Gde se najčešće krije kvržica kod raka dojke - i kako je pod prstima razlikovati od benigne ciste

Iako može da se pojavi bilo gde, kvržica raka dojke se najčešće formira u gornjem spoljašnjem delu dojke, a ono što obično zavara žene i odloži odlazak kod lekara je to što gotovo nikada ne boli.

Opipavanje bilo kakve nove i neobične promene na telu, a naročito kvržice u dojci, trenutak je koji nosi neizvesnost i strah.

Iako je lekar jedini koji može sa sigurnošću da postavi dijagnozu, određene karakteristike izrasline, uključujući njenu lokaciju i teksturu, mogu da pruže prve nagoveštaje o tome da li je reč o raku dojke ili benignoj, nekancerogenoj promeni poput ciste.

Četiri kvadranta dojke i brojčanik sata

Radi precizne dijagnostike i lakšeg opisivanja promena, dojka se deli na četiri kvadranta:

• Gornji spoljašnji kvadrant - deo koji ide ka pazušnoj jami.
• Gornji unutrašnji kvadrant - gornji deo bliže grudnoj kosti.
• Donji spoljašnji kvadrant - donji deo dojke ka boku.
• Donji unutrašnji kvadrant - donji deo bliže sredini grudnog koša.

Najlakši način za razumevanje ove podele jeste vizuelizacija dojke kao brojčanika sata gde je bradavica u samom centru, a vrh označava broj 12:

• Gornji spoljašnji kvadrant: Kod leve dojke ovaj deo se nalazi između 12 i 3, dok je kod desne između 9 i 12.
• Donji spoljašnji kvadrant: Kod leve dojke obuhvata prostor od 3 do 6, a kod desne od 6 do 9.
• Donji unutrašnji kvadrant: Kod leve dojke je između 6 i 9, a kod desne između 3 i 6.
• Gornji unutrašnji kvadrant: Kod leve dojke zauzima prostor od 9 do 12, a kod desne od 12 do 3.

Gde se obično nalaze kvržice kod raka dojke

Najčešće mesto za pojavu maligne (kancerogene) kvržice je gornji spoljašnji kvadrant. Razlog je fiziološke prirode – na tom mestu se nalazi najviše tkiva dojke (žlezdanog tkiva).

U oko 52 odsto slučajeva karcinom dojke razvija se upravo u ovom delu, dok su ostali kvadranti dojke ređe pogođeni - pri čemu se u donjem unutrašnjem kvadrantu tumori javljaju najređe, pokazuje studija objavljena 2015. godine u časopisu "ecancermedicalscience".

- Kvržica može da se javi bilo gde u dojci, ali većina karcinoma počinje u kanalima koji vode mleko, dok su lobularni karcinomi (koji počinju u žlezdama) ređi - ističe doktorka Hadil Asad, vanredna profesorka onkologije na Državnom univerzitetu Vejn u Detroitu.

S obzirom na to da rak dojke može da se proširi (metastatski rak dojke) u limfne čvorove, izuzetno je važno proveriti da li promenu prati i otok ili čvorić u predelu pazuha.

Struktura tkiva i mesta gde rak dojke zapravo počinje

Da bi se razumelo gde i kako nastaju promene, važno je poznavati unutrašnju strukturu dojke, koja se sastoji od nekoliko ključnih elemenata:

• Režnjevi: Svaka dojka ima 15 do 20 režnjeva raspoređenih radijalno, poput latica bele rade, gde bradavica predstavlja središte cveta.
• Lobule: To su manji delovi unutar svakog režnja. Imaju grozdastu strukturu i njihova glavna uloga je proizvodnja mleka.
• Kanalići (duktusi): Mreža tankih cevi koja povezuje lobule i režnjeve sa bradavicom. Njihov zadatak je da transportuju mleko do bradavice tokom perioda dojenja.
• Vezivno i masno tkivo: Dok režnjevi i kanalići čine žlezdano tkivo, fibrozno (vezivno) tkivo deluje kao potpora koja drži sve na mestu, dok masnoća ispunjava preostali prostor između njih.

Upravo u ovim strukturama – najčešće u kanalićima ili lobulama – počinje razvoj većine malignih promena, zbog čega lekari prave razliku između dva glavna tipa raka dojke:

• Duktalni rak dojke: Najčešći oblik bolesti koji nastaje u mlečnim kanalima. S obzirom na mesto nastanka, često se ranije uočava na redovnim pregledima.
• Lobularni karcinom dojke: Ovaj tip potiče iz lobula, odnosno žlezda koje proizvode mleko. U medicini se često opisuje kao "tiši" oblik raka jer raste difuzno (raštrkano), što ga čini izazovnijim za otkrivanje putem standardne mamografije.

Guste dojke - skriveni faktor rizika

Kada lekari koriste termin "guste grudi", to označava prisustvo veće količine žlezdanog i fibroznog tkiva u odnosu na masno tkivo.

Prema podacima Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), žene sa gustim grudima imaju veći rizik od razvoja raka. Razlog tome može da bude veći broj ćelija koje su podložne abnormalnom razvoju.

Pored povećanog rizika, gusto tkivo dojke predstavlja i tehnički izazov jer se na mamografskom snimku prikazuje belo – baš kao i potencijalni tumori, što može da oteža uočavanje ranih promena.

Kako se pod prstima oseća kvržica kod raka dojke

Pod prstima, kancerogena izraslina često ima specifične karakteristike koje je razlikuju od ostatka tkiva.

- Većina kvržica raka dojke je tvrda na dodir poput klikera - objašnjava doktorka Parvin Pedi, onkolog i specijalista za lečenje raka dojke iz Santa Monike, Kalifornija.

Međutim, postoji joj jedna važna nijansa:

- Generalno, kvržice raka dojke imaju tendenciju da budu tvrde, ali često bez jasno definisanih ivica koje bi, na primer, pravi kliker ispod kože imao - razjašnjava doktorka Šeron Rozenbaum Smit, hirurg i specijalista za operaciju raka dojke iz Njujorka.

Još jedna bitna razlika je u mobilnosti tkiva. Dok benigne promene poput cista često mogu da se pomeraju pod prstima, kancerogene mase su obično fiksirane.

- One imaju tendenciju da budu vezane za jedno mesto, pa čak i ako pritisnete okolno tkivo, sama kvržica ostaje mirna - objašnjava dr Smit.

Najveća zabluda: "Ako ne boli, nije opasno"

Jedan od najopasnijih mitova je onaj koji povezuje bol sa rakom. U realnosti, situacija je često obrnuta.

- U većini slučajeva, kvržica raka dojke neće izazvati bol. Zato ne treba misliti: "Ne boli me, znači nije ništa opasno!". Takođe, važno je pratiti promene tokom vremena jer će kancerogena izraslina neminovno da nastavi da raste - kaže za "Health Central" dr Pedi.

Simptomi koji prate kvržicu kod raka dojke

Iako je kvržica najčešći znak, rak dojke može da se manifestuje kroz niz drugih fizičkih promena na koži i bradavicama:

• Promene na koži dojke: Crvenilo, suvoća, ljuštenje ili zadebljanje kože dojke. Posebno su karakteristične rupice na koži koje ponekad podsećaju na teksturu kore pomorandže.
• Izgled bradavice: Retrakcija ili uvlačenje bradavice ka unutra, kao i bilo kakav iscedak (proziran ili krvav) koji nije majčino mleko.
• Promene u volumenu: Oticanje celog ili dela dojke, čak i ako se ne oseća jasna kvržica.
• Limfni čvorovi: Otečeni čvorovi ispod pazuha ili u blizini ključne kosti mogu da budu prvi signal da se proces proširio van same dojke.

- Imajte na umu da možda uopšte nemate nikakve simptome, čak ni kvržicu - upozorava dr Smit.

Upravo to je razlog zbog kojeg se ne treba oslanjati isključivo na samopregled dojki. Redovni mamografski pregledi mogu da otkriju promene koje su previše male ili duboko pozicionirane da bi mogle da se napipaju rukom.

Ciste i benigni tumori - gde se nalaze i kako izgledaju

Iako otkrivanje bilo čega novog u dojci može biti zastrašujuće, statistika donosi olakšanje: oko 80 odsto kvržica na dojci su benigne prirode, prema Institutu za rak Dana-Farber.

- Dobra vest je da većina kvržica obično nije razlog za brigu. Naravno, to ne znači da ne treba da obratite pažnju – svaku kvržicu treba da pregleda lekar - ističe doktorka Džejni Gramli, onkološki hirurg za lečenje raka dojke u Santa Moniki, Kalifornija.

Najčešći uzroci benignih izraslina na dojkama su:

• Ciste: Kesice ispunjene tečnošću koje se najčešće javljaju kod žena u 30-im i 40-im godinama zbog hormonskih fluktuacija. Pojavljuju se brzo, benigne su i obično ne rastu.
• Fibroadenomi: Gumene kvržice koje se lako kreću ispod kože. Mogu biti male ili velike, a rastu znatno sporije od raka.
• Lipomi: Benigne masne naslage koje su obično zaobljene i imaju glatke ivice.

- Kod mlađih žena, naročito onih u tinejdžerskim i dvadesetim godinama, hormonske promene uzrokuju da mlečni kanali i okolna tkiva postanu blago uvećani i osetljivi, što grudi čini prirodno "kvržičastim". S druge strane, žene između tridesetih i pedesetih godina su sklonije cistama - objašnjava za "Health Central" dr Gramli.

Kako pod prstima razlikovati rak od benigne ciste

Dok su maligne kvržice tvrde poput kamenja, dr Grumli savetuje da benigne izrasline treba zamisliti kao mekane loptice. Evo ključnih razlika u teksturi:

• Mekoća naspram kamena: Benigne mase poput cista ili lipoma su mekše, zaobljenije i imaju jasnije definisane ivice. Ponekad može da se oseti više malih kvržica, kao da se ispod kože nalazi šljunak.
• Efekat "vodenog balona": Čvrsta cista se pod prstima ne oseća kao kamen, već kao zategnuto grožđe ili vodeni balon. Kada se pritisne jedan kraj ciste, tečnost se pomera na drugu stranu, menjajući joj konzistenciju.

- Iako su mlađe žene sklonije benignim promenama, obe vrste izraslina mogu da se jave bilo gde - od pazuha do gornjeg dela grudi - podseća dr Gramli.

Šta uraditi ako se napipa kvržica u dojci

Pravovremena reakcija je ključna, ali protokol zavisi od životne dobi:

• Pre menopauze: Može da se sačeka da prođe jedna menstruacija i ako kvržica ne nestane ili se poveća, pregled je neophodan.
• Postmenopauza: Svaka kvržica u ovoj fazi zahteva hitan odlazak kod lekara.

- Čim je osetite, obratite se stručnjaku. U postmenopauzi ne bi trebalo da imate nikakve nove kvržice - naglašava dr Pedi.

Doktorka Smit napominje da čak i mekane kvržice treba proveriti, jer se kancerogene mase ponekad formiraju duboko u tkivu gde ih je teško jasno opipati. Takođe, važno je ne ignorisati prateće simptome poput upornog osipa ili promena na koži.

Važno je znati da kvržice nisu isključivo ženski problem. Iako ređe, muškarci takođe mogu da razviju rak dojke, koji se kod njih često otkriva kasno zbog odlaganja pregleda.

- Kancerogene kvržice kod muškaraca su obično tvrde i mogu da izazovu udubljenja na koži - objašnjava dr Gramli, uz napomenu da su u većem riziku muškarci na hormonskim terapijama, recimo, usled raka prostate.