Najnovije naučne procene pokazuju da se Srbija zagreva više i brže od globalnog proseka, a koji inače iznosi 1,5 °C. Prosečna godišnja temperatura u našoj zemlji već je toplija za više od 1,8 °C u odnosu na predindustrijsko doba što dokazuju češći toplotni talasi, duže suše, intenzivniji pljuskovi. Mnogi se pitaju kako je moguće da temperature brže rastu u Srbiji od ostatka sveta. Upravo odgovor na ovo pitanje za "Blic" daje čuveni klimatolog prof. dr Vladimir Đurđević sa Fizičkog fakulteta u Beogradu.

Zabrinjavajuća je činjenica da se Srbija zagreva više i brže od globalnog proseka što se navodi i u "Programa prilagođavanja Republike Srbije na izmenjene klimatske uslove za period 2023-2030. godine.", a koji inače iznosi 1,5 °C. Upravo ovaj brojka usvojena je Pariskim sporazumu 2016. godine kada su u tom trenutku aktuelni podaci i zakoni fizike pokazali da bi zaustavljanje zagrevanja na toj tački sprečilo mnoge ekstremne posledice klimatskih promena. Ali kako se čini, stvari u praksi se ne menjaju.

Srbija se zagreva brže i više od ostatka sveta, posledice su katastrofične

Čitava Evropa zagreva se brže od ostatka sveta

Profesor dr Vladimir Đurđević za "Blic" ističe da se ne zagreva samo Srbija više i brže od globalnog proseka, već i čitav kontinent Evropa. Ona se ujedno i najbrže zagreva, a specifično region jugoistočne Evrope gde se nalazi i Srbija je broj jedan po zagrevanju u svetu.

"Ne možemo reći da se samo Srbija najbrže zagreva, unutar Evrope i mediteranski deo i jugoistočna Evrope se zagreva brže od ostatka kontinenta. Ima više razloga, a ključni razlog je zato što visoke temperature povezane sa prodorom toplog vazduha koji dolazi iz severne Afrike, a klimatske promene pomažu da se to dešava češće i da duže traje, te se upravo taj topao vazduh duže zadržava nad našem područjem", objašnjava naš čuveni klimatolog.

Vazduh se pregrejava u Africi i stiže do nas

Kod nas visoke temperature, prema rečima prof. dr Đurđevića, dešavaju se onda kada se vazduh pregreje u Africi i zatim dođe kod nas, zatim ostaje duže i zbog toga imamo tako duge toplotne talase.

Upravo zbog toga možemo da kažemo da je taj "fen toplog vazduha usmeren na nas".

Klimatolog Vladimir Đurđević dodaje da Srbija nije izolovani slučaj. Na udaru promene strujanja vazduha koji dolazi iz Afrike, našle i Grčka, zatim čitav Jadran - Crna Gora, Hrvatska, Albanija, južna Italija, Španija, Turska nalaze se na takvom mestu - na udaru promene strujanja vazduha.

"U proseku da, Srbija se zagreva brže od ostatka sveta, a najveću brzinu porasta letnjih temperatura globalno ima jugoistočna Evropa. Zato su kod nas toliko vidljivi toplotni talasi koje osećamo na sopstvenoj koži", potvrđuje Đurđević za "Blic".

Prvi toplotni talas stiže već u junu

Podsetimo, kako je najavio Republički hidrometeorološki zavod, u Srbiji je već u junu moguća pojava toplotnog talasa, jul nam donosi pravo leto sa visokim temperaturama i izraženim toplotnim talasima, a zatim u avgustu se nastavljaju vrućine uz česte toplotne talase i sparne dane.

U svemu tome veliki udeo imaju klimatske promene koje su usko povezane sa meteorološkim promenama ne samo kod nas, već i na globalnom nivou. Kako dodaje prof. dr Đurđević, zbog klimatskih promena ne raste samo temperatura, već se i menja cirkulacija vazduha koji dolazi iz Afrike i to se sve češće dešava i duže zadržava nad ovim regionom, ističe profesor .

Klimatske promene u Srbiji

Iz analize klimatskih promena u Republici Srbiji koji se navodi u "Programu prilagođavanja Republike Srbije na izmenjene klimatske uslove za period 2023-2030. godine, navedeno je nekoliko činioca, odnosno uticaja koji ukazuju na klimatske opasnosti usled klimatskih promena.

Neki od ključnih klimatskih činioca-uticaja, koji predstavljaju glavne karakteristike klimatskih promena na teritoriji Republike Srbije, su:

• povećanje temperature i toplotnih talasa
• promena godišnje raspodele padavina
• promena padavina po intenzitetu
• promene u sušama

Kako da sprečimo vrućine

Na pitanje kako jedan običan čovek kao pojedinac može nešto više da učini i doprinese smanjenju klimatskih promena i samim tim rastu temperatura, prof. Đurđević ističe da su za to vrlo male šanse i resursi.

Međutim, to ne znači ne treba da nastavimo da vodimo računa o svojoj okolini i racionalnom korišćenju prirodnih resursa, a zatim i okretanju alternativnim izvorima energije koji smanjuju emisiju ugljen-dioksida, a koji je povezan sa efektom staklene bašte i porastu zagrevanja planete Zemlje.

"Vrlo su male šanse mi ublažimo, ali da bismo smanjili negativne efektivne prevelike temperature potrebno je da delamo na lokalnom nivou, da radimo na urbanom ozelenjavanju i ublažavanju toplotnih ostrva, da čuvamo zelene površine", ističe za kraj.