Smernice za rad na visokim temperaturama mogle bi da postanu obavezujuće? Detaljan vodič za tropske dane: Koje su obaveze poslodavaca, a koja prava zaposlenih

Ekstremni toplotni talasi u Srbiji više nisu izuzetak već nova realnost koja zahteva reakciju poslodavaca, naročito u svetlu najava da bi preporuke o radu na otvorenom mogle postati zakonski obavezujuće. Istražujemo koje obaveze firme već sada moraju da ispoštuju, koja zanimanja su najugroženija, kao i korake koje radnici mogu preduzeti ako im je zdravlje direktno ugroženo.

Podsetimo, za "Blic Biznis" su ranije iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja naveli, apeluje se na poslodavce da organizuju rad na otvorenom tako da se izbegne obavljanje teških fizičkih poslova i direktno izlaganje sunčevom zračenju. Ovo je naročito važno kada spoljne temperature prelaze 36 stepeni Celzijusa, posebno u najtoplijem delu dana od 11 do 16 časova.

Poslodavac je dužan da donese Akt o proceni rizika na radnom mestu kojim se uzimaju u obzir rizici po zdravlje zaposlenih na otvorenom. Obaveze poslodavca uključuju:

• Reorganizaciju radnog vremena (npr. ranije jutarnje ili večernje smene).
• Obezbeđivanje češćih pauza u hladu ili rashlađenim prostorijama, kao i dovoljne količine pijaće vode.
• Osposobljavanje zaposlenih za bezbedan rad i pružanje prve pomoći.
• Obezbeđivanje sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu (poput lagane i prozračne odeće).

U slučaju da poslodavac ne obezbedi ove osnovne mere zaštite, a postoji ozbiljna i direktna opasnost po zdravlje (kao što je rizik od toplotnog udara ili dehidracije), radnik ima puno pravo da odbije rad dok se uslovi ne dovedu na bezbedan nivo. Zaposleni mogu, čak i anonimno, da prijave inspekciji rada poslodavca koji nije preduzeo adekvatne mere.

- Kazne za kršenje ovih propisa su drakonske. Prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu, novčana kazna za poslodavca sa svojstvom pravnog lica iznosi od 1.500.000 do 2.000.000 dinara, za odgovorno lice od 50.000 do 150.000 dinara, dok je za preduzetnike propisana kazna od 400.000 do 500.000 dinara.

Smernice za rad na visokim temperaturama mogle bi da postanu obavezujuće zakonom

Mira Božić iz Uprave za bezbednost i zdravlje na radu pri Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja izjavila je da se razmišlja o tome da smernice za bezbedan i zdrav rad na otvorenom pri visokim temperaturama postanu zakonski obavezujuće. To ministarstvo je zbog vrućina izdalo preporuke poslodavcima kako da organizuju posao u ovakvim uslovima.

Božićeva je podsetila da je ministarstvo prve smernice za bezbedan i zdrav rad na otvorenom pri visokim temperaturama izdalo još 2013. godine zbog sve toplijih leta u Srbiji i i sve dužih toplotnih talasa.

"Upravo zbog tog trenda povećanja temperatura u letnjem periodu, mi smo te smernice revidirali 2024. godine, sa ciljem da pomognemo poslodavcima, zaposlenima i stručnim licima koja se bave poslovima bezbednosti i zdravlja na radu, kako da na najbolji način organizuju poslove u tim periodima sada već ekstremnih temperatura", objasnila je Božićeva za radio Beograd 1, preneo je Tanjug.

Božićeva je navela da su u smernicama detaljno razmotrene mere, pre svega sa zdravstvenog aspekta.

"Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi rad na radnom mestu gde su primenjene sve mere bezbednosti i zdravlja na radu. Poslodavci ne mogu da utiču na spoljne temperature, ali su dužni da procene rizike - da se ne obavlja težak fizički rad u najtoplijem delu dana, da se vrši česta rotacija zaposlenih, zatim da se organizuju češće pauze", rekla je Božićeva.

Naglasila je da je posebno važno obezbediti prostor gde zaposleni mogu da se odmore i skinu ličnu zaštitnu opremu koja ih dodatno opterećuje.

Ovi radnici su najugroženiji zbog vrućina

"Najugroženiji su zaposleni u građevinarstvu, poljoprivredi, komunalnim delatnostima, hitnim službama, zaposleni koji rade na dalekovodima", istakla je Božićeva.

Preporuka Vlade Republike Srbije, doneta pre više od 10 godina - da se u periodu od 11 do 16 časova izbegava obavljanje teških fizičkih poslova na otvorenom je i dalje na snazi.

"Kako život i posao moraju da se odvijaju, iako to nije uvek izvodljivo – postoje sve ove organizacione, tehničke i zdravstvene mere", naglasila je Mira Božić iz Uprave za bezbednost i zdravlje na radu.

Zdravstvene mere podrazumevaju i uputstva radnicima kako da reaguju ako dođe do mučnine, glavobolje ili konfuzije.

"Da ne bi došlo do toplotnog udara - kada dođe do njega, više se prva pomoć ne može primeniti, već se obavezno poziva hitna pomoć", upozorila je Božićeva.

Ko može da se obrati Inspekciji rada

Ona je navela da se zaposleni, čak i poslodavci, savetodavno mogu obratiti Inspekciji rada.

"Inspekcija rada je organ koji kontroliše i nadzire primenu mera koje se odnose na bezbednost i zdravlje na radu. Inspektori rada mogu naložiti poslodavcima da preduzmu mere koje nisu preduzete, a u slučaju nepoštovanja naloga mogu pokrenuti prekršajne postupke", rekla je Božićeva na pitanje kome radnici mogu da se obrate ukoliko mere nisu primenjene.

Božićeva je potvrdila da se razmišlja o tome da smernice postanu zakonski obavezujuće.

"O tome se dosta razgovara i razmišlja, i vodimo dijalog sa socijalnim partnerima - sa predstavnicima poslodavaca i predstavnicima reprezentativnih sindikata. Smernice iz 2024. uradili smo uz pomoć projekta Evropske unije u saradnji sa socijalnim partnerima - Unijom poslodavaca, Samostalnim sindikatom i Sindikatom 'Nezavisnost' ", rekla je Božićeva za Radio Beograd.

Dodala je da su i zemlje članice Evropske unije počele da razmišljaju o sličnim merama.

"Ne postoji na nivou Evropske unije određeni propis, ali je Evropska agencija za bezbednost i zdravlje na radu donela određene smernice 2022. ili 2023. godine. Takođe smo tražili mišljenje i savete akademske zajednice, zato što je u pitanju dosta ozbiljno i složeno pitanje", zaključila je Božićeva.

Pravila u Evropi

Podsetimo, u Francuskoj je nedavno je doneta nova uredba kojom se po prvi put od poslodavaca zahteva da obezbede da na radnom mestu ne bude "previše toplo", dok su do sada postojale samo obaveze o adekvatnom grejanju zimi. Poslodavci moraju da procene uticaj toplotnih talasa i obezbede opremu za rashlađivanje i hladnu pijaću vodu.

Nemačke kompanije se same organizuju, pa tako građevinske firme pomeraju početak radnog vremena za rane jutarnje sate kako bi se izbeglo popodnevno sunce. Pored toga, logistički gigant DHL je svoje dostavljače opremio specijalnim rashladnim kutijama, peškirima za višekratnu upotrebu i narukvicama koje se aktiviraju vodom.

Na krovnom nivou, relevantna savetodavna tela i Evropska agencija za bezbednost i zdravlje na radu (EU-OSHA) preporučuju državama članicama uvođenje strogih mera hidratacije, aklimatizacije i modifikacije radnih rasporeda u slučajevima visoke izloženosti toploti.