje rečnih riba.
„Ribe tokom života mogu da akumuliraju različite hemijske zagađujuće materije iz vode, sedimenta i lanca ishrane.
„Termička obrada može da smanji mikrobiološki rizik, ali ne uklanja hemijske zagađujuće materije i jedinjenja u tkivu ribe", upozoravaju iz Instituta, citira Radio 021.
Zašto je važno da u rečnom koritu bude dovoljno vode?
U vrelim letnjim mesecima, Dunavu ne nedostaje samo kiše već i topljenja snega još od prethodne zime.
„Vode iz pritoka prehranjuju Dunav, pa tako imate poplave koje donose velike količine vode koje korito reke ne može da primi, te se voda izliva.
„Sada imate drugi ekstrem, kada ne protiče dovoljno količine vode u rečno korito i onda je ono delimično puno", rekla je ranije Dejana Đorđević, vanredna profesorka na katedri za hidrotehniku i vodno ekološko inženjerstvo na beogradskom Građevinskom fakultetu, za BBC na srpskom.
Kada nema dovoljno vode u rečnom koritu, brodovi moraju da smanje količinu tereta koju prenose, kako ne bi udarila u rečno dno, objašnjava ona.
Zbog toga se angažuju rečni bageri koji čine reku dubljom.
Pogledajte video iz avgustva 2022. godine kada je vodostaj Dunava i Save u Beogradu takođe bio izuzetno nizak
Dunav, druga najduža evropska reka
Dunav je reka koja protiče kroz deset zemalja (Nemačka, Austrija, Slovačka, Mađarska, Hrvatska, Srbija, Rumunija, Bugarska, Moldavija i Ukrajina).
Na njenim obalama nalaze se četiri prestonice: Beč, Bratislava, Budimpešta i Beograd.
Ukupna dužina Dunava je 2.857 kilometara, a kroz Srbiju reka se proteže na 587 kilometara.
Neke od najvećih pritoka Dunava su Tisa, Morava, In, Vah, Drava, Sava, Olt i Prut.
Dunav izvire u Nemačkoj, kod grada Donaušingen, a uliva se u Crno more.
Nastaje od dve manje reke - Breg i Brigah - što je čini drugom najdužom rekom u Evropi, posle Volge.
Pogledajte fotografije Dunava u Srbiji, Rumuniji, Mađarskoj i Hrvatskoj
BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- Vodostaj Dunava i drugih reka u Srbiji: mapa
- Pitomi, tužni Dunav i vonj osušenog mulja: BBC u Bezdanu
- Šta nam je Dunav sve otkrio niskim vodostajem
- Zašto je Dunav toliko nizak baš ove godine
- Nemački ratni brodovi i nove plaže „nikli“ na Dunavu zbog niskog nivoa vode
- „Ako me vidiš, plači”: Zbog suše se pojavilo kamenje sa zastrašujućim porukama u koritima reka
