Sporazum predviđa da napad na jednu članicu znači napad na sve potpisnice i naglašava unapređenje zajedničke odbrambene saradnje
Reakcija iz Irana bila je negativna, uz tvrdnju da sporazum ne garantuje bezbednost Saudijskoj Arabiji
Saudijska Arabija, Turska i Pakistan potpisali su u petak sporazum o kolektivnoj odbrani, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Pakistana, piše AP uz ocenu da je time dodatno produbljena saradnja tri regionalne sile u uslovima rastućih bezbednosnih izazova.
U zajedničkom saopštenju tri države istaknuto je da je sporazum namenjen jačanju kolektivnog odvraćanja od svakog oblika agresije.
Novi Sporazum o zajedničkoj odbrani u Meki udružuje tri najmoćnije muslimanske nacije na svetu.
Sporazum predviđa da će se svaki oružani napad na jednu od tri države smatrati napadom na sve potpisnice, kao i unapređenje svih aspekata odbrambene saradnje između Saudijske Arabije, Turske i Pakistana.
Kako navodi "Al Džazira", u saopštenju se ističe da potpisivanje sporazuma odražava posvećenost tri zemlje jačanju zajedničke bezbednosti i postizanju mira, bezbednosti i stabilnosti u regionu i svetu, težeći ka bezbednijoj i prosperitetnijoj budućnosti.
Sporazum je potpisan tokom sastanka saudijskog prestolonaslednika Mohameda bin Salmana, predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana i premijera Pakistana Šehbaza Šarifa u Saudijskoj Arabiji.
Reagovao Iran
Nakon što su SAD i Izrael napali Iran 28. februara, Teheran i njegovi saveznici napali su ciljeve u Saudijskoj Arabiji i drugim zemljama Zaliva i poremetili saobraćaj kroz Ormuski moreuz, glavni kanal za prevoz nafte, i Crveno more.
Sporazum iz Meke izazvao je oštru reakciju Teherana, gde je jedan visoki poslanik rekao da to neće pomoći Saudijskoj Arabiji.
„Saudijci bi trebalo da znaju da im papirni sporazum sa Turskom i Pakistanom ne donosi bezbednost, baš kao što im godine jednostranog iskorišćavanja Amerikanaca nisu donele bezbednost“, napisao je Ebrahim Rezaei, član Komisije za nacionalnu bezbednost, na svom X.
Saudijska Arabija i Pakistan su već prošle godine objavili zajednički sporazum o odbrani.
Šta želi svaka država u savezu
Iako se sporazumom obećava međusobna podrška, on ne daje nikakve konkretne informacije o obavezama svake strane. Turski zvaničnik, koga je citirala novinska agencija Rojters, rekao je da je sporazum „čisto odbrambene prirode“.
Pakistan, Saudijska Arabija i Turska donose različite kvalitete, a svaka želi nešto drugačije od njega, piše BBC.
Za Saudijce, ovo daje dodatni nivo bezbednosti u regionu čija je bezbednosna arhitektura preokrenuta ratom SAD i Izraela sa Iranom.
Prošlog meseca, jemenski pobunjenici Huti, koje podržava Iran – a koji kontrolišu veći deo severozapada zemlje – objavili su „pomorski embargo“ protiv Saudijske Arabije i ciljali su saudijske aerodrome, naftna postrojenja i tankere u Crvenom moru.
Štaviše, Saudijci će biti veoma svesni prošlogodišnjih izraelskih napada na Dohu, usmerenih na visoke zvaničnike Hamasa. Prema izveštaju Centra za strateške i međunarodne studije od prošle godine, „preko Zaliva, države su rekalibrisale svoje odbrambene strategije“. Ovaj pakt je jedan od odgovora Saudijske Arabije.
Za Pakistan, pakt nudi različite, ali komplementarne koristi. U maju 2025. godine, njegove dugogodišnje tenzije sa Indijom prerasle su u otvoreni sukob. Iako je izbegnut totalni rat, ekonomska moć Saudijske Arabije i vojna i industrijska moć Turske na njihovoj strani biće smatrana sve vrednijom.
Takođe se dešava u vreme kada Pakistan preuzima daleko značajniju ulogu u globalnoj diplomatiji. Delovala je kao posrednik između Irana i SAD i bila je domaćin pregovora o prekidu vatre, značajno povećavajući svoj status u regionu - nešto što ovaj pakt dodatno učvršćuje.
Što se tiče Turske, koristi su drugačije. Prema rečima Burdžu Ozčelika iz londonskog Kraljevskog instituta za ujedinjene službe (Rusi), sporazum nudi mogućnosti za značajne odbrambene industrije zemlje kroz „zajedničku proizvodnju, tehnološka partnerstva, nabavke i veću vojnu interoperabilnost“.
Iako se, na površini, koncept sporazuma o međusobnoj odbrani čini jednostavnim, u praksi su okolnosti u kojima bi oni došli do izražaja i složene i neizvesne.
Da li bi, na primer, Turska bila obavezna da se pridruži napadima na Jemen ako bi se ponovo pokrenuo potpuni rat Saudijske Arabije sa Hutima?
Da li bi Saudijska Arabija morala da objavi rat Indiji ako bi došlo do ponovnog sukoba sa Pakistanom?
Svaki slučaj bi zahtevao složene proračune i pažljivu diplomatiju, često u pokušaju da se izbegne eskalacija. Ukratko, neizvesno je.
Jedna posledica sporazuma o međusobnoj odbrani na koju će strane učestvovati jeste odvraćanje.
Sama činjenica da sada iza sebe stoje još dve regionalne sile možda neće učiniti agresiju nemogućom, ali će njenu potencijalnu cenu učiniti znatno većom.
(BBC, Tanjug)
