Niški kardiolozi pomeraju granice
Saradnja sa stručnjacima iz Beograda omogućila je izvođenje elektrofizioloških procedura za pacijente sa juga Srbije
Klinika za kardiologiju Univerzitetskog kliničkog centra Niš nastavlja da prati svetske trendove u lečenju srčanih oboljenja. Zahvaljujući ulaganjima u opremu, kadrove i organizaciju rada, od početka godine ugrađeno je 375 pejsmejkera, među kojima je i pacijent od 100 godina, a pacijentima su danas dostupne i najsavremenije procedure koje se primenjuju u najvećim centrima Evrope i sveta.
Prema rečima prof. dr Tomislava Kostića, kardiologa Klinike za kardiologiju UKC Niš i jedan od vodećih stručnjaka iz oblasti elektrostimulacije u Srbiji, podrška Ministarstva zdravlja i uprave Univerzitetskog kliničkog centra omogućila je da se radi u dve smene i u tri angio-sale, čime su povećani kapaciteti za zbrinjavanje pacijenata sa ozbiljnim srčanim problemima.
- Od početka godine ugrađeno je 375 pejsmejkera. Zahvaljujući Upravi Univerzitetskog kliničkog centra i Ministarstvu zdravlja omogućeno nam je da radimo u dva radna vremena, u tri angio-sale. Ono što je najvažnije jeste da se sve ono što se danas ugrađuje i radi u svetu, radi i kod nas - ističe prof. dr Kostić.
Bez operativnog reza u Nišu se ugrađuju i transkateterski pejsmejkeri
Napredak kardiologije poslednjih godina doveo je do toga da pojedine procedure budu znatno manje invazivne nego ranije.
Tako se u UKC Niš ugrađuju i transkateterski pejsmejkeri, koji ne zahtevaju klasičnu operaciju.
- Reč je o pejsmejkerima bez operativnog reza, koji se implantiraju direktno u zid desne srčane komore kroz desnu femoralnu venu. To predstavlja veliki iskorak, jer pacijenti prolaze kroz manje invazivnu proceduru, uz brži oporavak i manji rizik od komplikacija -objašnjava prof. dr Kostić.
Na Klinici za kardiologiju uveden je i takozvani His-bundle pacing, odnosno fiziološki pejsing.
- To je način stimulacije srca koji je najbliži prirodnom provođenju električnih impulsa kroz srčani mišić. Praktično imitira normalan rad srca i predstavlja jednu od najsavremenijih metoda u ovoj oblasti - kaže profesor Kostić.
Elektrofiziološke procedure uz pomoć kolega sa "Dedinja"
Još jedan značajan iskorak jeste uvođenje elektrofizioloških procedura, koje se realizuju u saradnji sa stručnjacima Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje“ i Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.
- Veliku zahvalnost dugujem kolegama sa Dedinja i UKCS. Posebno želim da pomenem dr Predraga Cvetkovića i dr Miroslava Nikolića, koji praktično svakog vikenda dolaze i rade elektrofiziološke procedure zajedno sa nama. Zahvaljujući njima, pacijenti sa juga Srbije mogu da dobiju vrhunsku zdravstvenu zaštitu bez odlaska u Beograd - naglašava prof. dr Kostić.
On dodaje da je razvoj niške kardiologije rezultat kontinuiranih ulaganja.
- Zahvalnost dugujem prethodnoj upravi na čelu sa prof. dr Zoranom Perišićem, koja je započela ozbiljna ulaganja u kardiologiju, ali i sadašnjoj upravi koja je nastavila taj trend. To je omogućilo da danas imamo kapacitete kojima mogu da se pohvale samo veliki centri - navodi on.
Pacijent od 100 godina među onima kojima je ugrađen pejsmejker
Da savremena medicina ne poznaje starosne granice pokazuje i primer pacijenta starog 100 godina, kojem je uspešno ugrađen pejsmejker.
- Imali smo pacijenta od 100 godina kojem je ugrađen pejsmejker. To pokazuje da godine same po sebi nisu prepreka za lečenje. Najvažnije je proceniti opšte stanje pacijenta i primeniti adekvatnu terapiju. Zahvaljujući savremenim metodama, i ljudi u dubokoj starosti mogu imati bolji kvalitet života – kaže prof. dr Kostić.
Kardiovaskularne bolesti i dalje vodeći uzrok smrti
I pored napretka medicine, kardiovaskularne bolesti i dalje predstavljaju najveći zdravstveni problem.
- Naše stanovništvo i dalje je opterećeno kardiovaskularnim bolestima. One su broj jedan kada je u pitanju i obolevanje i smrtnost. Međutim, zahvaljujući modernim procedurama i svim tehnikama koje uvodimo, mortalitet se smanjuje. To je ono što je najvažnije – ističe prof. dr Kostić.
Prema njegovim rečima, niška kardiologija odavno je prevazišla regionalne okvire.
- Sve ono što se radi u svetu radi se i kod nas. Zbog toga smo postali veliki centar, ne samo regionalni, već jedan od značajnijih centara na Balkanu. Pacijenti više ne moraju da odlaze u druge ustanove kako bi dobili najsavremenije lečenje – kaže on.
Vrućine dodatni rizik za srčane bolesnike
Prof. dr Kostić upozorava da ekstremne temperature predstavljaju dodatni rizik za hronične bolesnike, posebno one koji imaju problema sa srcem.
- Kao i sve hronične bolesti, i srčani bolesnici osetljivi su na promene atmosferskog pritiska i vremenskih prilika. Posebno su ugroženi pacijenti sa hipertenzijom, srčanom slabošću i oni koji su preležali infarkt miokarda - objašnjava on.
Zbog toga savetuje oprez tokom najtoplijeg dela dana.
- U periodu ekstremnih temperatura, između 11 i 15 časova, trebalo bi izbegavati izlazak na otvoreni prostor. Potrebno je redovno uzimati terapiju, unositi dovoljno tečnosti i izbegavati veće fizičke napore - poručuje prof. dr Kostić.
