Intenzivan miris oko bazena nije od čistog hlora, već najčešće ukazuje na prisustvo urina i hloramina
Prosečna odrasla osoba tokom 45 minuta plivanja nenamerno proguta jednu supenu kašiku bazenske vode
Mokrenje u bazenu predstavlja ozbiljan zdravstveni i higijenski problem koji prevazilazi samu odvratnost tog čina. Kada urin dospe u hlorisanu vodu, on automatski troši hlor koji je namenjen uništavanju opasnih bakterija. Time se direktno ugrožava bezbednost vode, jer se smanjuje sposobnost bazenskog sistema da efikasno neutrališe klice.
Mešanje hlora i mokraće stvara nova, specifična hemijska jedinjenja koja se zovu hloramini i koja lako isparavaju u vazduh. Ova reakcija se dešava isključivo zbog unosa amonijaka i azota putem urina u hemijski tretiranu vodu.
Zbog toga jak miris oko bazena ne potiče od čistog hlora, već predstavlja direktan dokaz prisustva urina u vodi.
Da li je u redu mokriti u bazenu
Boravak u bazenu pruža osveženje, ali često otvara i pitanje o stvarnom broju ljudi koji u njemu mokre. Uprkos tendenciji da se ova tema zanemari, prisutna je dilema o tome koliki procenat vode zapravo čini urin drugih kupača, kao i pitanje o stvarnom stepenu štetnosti mokrenja u bazenu.
Jedna anketa Saveta za kvalitet vode i zdravlje iz 2019. godine pokazala je da je 40 odsto anketiranih Amerikanaca priznalo da je mokrilo u bazenu kao odrasla osoba.
Ista anketa je pokazala da je 51 odsto anketiranih prijavilo da koristi bazen kao zajedničku kadu, bilo plivajući kao zamenu za tuširanje ili koristeći bazen za ispiranje nakon vežbanja ili rada u dvorištu.
Bez obzira na različite stavove i lične navike pojedinaca, postavlja se pitanje da li mokrenje u bazenu predstavlja stvaran zdravstveni rizik ili je reč isključivo o estetskom i higijenskom problemu. Ključne činjenice objašnjavaju suštinu ovog procesa.
Šta je mokraća
Brzi podsetnik: mokraća, ili urin, jeste tečni otpad tela. Ovaj otpad je kombinacija stvari koje krvotok ne može ponovo da apsorbuje. Sadrži mešavinu vode, soli, elektrolita i hemikalija koje se zovu urea i mokraćna kiselina.
- Bubrezi filtriraju ureu, amonijak i žuč iz jetre i formiraju ih u urin, koji se zatim izlučuje kroz uretru - kaže dr Niket Sonpal, sertifikovani internista i gastroenterolog iz Njujorka, piše The Healthy.
I iako bubrezi filtriraju mokraću, ona nije potpuno sterilna. Sadrži određene bakterije.
Čak i kada bi urin bio sterilan pre nego što stigne do bešike, sadržao bi mikrobe do trenutka kada ga telo izbaci.
Koliko je onda nehigijenski mokriti u bazenu
Kada urin dospe u bazensku vodu, hlor u bazenu deluje kao dezinficijens i ubija otpad. Ali to ostavlja manje hlora u bazenu za čišćenje vode od drugih bakterija i klica.
To znači da ne samo da ima mokraće u bazenu, već mokrenje u bazenu umanjuje sposobnost hlora da se bori protiv drugih klica.
- Pošto je mokraća otpad koji se uklanja iz tela, nije dobra ideja plivati u bilo kojoj vodi koja ga sadrži. Bazenska voda može lako ući u nos ili usta ljudi, posebno dece, i treba je održavati čistom i bez bakterija što je više moguće - prema rečima dr Sonpala.
Šta se dešava kada se mokri u bazenu
Ne samo da je mokrenje u bazenu nehigijensko, već kod nekih ljudi može da izazove i ozbiljnije neželjene efekte, poput napada astme.
- To je zato što su studije otkrile da određene komponente mokraće mogu hemijski da reaguju sa hlorom i stvore hloramine, dezinficijense koji su toksični za ljude i mogu izazvati iritaciju očiju, kože i disajnih puteva - kaže on.
Jedna studija u časopisu "Environmental Science and Technology" otkrila je da azot u mokraći reaguje sa hlorom, formirajući cijanogen hlorid, koji može da deluje poput suzavca.
Istraživanje o uticaju plivanja u hlorisanim bazenima u časopisu "Pediatrics" posmatralo je 847 osoba između 13 i 18 godina koje su plivale ili u hlorisanim ili u nehlorisanim bazenima. Otkrili su da je izloženost hlorisanom bazenu doprinela astmi, polenskoj groznici i alergijskom rinitisu kod plivača.
A druga istraživanja na takmičarskim plivačima ukazuju na više stope respiratornih zdravstvenih problema.
Urin nije jedini krivac
Stolica, znoj, prljavština, ćelije kože i proizvodi za ličnu negu, kao što su dezodorans i šminka, takođe mogu da se kombinuju sa hlorom i stvore hloramine, prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC). A postoje i mnoge druge opasnosti u bazenu.
Plivači mogu da udahnu ili dođu u kontakt sa hloraminima koji mogu da izazovu:
- crvene oči
- oči koje svrbe
- osip na koži
- iritaciju na koži
Čak i ako se čovek ne kupa u bazenu, samo boravak u okolnom području gde ima hloramina u vodi može da izazove respiratorne simptome poput iritacije nosa, kašlja i zviždanja u grudima, prema CDC-u. To je zato što hloramini u vodi mogu da se pretvore u gas u okolnom vazduhu.
Prepoznatljiv i intenzivan miris u blizini bazena, koji se često pogrešno pripisuje čistom hloru, zapravo je najčešće miris hloramina koji isparavaju iz vode.
Izbegavanje mokrenja u bazenu je ključno
- Dovoljno je lako izaći iz vode i iskoristiti pravi toalet, a to može spasiti vas i druge od neprijatnih i opasnih neželjenih efekata - kaže dr Sonpal.
Podaci Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) pokazuju da prosečna odrasla osoba tokom 45 minuta plivanja nenamerno proguta jednu supenu kašiku bazenske vode.
Zbog toga su izbegavanje mokrenja u bazenu i sprečavanje gutanja vode osnovni preduslovi za zaštitu zdravlja. Održavanje čistoće bazenske vode obezbeđuje bezbednije i prijatnije boravak u vodi za sve kupače.
