Klimatske promene ubrzano napreduju i svet će već oko 2030. godine probiti granicu globalnog zagrevanja od 1,5 stepen, mnogo ranije nego što se ranije očekivalo
Za Srbiju, koja se zagreva brže od svetskog proseka, to znači češće i intenzivnije suše, toplotne talase i gubitke u poljoprivredi, posebno kod useva poput kukuruza.
Klimatske promene više nisu daleka pretnja, već surova realnost koja kuca na naša vrata brže nego što su najcrnje prognoze predviđale. Prema najnovijim saznanjima koja prenosi sajt "Klima101", svet se nalazi na prekretnici koja će zauvek promeniti način na koji živimo. U nastavku prenosimo kompletnu analizu i upozorenja stručnjaka, a koja detaljno objašnjavaju zašto je granica od 1,5 stepeni postala neizbežna tačka bez povratka.
Probijanje ove važne granice desiće se oko 2030. godine – čitavu deceniju brže nego što se nekada pretpostavljalo. Zagrevanje se ubrzalo poslednjih godina, a šta to znači za našu budućnost objašnjava dr Vladimir Đurđević, jedan od naših vodećih meteorologa i stručnjaka za klimatske promene.
Decenija brže do kritične tačke
Po novim procenama iz ovogodišnje referentne studije "Indikatori globalnih klimatskih promena", svet će probiti granicu zagrevanja od 1,5 stepen već krajem ove decenije. To je sada neminovno, i dogodiće se znatno ranije nego što se nekada pretpostavljalo. Naime, IPCC je 2018. procenjivao da bi, ako se nastavi tadašnja stopa zagrevanja, svet mogao dostići 1,5 stepen između 2030. i 2052. godine, a period oko 2040. godine se nametao kao najrealističnije očekivanje prelaska ove granice.
Danas, međutim, najnovije procene pokazuju da nismo na sredini tog opsega, već na njegovoj donjoj granici, što je iz ugla posledica klimatskih promena najnepovoljniji ishod: prag od 1,5 stepen mogao bi biti dostignut već oko 2030. godine.
- Razlog za ubrzanje nije samo nastavak visokih emisija gasova staklene bašte, već i smanjenje privremenog hlađenja koje potiče od antropogenih aerosola, kao i činjenica da danas bolje razumemo neke procese u klimatskom sistemu koji su ranije bili manje vidljivi - kaže dr Vladimir Đurđević sa Instituta za meteorologiju i Fizičkog fakulteta u Beogradu.
Granica od 1,5 stepen bila je usvojena kao "ambiciozniji cilj" u Pariskom sporazumu, jer nam aktuelni podaci i zakoni fizike govore da bi zaustavljanje zagrevanja na toj tački sprečilo mnoge ekstremne posledice klimatskih promena, među kojima su i topljenje ledenih pokrivača i podizanje globalnih nivoa mora.
Međutim, ova granica će uskoro umesto "ambicioznog cilja" i "predmeta projekcija" postati – stvar istorije. Ovo sve ne znači da je borba protiv klimatskih promena osuđena na propast.
Borba koja nije uzaludna uprkos porazima
Sa sadašnjim zagrevanjem od 1,37 stepeni, klimatske promene nas već koštaju: u ljudskim životima, izgubljenim ekosistemima, šteti od ekstremnih događaja… Te cene će nastaviti da rastu, i probijanje granice od 1,5 stepen je novi poraz. Ali taj poraz je daleko manji poraz od probijanja granice od 2 stepena, što je opet bolje nego da radimo "sve po starom" i osudimo sebe i naše potomke na paklenu budućnost sa zagrevanjem preko 3 ili čak preko 4 stepena.
Pitanje je samim tim koliko ćemo ovakvih poraza sebi dozvoliti pre nego što ostvarimo nekakvu pobedu, i koliko ćemo se pametno pripremiti na život u budućnosti u kojoj će komforan život postati sve teže dostižan.
Zašto je važna granica od 1,5 stepen
Planeta se, naravno, zagreva kontinuirano, i svaki deo stepena je važan. Neće se prelaskom granice od 1,5 stepen naglo promeniti priroda zagrevanja i njegovih posledica. Ipak, ta granica nije bila nasumično odabrana i uključena u tekst Pariskog sporazuma.
Sa zagrevanjem preko 1,5 stepen, povećava se neizvesnost i rizici rastu nelinearnim putem, uključujući i šanse za nepovratne, dugoročne promene u klimatskim sistemima. Jedan primer takvih promena je gubitak velikih količina ledenih površina – što za posledicu ima i porast nivoa mora i smanjenu sposobnost Zemlje da "odbija" Sunčevu toplotu.
Srbija na udaru: topliji smo od svetskog proseka
Za Srbiju, probijanje globalne granice od 1,5 stepen bi značio ulazak u period u kome sadašnji ekstremi postaju sve češći i skuplji.
- Svet na 1,5 stepen za Srbiju već znači klimu u kojoj su godine poput 2012, 2017, 2024. ili 2025. manje izuzetak, a više upozorenje kako može izgledati nova normalnost - kaže dr Vladimir Đurđević
Naime, Srbija se već zagreva brže od globalnog proseka; prosečna godišnja temperatura već je toplija za više od 1,8 stepeni u odnosu na preindustrijsko doba. Češći su toplotni talasi, duže suše, intenzivniji pljuskovi i veći pritisak na vodne resurse, poljoprivredu, šume, zdravlje ljudi i infrastrukturu.
Najveći neposredni rizik dolazi od kombinacije visokih temperatura i suše, jer ona direktno pogađa prinose, vodosnabdevanje, energetiku i ruralne zajednice.
Posledice će prvo osetiti naša poljoprivreda – primera radi, kod posebno osetljivih useva kao što je kukuruz, gubitak prinosa tokom najsušnijih godina je i do 40 odsto. U nekim delovima zemlje kao što je jugoistočna Srbija, menjaju se osnovne klimatske odlike, pa klima postaje polusušna.
Kada će svet dostići granicu zagrevanja od 1,5 stepen
Jedan pristup je jednostavno projektovanje trenutnog trenda zagrevanja na dosadašnje izmereno zagrevanje. Poslednji dostupni podaci, za 2025. godinu, kažu nam da se Zemlja do sada zagrejala za 1,37 stepen u odnosu na preindustrijsko doba, i da se ona trenutno zagreva brzinom od 0,27 stepeni po deceniji. Na osnovu ovog rasta, možemo da pretpostavimo da će zagrevanje dostići granicu od 1,5 stepen za pet godina, odnosno 2030. godine.
Drugi pristup je uz pomoć tzv. karbonskog budžeta. Pošto postoji gotovo pa linearna korelacija između porasta globalne temperature i količine kumulativnih emisija ugljen-dioksida u atmosferi, to znači da može da se proceni koliko ukupno CO2 sme da se emituje kako bi se zagrevanje zadržalo na određenoj tački. To je "karbonski budžet".
Kako bismo imali realnu šansu da zagrevanje zaustavimo na 1,5 stepen, procene kažu da bismo smeli da emitujemo još oko 130 gigatona CO2. Pošto su trenutne emisije oko 42 gigatone svake godine, to znači da imamo oko tri godine, i da će ovim tempom karbonski budžet za 1,5 stepen biti potrošen već 2028. godine. Ove dve projekcije nisu identične iz više razloga – između ostalog, porast temperature donekle "kasni" u odnosu na porast koncentracija CO2 – ali obe nedvosmisleno ukazuju na probijanje granice do kraja ove decenije.
Da li će se zagrevanje zaustaviti na 2 stepena
Sve je verovatnije da će i granica od 2 stepena biti probijena. Čak i kada bi se emisije naglo zaustavile, tu postoji jedan faktor koji se često previđa. Naime, sagorevanje fosilnih goriva zagreva planetu emisijama gasova staklene bašte, ali istovremeno emituje i antropogene aerosole, odnosno sitne čestice suspendovane u atmosferi.
Oni, u proseku, imaju efekat hlađenja jer deo Sunčevog zračenja rasipaju nazad u svemir i utiču na osobine oblaka, a sa druge strane su štetni za zdravlje u smislu narušavanja kvaliteta vazduha.
