Postbiotici potpuno menjaju pravila igre za zdravlje creva: Šta su i po čemu se razlikuju od probiotika i prebiotika

Postbiotici, su pored prebiotika i postbiotika, još jedna grupa korisnih jedinjenja koja mogu da poboljšaju zdravlje creva, ali i imunitet, lečenju i prevencije dijareje, alergija...

Ovi aktivni molekuli nastaju prirodnim biološkim procesima i deluju direktno na ćelijskom nivou. Njihov značaj leži u tome što mogu uspešno da ublaže upalne procese, ubrzaju oporavak tkiva te obezbede stabilnost celokupnog metabolizma, čineći ih ključnim elementom za očuvanje zdravlja čitavog tela.

Razlikovanje probiotika, prebiotika i postbiotika

Pošto definicije mogu da budu zbunjujuće, evo kratkog pregleda svake vrste:

• Probiotici su zdrave, ili "prijateljske" bakterije koje žive u crevima i podržavaju zdravlje tako što pretvaraju vlakna u jedinjenja koja imaju koristi za zdravlje.
• Prebiotici su grupa hranljivih materija, uglavnom vlakana, koja hrane korisne bakterije u crevima.
• Postbiotici su bioaktivna jedinjenja koja probiotske bakterije proizvode kada konzumiraju prebiotike (vlakna).

Zdravstvene koristi postbiotika

Iako je koncept postbiotika prilično nov, oni postoje već dugo vremena i povezuju se sa nekoliko zdravstvenih koristi.

Pomažu u jačanju imunog sistema

Postbiotici imaju svojstva koja mogu da pomognu u jačanju imunog sistema. Na primer, postbiotici poput butirata, kratkolančane masne kiseline, mogu da stimulišu proizvodnju regulatornih T ćelija u crevu. Te ćelije pomažu u kontroli jačine imunog odgovora tela.

Drugi postbiotici, kao što su fragmenti ćelijskog zida i supernatant od zdravih bakterija, mogu da povećaju proizvodnju antiinflamatornih hemijskih glasnika zvanih citokini koji pomažu u smanjenju upale i podsticanju imunoloških odgovora.

Studije na odraslima su pokazale da postbiotici mogu da pomognu u jačanju imunog sistema i zaštiti od infekcija poput obične prehlade.

Jedna 12-nedeljna studija na 80 zdravih starijih odraslih osoba pokazala je da je svakodnevno uzimanje suplemenata postbiotika smanjilo njihov rizik od respiratorne infekcije i poboljšalo njihovu sposobnost da proizvode antitela koja pomažu u odbrani tela od štetnih bakterija i toksina.

U drugoj 20-nedeljnoj studiji, 300 starijih odraslih osoba je svakodnevno dobijalo ili placebo, nisku dozu postbiotika ili visoku dozu postbiotskog suplementa radi zaštite od obične prehlade.

Do kraja studije, značajno manje ljudi u grupama koje su primale niske i visoke doze postbiotika razvilo je običnu prehladu u poređenju sa placebo grupom.

Pomažu u smanjenju digestivnih simptoma

Inflamatorna bolest creva (IBD) pogađa veliki broj ljudi širom sveta.

Istraživanja sugerišu da postbiotici, kao što su kratkolančane masne kiseline, mogu da pomognu u poboljšanju simptoma kod ljudi sa blagim do umerenim ulceroznim kolitisom ili Kronovom bolešću - dve vrste inflamatorne bolesti creva.

Osobe sa IBD-om imaju tendenciju da proizvode manje kratkolančanih masnih kiselina, poput butirata, u svojim crevima, što igra ulogu u regulisanju imuniteta i upale u digestivnom traktu. Na primer, butirat igra ulogu u aktiviranju imunih ćelija koje pomažu u smanjenju upale.

Mala studija na 13 osoba sa blagom do umerenom Kronovom bolešću pokazala je da je uzimanje 4 grama butirata dnevno tokom 8 nedelja dovelo do kliničkih poboljšanja i remisije kod 53 odsto učesnika.

Nekoliko starijih studija, uglavnom iz 1990-ih, o postbioticima i IBD-u sugeriše da kratkolančane masne kiseline poput butirata mogu da poboljšaju simptome ulceroznog kolitisa.

Pomažu u prevenciji i lečenju dijareje

Istraživanja sugerišu da postbiotici mogu da pomognu u prevenciji i lečenju dijareje.

Na primer, pregled sedam studija na 1.740 dece pokazao je da je dodavanje postbiotika značajno smanjilo trajanje dijareje i da je bilo efikasnije od placebo tretmana u prevenciji dijareje, faringitisa i laringitisa.

Slično tome, pregled 23 studije na 3.938 dece pokazao je da je dodavanje postbiotika bilo značajno efikasnije od placeba u prevenciji dijareje povezane sa upotrebom antibiotika.

U maloj studiji iz 2003. godine, 137 odraslih osoba sa hroničnom dijarejom lečeno je ili postbiotskim suplementom ili probiotskim suplementom tokom 4 nedelje. Do kraja studije, pokazalo se da je postbiotski suplement efikasniji u lečenju dijareje od probiotika.

Takođe, 4-nedeljna studija na 297 odraslih osoba sa sindromom iritabilnog kolona (IBS) pokazala je da je dodavanje postbiotika značajno smanjilo učestalost pražnjenja creva, nadutost i bol, te poboljšalo njihov ukupni kvalitet života.

Druge potencijalne koristi

Postbiotici se povezuju sa još nekoliko zdravstvenih koristi koje su u povoju, ali je potrebno više istraživanja da bi se utvrdio puni obim ovih efekata:

• Mogu pomoći kod alergija. Studija na 34 odrasle osobe sa atopijskim dermatitisom (ekcemom) pokazala je da je dodavanje postbiotika tokom 8-12 nedelja značajno smanjilo ozbiljnost ovog stanja. Nasuprot tome, placebo grupa nije zabeležila nikakva poboljšanja.
• Mogu pomoći u gubitku težine. Nekoliko studija sugeriše da postbiotici poput kratkolančanih masnih kiselina mogu da pomognu u gubitku težine suzbijanjem signala gladi.
• Mogu pomoći u smanjenju rizika od srčanih bolesti. U studijama na životinjama, butirat je pomogao u snižavanju krvnog pritiska i suzbijanju gena koji igraju ulogu u proizvodnji holesterola.
• Mogu pomoći u upravljanju nivoom šećera u krvi. Studije sugerišu da butirat može da pomogne u upravljanju nivoom šećera u krvi.
• Mogu imati antitumorska svojstva. Neke studije u epruvetama i na životinjama sugerišu da postbiotici mogu imati svojstva koja pomažu u suzbijanju rasta i širenja nekih ćelija raka, uključujući ćelije raka debelog creva i želuca.
• Bolje se podnose od probiotika. Kada se konzumira probiotik, povećava se broj korisnih bakterija u telu. Međutim, neki ljudi možda ne podnose dobro probiotike, pa postbiotici mogu biti prikladnija alternativa.

Potencijalne mane i bezbednost

Uopšteno govoreći, postbiotici se smatraju bezbednim i dobro se podnose kod zdravih ljudi.

Ako se uzima probiotski suplement kako bi se povećala proizvodnja postbiotika, mogu da se osete digestivne nuspojave kao što su gasovi, nadutost i blaga nelagodnost u stomaku. Ovi simptomi obično nestaju kada se telo prilagodi.

Međutim, određene grupe ljudi bi trebalo da izbegavaju povećanje nivoa postbiotika kroz konzumiranje hrane bogate probioticima.

Ove grupe obično imaju slabiji ili kompromitovan imuni sistem i stoga mogu da budu pod povećanim rizikom od neželjene reakcije:

• ljudi koji su nedavno imali operaciju,
• ljudi koji imaju strukturne srčane poremećaje,
• ljudi sa poremećajima digestivnog trakta,
• trudnice,
• deca.

Kao i sa bilo kojim drugim dodatkom ishrani, važno je da se razgovara sa zdravstvenim radnikom pre uzimanja postbiotskog suplementa, posebno ako postoje bilo kakva osnovna zdravstvena stanja ili se uzimaju neki lekovi.

Kako dodati postbiotike u ishranu

Postbiotici nisu tako široko dostupni kao prebiotici i probiotici.

Međutim, mogu da se kupe u odabranim prodavnicama zdrave hrane i na internetu. U nekim slučajevima, umesto da budu označeni kao „postbiotici“, mogu da imaju druge nazive poput natrijum-butirata, kalcijum-butirata ili fermentisanog suvog kvasca.

Pošto postbiotike stvara fermentacija koju vrše zdrave bakterije u crevima, proizvodnja postbiotika može prirodno da se poveća konzumiranjem hrane bogate prebioticima i probioticima.

Povećanjem unosa prebiotičke i probiotičke hrane radi stvaranja više postbiotika, dobijaju se i dodatne zdravstvene koristi koje se povezuju sa pre- i probioticima.

Izvori prebiotika

Prebiotici se uglavnom nalaze u hrani bogatoj vlaknima, kao što su integralne žitarice i povrće. Sledeće namirnice su neki od dobrih izvora:

• koren cikorije,
• beli luk,
• crni luk,
• praziluk,
• špargla,
• ječam,
• ovas,
• laneno seme,
• morske alge.

Izvori probiotika

Probiotici se uglavnom nalaze u fermentisanoj hrani i pićima kao što su:

• jogurt sa živim kulturama,
• kefir,
• kiseli kupus,
• miso supa,
• tempeh,
• kombuha.

(Healthline)