Postoji li magičan hobi protiv demencije: 4 pitanja otkrivaju da li je zabava "lek" za mozak

Iako genetika i godine igraju svoju ulogu, najnovija istraživanja otkrivaju da sudbina mozga nije zapečaćena: čak 40 odsto rizika od demencije je u rukama pojedinca, tačnije u svakodnevnim aktivnostima koje mozak doživljava kao trening, a čovek kao čisto uživanje.

Demencija je postala jedan od vodećih globalnih zdravstvenih izazova. Statistike su neumoljive: oko 446.000 ljudi trenutno živi sa oboljenjem mozga koje može da utiče na pamćenje, razmišljanje i ponašanje, a stručnjaci predviđaju da će ovaj broj da se udvostruči do 2065. godine.

Iako ove brojke zvuče zastrašujuće, naučna zajednica sve glasnije poručuje da rizik od demencije nije isključivo rezultat genetike ili puke sreće. Poslednje istraživanje u renomiranom časopisu "The Lancet" pokazuje da čak 40 odsto slučajeva demencije širom sveta može da se spreči, a jedan od najefikasnijih alata u toj borbi su - hobiji.

14 faktora rizika za demenciju: Šta možemo da promenimo

Lansetova komisija za prevenciju, intervenciju i lečenje demencije objedinila je podatke iz najobimnijih svetskih studija, i identifikovala 14 faktora rizika na koje može da se utiče u različitim fazama života (objavljeno 2024. u časopisu "The Lancet").

To znači da, ako ljudi izbegavaju ili smanjuju ove faktore, manja je verovatnoća da će razviti demenciju u starijoj dobi. Tih 14 faktora rizika za demenciju su:

1. manje obrazovanja u ranom životu,
2. gubitak sluha,
3. nedostatak vežbanja,
4. gojaznost,
5. dijabetes,
6. visok holesterol,
7. visok krvni pritisak (posebno u srednjim godinama),
8. pušenje (posebno u odraslom dobu),
9. prekomerna konzumacija alkohola,
10. nelečeni gubitak vida,
11. zagađenje vazduha,
12. traumatska povreda glave,
13. depresija,
14. društvena izolacija.

- Važno je napomenuti da ništa od ovoga ne znači da ste vi krivi ako razvijete demenciju, ali ovo istraživanje sugeriše da naši svakodnevni izbori nisu trivijalni i da mogu pomoći da mozak duže ostane zdrav - objašnjava Rut Brukman, psihološkinja i naučna saradnica na Institutu za mozak, ponašanje i razvoj Univerziteta Zapadni Sidnej.

Moć kognitivne rezerve: Kako održati mozak aktivnim

Mehanizam zaštite mozga naučnici obično objašnjavaju terminom "kognitivna rezerva".

- To je ideja da obrazovanje, angažovan rad i druge mentalno stimulativne aktivnosti stvaraju više neuronskih veza u mozgu. To može da znači da ste bolji u rešavanju problema ili obavljanju složenih zadataka - kaže Selija Haris, vanredna profesorka kognitivnih nauka na Univerzitetu Zapadnog Sidneja.

Što je ta mreža neuronski veza bogatija, to je mozak sposobniji da se reorganizuje i pronađe alternativne puteve za obavljanje zadataka.

- Ljudi sa većom kognitivnom rezervom često se bolje nose sa promenama ili bolestima u mozgu povezanim sa starenjem, čak i pre nego što drugi simptomi poput gubitka pamćenja postanu očigledni - pojašnjava profesorka Haris.

Hobiji za aktivan mozak: 3 vrste aktivnosti

Hobiji su jedan od najefikasnijih načina za izgradnju kognitivne rezerve. Ljudi koji redovno učestvuju u aktivnostima u slobodno vreme imaju značajno manji rizik od razvoja demencije u poređenju sa onima koji to ne čine, pokazuje studija iz 2022. u časopisu "Neurology".

Studije su klasifikovale korisne aktivnosti u tri osnovna stuba:

• Fizički stub: Aktivnosti poput hodanja ili baštovanstva koje održavaju vaskularno zdravlje mozga.
• Kognitivni stub: Rešavanje zagonetki, pisanje ili slagalice koji direktno stimulišu logičke centre.
• Društveni stub: Aktivno učlanjivanje u klubove i udruženja koji sprečavaju mentalnu atrofiju izazvanu samoćom.

Postoji li "magični" hobi koji štiti od demencije

Ne postoji jedan "magični" hobi, ali podaci pokazuju da kvantitet i redovnost igraju presudnu ulogu.

Velika japanska studija, koja je pratila više od 22.000 ljudi tokom 11 godina, a objavljena je 2023. u časopisu "Journal of Epidemiology", otkrila je sledeće:

• Samo jedan hobi u srednjim godinama smanjuje rizik od teškog oblika demencije za oko 19 odsto.
• Kod onih koji upražnjavaju više različitih hobija, taj rizik opada za oko 23 odsto.

Slično je pokazala i australijska studija iz 2023. u časopisu "Aspree", koja je dodatno precizirala efekte:

• Kritičko razmišljanje i pismenost: Pisanje, korišćenje računara ili rešavanje kompleksnih zagonetki povezani su sa 9–11 odsto manjim rizikom.
• Kreativni zanati: Aktivnosti poput pletenja, slikanja ili obrade drveta donose smanjenje rizika od oko 7 odsto.

- Činjenica da nijedan hobi nije proglašen apsolutno nadmoćnim zapravo je ohrabrujuća vest. To znači da ne morate da izaberete "savršen" hobi, već onaj u kojem uživate i koji možete redovno da radite - ističe za časopis "The Conversation" Rut Brukman.

Recept za zdrav mozak: Zašto hobiji "rade"

Efikasnost hobija leži u tome što oni retko deluju samo na jedan faktor. Kvalitetna aktivnost objedinjuje nekoliko ključnih elemenata za zdravlje mozga:

• Kognitivni izazov: Konstantno rešavanje problema i učenje novih veština, što je povezano sa većom kognitivnom rezervom.
• Fizički pokret: Hobiji poput plesa ili rada u bašti pokazali su se među najjačim zaštitnim faktorima za zdravlje mozga.
• Antistres dejstvo: Hobiji ublažavaju stanja poput depresije ili hroničnog stresa koja su povezana sa većim rizikom od demencije.
• Društvena povezanost: Socijalna izolacija i usamljenost, posebno u starijoj dobi, su glavni faktor za demenciju.

Igranje karata: Jedan hobi, dve opcije

Da bi se bolje razumeli ova 4 elementa, ali i objedinila u jednu aktivnost, dobar primer je igranje karata: igranje karata na telefonu vežba logiku, ali partija karata uživo sa prijateljima dodaje preostala tri elementa važna za zdravlje mozga.

- Igranje pasijansa na telefonu može da označi kognitivnu kutijicu. Ali organizovanje nedeljne večeri kartanja sa prijateljima dodaje kretanje, oslobađanje od stresa – u obliku smeha – i društvenu povezanost. Sa stanovišta zdravlja mozga, druga opcija je mnogo privlačnija, iako je hobi isti - kaže profesorka Haris.

Pritom, ako bi trebalo da se da prioritet bilo kom od ovih elemenata - društvena povezanost je na vrhu liste.

- Trenutni dokazi ukazuju na to da je društvena izolacija jedan od najjačih prediktora rizika od demencije, sama po sebi odgovorna za oko 5 odsto slučajeva demencije. Studija iz 2024. objavljena u "Alz journals" je otkrila da su starije osobe koje nisu bile društveno aktivne razvile simptome demencije otprilike pet godina ranije od svojih društveno aktivnih vršnjaka - navodi Brukman.

Četiri ključna pitanja za proveru hobija

Hobiji nisu čarobni štapić protiv demencije, ali su praktičan – i pre svega prijatan način da se smanji nekoliko faktora rizika odjednom.

Za one koji biraju hobi, posebno za poboljšanje zdravlja mozga, naučnice Rut Brukman i Selija Haris savetuju 4 pitanja koja treba postaviti sebi:

Ako birate novu aktivnost, postavite sebi ova četiri pitanja:

1. Da li će me ovaj hobi mentalno izazvati?
2. Hoće li me naterati da se redovno krećem?
3. Hoće li mi podići raspoloženje ili mi dati osećaj zadovoljstva ili svrhe?
4. Hoće li mi pomoći da vidim, razgovaram i povežem se sa drugim ljudima?

- Što više odgovora "da" možete dati, to je veća verovatnoća da će vaš hobi održati mozak oštrim, zdravim i otpornim na godine koje dolaze - poručuju Brukman i Haris.