"Nevidljivi" rak u grudima: Limfom dojke se skriva i iza implantata, a bezbolna kvržica je tipičan znak

Limfom dojke je retka vrsta raka koja ne potiče iz mlečnih kanala, već iz limfnih ćelija unutar dojke. Može da se pojavi kao bezbolni čvor ili kvržics, ali često prolazi nezapaženo.

Limfom dojke je retka vrsta raka koja zahvata limfni sistem unutar dojke. Za razliku od uobičajenog karcinoma dojke, limfom ne potiče iz mlečnih kanala ili žlezdanog tkiva, već iz limfnih ćelija.

Najčešći znak primarnog limfoma dojke je bezbolna kvržica u grudima, koja se postepeno uvećava, iako ponekad simptomi potpuno izostaju.

I dok rak dojke pogađa i muškarce (iako znatno ređe), limfom dojke javlja se gotovo isključivo kod žena, najčešće između 60. i 65. godine života.

Ne postoji standardni protokol lečenja, ali hemoterapija se obično pokazuje kao efikasna. Iako neuobičajen, limfom dojke pokazuje koliko je važno razlikovati ga od tipičnih karcinoma dojke kako bi tretman bio precizan i efikasan.

Šta je limfom dojke i po čemu se razlikuje od karcinoma dojke

Iako se limfom dojke razvija u dojci, ova bolest nije vrsta klasičnog raka dojke koji potiče iz samog tkiva dojke.

Limfom dojke nastaje u limfocitima (vrsta belih krvnih zrnaca) i predstavlja neuobičajen tip ne-Hodžkinovog limfoma (NHL) koji nastaje u limfocitima unutar dojke.

Obično zahvata jednu dojku, dok se tek u oko 11 odsto slučajeva javlja u obe dojke. Imajući u vidu da je limfom dojke veoma retko stanje, ograničeni su podaci o simptomima, uzrocima i optimalnim načinima lečenja.

Vrste limfoma dojke

Postoje dve vrste limfoma dojke, a one su:

• Primarni limfom dojke (PBL): Limfom se prvo razvija u tkivu dojke, ali ne zahvata druge delove tela.
• Sekundarni limfom dojke (SBL): Limfom nastaje na drugim mestima u telu i širi se (metastazira) na dojku. Predstavlja najčešću metastazu u dojci, sa oko 17 odsto svih slučajeva.

Primarni limfom dojke (PBL) čini manje od 1 odsto svih malignih tumora dojke i manje od 2 odsto ekstranodalnih limfoma.

Najčešći podtip PBL-a je difuzni limfom velikih B-ćelija, dok se ređe javljaju folikularni limfom, limfom marginalne zone i Burkitov limfom.

Simptomi limfoma dojke

Primarni limfom dojke može da postoji potpuno bez simptoma. U oko 12 odsto slučajeva dijagnoza se postavlja slučajno, tokom mamografije rađene iz drugih razloga.

Najčešći znak primarnog limfoma dojke je bezbolna, uvećana masa ili čvorić koji može da se napipa ispod kože dojke.

Sekundarni limfom dojke, koji se širi iz drugih delova tela, često prati simptome karakteristične za ne-Hodžkinov limfom iz primarnog mesta, uključujući:

• noćno znojenje,
• povišenu telesnu temperaturu (groznicu),
• neobjašnjiv gubitak težine.

Ovi sistemski simptomi su retki kod primarnog limfoma dojke, dok se kod sekundarnog češće ispoljavaju.

Uzroci limfoma dojke

Uzrok primarnog limfoma dojke ostaje nepoznat naučnicima. Prema pregledu studija iz 2020. godine, koji je objavljen u časopisu "Journal of surgical case reports", PBL može da potiče iz limfoidnog tkiva povezanog sa sluzokožom, odnosno limfnog tkiva smeštenog blizu mlečnih kanala ili režnjeva. Takođe, limfom može da se razvije iz intramamarnih limfnih čvorova.

S obzirom na to da se PBL gotovo isključivo javlja kod žena, pojedini stručnjaci ističu moguću ulogu hormona estrogena u njegovom nastanku.

Implantati u grudima i limfom - šta je poznato

Implantati u grudima mogu da budu povezani sa retkom oblikom ne-Hodžkinovog limfoma poznatim kao anaplastični velikoćelijski limfom povezan sa grudnim implantatima (BIA-ALCL).

Važno je naglasiti da se ova vrsta limfoma razvija u tkivu oko implantata i nije isto što i primarni limfom dojke, niti je vrsta uobičajenog raka dojke. Iako zabrinjavajući, ovaj oblik limfoma je izuzetno redak

Najčešće javlja kod žena koje imaju implantate dojke sa teksturiranim površinama, ali je pronađen i kod silikonskih i kod fizioloških implantata, uključujući rekonstrukcije nakon raka i estetske procedure. Do danas nije zabeležen slučaj kod isključivo glatkih implantata, navodi Američko društvo plastičnih hirurga.

Simptomi BIA-ALCL-a obično se javljaju u proseku 8 do 10 godina nakon ugradnje implantata i uključuju:

• uvećanje grudi,
• bol ili otvrdnjavanje dojke,
• asimetriju,
• kvržicu u dojci ili kvržica u pazuhu,
• osip na koži iznad dojke,
• veliko nakupljanje tečnosti, često godinu dana ili više nakon ugradnje.

Svaka žena koja ima ove ili bilo koje druge simptome treba da se obrati lekaru radi pregleda.

Kako se otkriva limfom dojke

Simptomi sami po sebi nisu dovoljni za potvrdu limfoma dojke. Dijagnoza zahteva precizno ispitivanje i laboratorijske analize tumora.

Glavne dijagnostičke procedure uključuju:

• biopsiju,
• mamografiju,
• ultrazvuk,
• magnetnu rezonancu (MRI skeniranje),
• CT skeniranje.

Za potvrdu primarnog limfoma dojke, biopsija se šalje u laboratoriju radi analize specifičnih ćelijskih i molekularnih karakteristika. Kod PBL-a bolest je ograničena na dojku, bez dokaza širenja na druge organe, a pacijentkinja obično nema prethodnu dijagnozu limfoma.

Lečenje limfoma dojke

Zbog toga što je limfom dojke retka bolest, ne postoji jedinstveni protokol lečenja, ali hemoterapija predstavlja standardni pristup.

Operacija se obično primenjuje samo u dijagnostičke svrhe ili u specifičnim situacijama, jer ne utiče značajno na preživljavanje ili rizik od recidiva.

Druge terapijske opcije uključuju:

• radioterapiju,
• imunoterapiju,
• kombinovane režime lečenja.

Hemoterapija, iako efikasna, može da izazove niz neželjenih efekata, koji uključuju:

• gubitak kose, umor, anemiju,
• povećanu sklonost infekcijama, modricama i krvarenju,
• mučninu, povraćanje, dijareju i zatvor,
• promene apetita, težine i urina,
• probleme sa ustima, jezikom i grlom,
• neuropatiju – peckanje, bol ili utrnulost,
• kognitivne smetnje poput mentalne magle i problema sa koncentracijom,
• promene raspoloženja, smanjenu plodnost, seksualnu funkciju i libido,
• promene kože i noktiju.

Sve ove posledice zavise od tipa hemoterapije, trajanja lečenja i individualne reakcije organizma.

Prognoza za limfom dojke

Stope preživljavanja kod limfoma dojke zavise od podtipa bolesti. Na primer, kod primarnog difuznog limfoma velikih B-ćelija dojke (PBL-DLBCL), petogodišnja stopa preživljavanja kreće se između 50 i 80 odsto. To znači da su žene sa ovim podtipom limfoma dojke imale 50-80 odsto manje šanse da žive pet godina nakon dijagnoze u odnosu na zdrave žene.

Treba imati na umu da je reč o ograničenoj statistici za limfom dojke, budući da je reč o veoma retkoj bolesti. Prognoza može značajno da varira u zavisnosti od starosti, opšteg zdravlja, stadijuma bolesti i odgovora na terapiju.

Kada je kvržica u dojci razlog za brigu

Kvržica u dojci nikada nije nešto što treba ignorisati. Čak i ako ne boli, njeno pojavljivanje zahteva brzu medicinsku procenu. Lekar može da preporuči mamografiju, ultrazvuk ili biopsiju kako bi se otkrio pravi uzrok.

Limfom dojke je retka bolest, pa se ponekad teško odmah prepoznaje. Uprkos tome, pravovremena dijagnoza omogućava ranije lečenje i bolje izglede za oporavak.

(Medical News Today)