Vitamin C i rak - da li je jedan nobelovac bio u pravu: Pola veka kasnije nauka otkriva da li je bio opravdan podsmeh njegovoj smelosti

Dobitnik je dve Nobelove nagrade - Lajnus Poling, američki hemičar i biohemičar, kasno u karijeri postao je poznat po strastvenom verovanju da veoma visoke doze vitamina C mogu pomoći ljudima obolelim od raka, zbog čega su mu se mnogi lekari podsmevali. Ali, pola veka kasnije, ispostavlja se da verovanje Polinga, koji je i sam umro od raka, uopšte nije pogrešno. Ne, bar, skroz.

Njegova smela ideja, koja je naišla na žestoke reakcije, čak i studije koje su ga opovrgle, godinama kasnije, vraća pažnju na njegove tvrdnje. Ispostavlja se da je možda načeo delić istine mnogo pre nego što su drugi znali kako da je traže.

Lajnus Poling je bio jedan od najbriljantnijih naučnika 20. veka. On je bio dobitnik dve Nobelove nagrade i transformisao je razumevanje hemijskih veza i strukture proteina.

Međutim, kasno u karijeri postao je poznat po verovanju da veoma visoke doze vitamina C mogu pomoći ljudima obolelim od raka. Kada je sam Poling kasnije umro od raka u 93. godini, smatran je klasičnim slučajem "halo efekta" - biti genije u jednoj oblasti ne garantuje mudrost u drugoj.

Pola veka kasnije, priča izgleda komplikovanije.

Džastin Stebing, profesor biomedicinskih nauka u Univerzitetu Anglija Raskin u Velikoj Britaniji, kaže da je Poling pogrešio u važnim stvarima, ali nije bio sasvim pogrešan.

- Savremena istraživanja ponovo razmatraju uticaj vitamina C na rak i ispostavlja se da se pod određenim uslovima može ponašati manje kao blagi vitamin, a više kao lek - kaže Džastin Stebing.

Polingova priča o vitaminu C počela je sedamdesetih godina prošlog veka, kada se udružio sa škotskim lekarom Juanom Kameronom i davao pacijentima sa uznapredovalim, neizlečivim rakom veoma velike količine vitamina C – prvo kao infuziju u venu, a zatim kao tablete.

- U poređenju sa sličnim pacijentima koji nisu primali vitamin C, izvestili su da je grupa tretirana vitaminima živela duže i osećala se bolje. Za neke, sugerisali su, preživljavanje bi moglo biti nekoliko puta duže - kaže Stebing.

Dva velika ispitivanja, koje je ubrzo nakon toga sprovela klinika Mejo ovo je stavila na probu, ali su rezultati pokazali da nije bilo koristi. Pacijenti koji su uzimali pilule vitamina C nisu živeli duže od onih koji nisu. Za većinu onkologa, to je bio kraj stvari.

- Vitamin C je zamenjen drugim alternativnim lekovima, a Polingov krstaški rat na kraju karijere je široko shvaćen kao tužna greška. Međutim, ono što ni kritičari a ni branioci studije nisu primetili u to vreme - Poling i Kameron su počeli sa vitaminom C u venu a studije klinike Mejo koristile su samo tablete. To je važno jer creva mogu da apsorbuju samo određenu količinu vitamina C. Kada dostignete skromnu dnevnu dozu, telo jednostavno prestaje da unosi mnogo više. Progutajte onoliko tableta koliko želite i nivo vitamina C u vašoj krvi će se stabilizovati.

- Nasuprot tome, infuzija u venu može podići nivoe u krvi desetine ili čak stotine puta više nego što bi tablete ikada mogle. Na tim ekstremnim nivoima, vitamin C počinje da se ponaša drugačije u telu - objašnjava Stebing u tekstu objavljenom u časopisu The Convestaion.

Šta radi vitamin C u telu

U svakodnevnoj konzumaciji, vitamin C deluje kao antioksidans - uklanja štetne molekule i štiti naše ćelije. U veoma visokim količinama, posebno oko tumora, može da obrne svoju ulogu.

- U laboratorijskim studijama, visoke doze vitamina C pomažu u stvaranju vodonik-peroksida, reaktivne supstance koja može da ošteti ćelije. Ćelije raka izgledaju posebno ranjive jer su već pod stresom. One brzo rastu, često u područjima sa lošim snabdevanjem krvlju, i proizvode mnogo sopstvenih reaktivnih molekula. ​​Njihovi unutrašnji sistemi za čišćenje su preopterećeni.

- Kada se doda iznenadni puls vodonik-peroksida, mnoge ćelije raka prevrću se - njihova DNK i energetski mehanizmi su oštećeni i one umiru. Normalne ćelije, koje su pod manjim opterećenjem i imaju bolju odbranu, imaju veće šanse da prežive. Na ovaj način, veoma visoke doze vitamina C se ponašaju manje kao dnevni dodatak ishrani, a više kao slab, selektivni lek za hemoterapiju. Ključno je napomenuti da se doze potrebne za ovaj efekat ne mogu postići tabletama.

Šta pokazuju najnoviji dokazi

Stebing kaže da su kod ljudi dokazi su još uvek u ranoj fazi i pomešani su.

Mala ispitivanja su davala visoke doze vitamina C kroz venu pacijentima sa teško lečivim karcinomima, kao što su tumori jajnika, pankreasa ili mozga.

- Do sada, mnogi pacijenti mogu primati velike doze nekoliko puta nedeljno bez ozbiljnih neželjenih efekata. Problemi se mogu javiti, posebno kod ljudi sa lošom funkcijom bubrega ili retkim naslednim stanjima, zbog čega ovo nije bezopasna infuzija za dobrobit koja se prodaje na glavnoj ulici.

- Nekoliko studija sugeriše da dodavanje infuzija vitamina C hemoterapiji može pomoći nekim pacijentima da žive malo duže ili ublažiti neželjene efekte, ali druge studije ne pokazuju jasnu korist. Ispitivanja su mala i raznolika, tako da ne možemo izvući čvrste zaključke - kaže Stebing.

Vitamin C poboljšava kvalitet života malignih bolesnika

Jedan dosledan signal je kvalitet života - pacijenti kojima se daje vitamin C uz hemoterapiju često prijavljuju:

• manje umora,
• manje bolova,
• manje neželjenih efekata, poput mučnine.

- Za nekoga sa uznapredovalim rakom, to je važno, čak i ako to nije sveobuhvatno izlečenje koje je Poling nekada obećao - rekao je Džastin Stebing.

Dodaje i da laboratorijski radovi ukazuju na suptilnije uloge vitamina C. On je, naime, uključen u enzime koji utiču na to kako se naša DNK obeležava i čita, kao i u to kako se ćelije dele i reaguju na nizak nivo kiseonika a što je važno u ponašanju kancerogenih ćelija:

- U nekim eksperimentima, visoki nivoi vitamina C čine ćelije raka manje agresivnim i čine ih osetljivijim na lečenje. Postoje čak i rane pretpostavke da vitamin C može pomoći imunološkom sistemu da prepozna i napadne tumore, iako je to još uvek spekulativno.

Nobelovac delimično bio u pravu

I, da li je Poling ipak bio u pravu?

Džastin Stebing kaže da je najpravedniji odgovor da je delimično bio u pravu, iz razloga koje nije u potpunosti razumeo, i da je preuveličao obećanje.

- Pogrešio je što je promovisao tablete vitamina C kao moćan lek za rak. Velika, pažljiva ispitivanja nisu otkrila da gutanje visokih doza vitamina C pomaže ljudima sa ustanovljenim rakom da žive duže. Takođe je pogrešio što je predstavio vitamin C kao gotovo univerzalni lek za mnoge bolesti.

- Ali, nije bio sasvim pogrešan kada je sumnjao da bi vitamin C mogao da ima posebnu ulogu u lečenju raka. Osetio je, mnogo pre nego što smo to mogli dokazati, da će se veoma visoke doze date u venu ponašati sasvim drugačije od običnih suplemenata. Savremena istraživanja su potvrdila da intravenski vitamin C dostiže mnogo veće nivoe u krvi i ima različite biološke efekte - pojašnjava Džastin Stebing.

Nauka se retko kreće pravolinijski

Prema njegovim rečima, ono što još nema jesu velika, definitivna randomizovana ispitivanja koja pokazuju da visoke doze intravenskog vitamina C jasno produžavaju život većini pacijenata obolelih od raka.

- Dok to ne uradimo, trebalo bi ga smatrati eksperimentalnim dovoljno obećavajućim za proučavanje, ali nedovoljno dokazanom da zameni standardne terapije. Bilo kakva upotreba pripada kliničkim ispitivanjima ili pažljivo nadgledanim medicinskim ustanovama, a ne klinikama koje prodaju skupe jačače imuniteta.

Stebing kaže da i ako nas priča o vitaminu C i raku ičemu uči, to je da se nauka retko kreće pravolinijski.

- Smela ideja, neke pogrešne rane studije, žestoka reakcija – a onda, godinama kasnije, tiši, pažljiviji povratak na pitanje. Poling možda nikada neće biti u potpunosti opravdan, ali u svom entuzijazmu, možda je nazreo delić istine mnogo pre nego što smo mi ostali znali kako da je tražimo - zaključio je Stebing.

Hrana koja smanjuje rizik od raka, i namirnice koje treba izbegavati