Samo dva semena ricinusa su otrovna, a gutanje jednog lista oleandera može da bude smrtonosno: Prva pomoć kod trovanja dece biljkama i gljivama

Trovanja izazvana biljkama i gljivama kod dece češća su nego što se pretpostavlja - gotovo svako drugo trovanje mališana u Srbiji potiče upravo od konzumacije naizgled bezopasnih biljaka i pečuraka.

Svojim mirisom i šarenim cvetovima mnoge biljke često privlače decu da ih dodiruju, beru ili stavljaju u usta, što može ozbiljno da ugrozi njihovo zdravlje, pa i život.

Istraživanja pokazuju da je svaki drugi slučaj trovanja dece povezan sa biljkama, a najčešće dolazi do trovanja kod dece na uzrastu od druge do pete godine, zbog njihove radoznalosti i odsustva svesti o potencijalnim opasnostima.

Kako dolazi do trovanja biljkama i gljivama

U dvorištu, dnevnoj sobi, u parkovima - tamo gde deca najčešće provode vreme, upravo dolaze u kontakt sa biljkama koje mogu da deluju bezopasno ali izazivaju trovanje.

Trovanje se najčešće dešava slučajno, i to:

• gutanjem
• udisanjem
• kontaktom sa kožom.

Hemijske supstance u biljkama koje dovode do trovanja jesu alkaloidi, a kod gljiva mikotoksini.

Simptomi i znaci trovanja biljkama i gljivama

• Mučnina i povraćanje
• Bolovi u stomaku
• Dijareja
• Vrtoglavica
• Pojava ospe
• Svrab na koži
• Halucinogeni sindrom (halucinacije, povraćanje, dijareja).

Nastale reakcije mogu da budu slabijeg ili jačeg intenziteta, zavisno od puta unošenja i količine biljke koju je osoba unela u organizam. U težim slučajevima dolazi do problema sa srcem i disanjem.

Koji delovi biljaka su otrovni

Treba imati u vidu da nisu sve biljke podjednako toksične, kao i da otrovne materije mogu da se nalaze u različitim delovima – najčešće u listu, plodu ili korenu.

Na primer: kod tise svi delovi su otrovni izuzev mesnatog dela ploda, dok se kod bagrema toksične supstance nalaze u svim delovima, osim u cvetu. Ukoliko se proguta biljka koja sadrži otrovne sastojke, može doći do teških trovanja koja bez stručne i blagovremene pomoći mogu da dovedu čak i do smrtnog ishoda.

Prepoznajući značaj ove teme, Gradski zavod za javno zdravlje Beograd, je u okviru programa "Prevencija nenamernih trovanja kod dece", koji realizuje uz podršku Sekretarijata za zdravstvo Uprave grada Beograda, kreirao zdravstveno promotivni materijal "Trovanja kod dece biljkama i gljivama i kako ih sprečiti". Ova brošura je namenjens svim osoba zaduženim za brigu o deci, kako bi pravovremenim informisanjem smanjili broj nenamernih trovanja biljkama i gljivama u dečijem uzrastu, kao i njihovih posledica.

Najčešće otrovne biljke u našim krajevima

• Oleander: Zbog svoje lepote čest je ukras u baštama. Međutim, ova biljka je izuzetno otrovna, dovodi do do mučnine, povraćanja, poremećaja srčanog ritma, naglog pada pritiska i remeti čulo vida, a gutanje samo jednog lista može da bude smrtonosno.
• Fikus: Sok iz lista izaziva iritaciju kože i otežano disanje pri gutanju.
• Rododendron (azaleja): Svi delovi su otrovni. Zabeleženi su slučajevi trovanja od meda ukoliko su pčele, koje su i pravile tu vrstu meda, jele njihov cvet. Trovanje izaziva mučninu, dijareju, konfuziju, a može i da poremeti rad srca.
• Filodendron i difenbahija: Biljke koje se često nalaze u domovima i cele su otrovne. Dovode do oticanja jezika i usana, a u težim slučajevima i do problema sa disanjem.
• Ricinus: Spada u izuzetno otrovne biljke, a najveća koncentracija otrova se nalazi u njegovom semenu. Izaziva crvenilo, ospu i svrab ko koži. U najtežim slučajevima dolazi do prestanka rada srca. Samo dva semena ove biljke mogu da budu otrovni.
• Ciklama: Koliko god lepo i privlačno izgledala, ova biljka može da dovede do ozbiljnih simptoma trovanja. Ukoliko se proguta koren, dolazi do bolova u stomaku i povraćanja.
• Ljutić: Trovanje ljutićem može da izazove iritaciju usta i sluzokože, digestivnog trakta, kao i povraćanje, dijareju i upalu sluzokože creva.
• Đurđevak: Cela biljka je toksična, izaziva mučninu, vrtoglavicu i dijareju.
• Klivija: Ovaj privlačni cvet je takođe izuzetno otrovan, jer u slučaju gutanja dovodi do oticanja grla, otežanog disanja, pa čak i do paralize mišića i oštećenja jetre.
• Narcis: Gutanje lukovice dovodi do grčeva, dijareje i povraćanja. Čak i mirisanje može da izazove glavobolju.
• Glicinija: Uzrokuje vrtoglavicu i jake stomačne bolove.
• Hortenzija: Izaziva svrab, osip, mučninu i pojačano znojenje.
• Kala: Izaziva bol u ustima, otok jezika, otežano disanje.
• Tisa: Izaziva povraćanje, vrtoglavicu, grčeve, poremećaje srca, smrtni ishod.
• Flamingov cvet: Biljka koja se često može naći u kućnim uslovima, a žvakanje i gutanje nekih delova dovode do oticanja usana, jezika i stvaranje plikova na sluzokoži usne duplje.

Prva pomoć kod trovanja biljkama i gljivama

• Ukoliko je došlo do kontakta sa kožom: ukloniti odeću i temeljno isprati mesto kontakta hladnom vodom. Ne nanositi kreme ili masti na povređenu kožu.
• Ukoliko je biljka progutana: Ne izazivati povraćanje već odmah potražiti lekarsku pomoć. Takođe, ne davati mleko, vodu ili hranu.
• U slučaju da dođe do udisanja otrovne biljke ili gljive: Udaljiti dete od biljke i pozvati hitnu pomoć ili dežurnu službu toksikologije.
• Ako je moguće, pokazati lekaru biljku ili fotografiju radi lakšeg prepoznavanja ili sačuvati ostatke biljke ili gljive, jer to može da bude od velikog značaja za dalju analizu i postavljanje dijagnoze.

Kako sprečiti trovanje biljkama i gljivama

• Biljke držati van domaša dece u svim prostorijama u kući.
• Pri kupovini proveriti da li biljka sadrži toksične delove.
• Tokom boravka u prirodi nositi majice sa dužim rukavima, kao i duže pantalone, a prilikom obavljanja baštenskih poslova uvek nositi rukavice i skloniti sadnice i rezane delove biljaka.
• Ne konzumirati ništa što je nepoznato u prirodi - mnoge biljka, poput otrovnih bobica mogu da liče na borovnice, kao i razne gljive koje mogu da podsećaju na jestive vrste.
• Ne praviti čajeve od nepoznatih biljaka.
• Naučiti decu da se sa biljkama ne igraju i da ne stavljaju njihove delove u usta.
• Nakon kontakta sa biljkama i gljivama, uvek oprati ruke sebi i detetu.