Ove nedelje je tri godine otkako se Amerika povukla iz Avganistana, a talibani vratili na vlast.
Sjedinjene Američke Države intervenisale su u Avganistanu nakon terorističkog napada Al Kaide 11. septembra 2001. Cilj je bio borba protiv međunarodnog terorizma i stvaranje novog globalnog poretka kako bi svet bio bezbednije mesto. Ipak, današnji svet je verovatno još više opterećen sukobima i podelama nego tokom Hladnog rata.
Kako piše poznati analitički portal Theconversation.com, svet potencijalno stoji na ivici još jednog svetskog rata.
Američki ciljevi – i neuspesi
Ključni ciljevi Amerike u Avganistanu bili su eliminisanje Al Kaide, demontiranje ultraekstremističkog talibanskog režima kao zaštitnika Al Kaide i pružanje pomoći u promeni Avganistana kako više nikad ne bi postao leglo međunarodnog terorizma.
Uspeh u Avganistanu bio je isprepleten sa dva druga, šira spoljnopolitička cilja SAD za vreme administracije republikanca Džordža Buša – globalni ratom protiv terorizma i promovisanjem demokratije. Oba su bila sredstva za donošenje promena na Bliski istok – a i širi svet – u skladu sa interesima SAD kao jedine supersile nakon Hladnog rata, piše portal.
Na kraju, SAD nisu mogle da ostvare ni jedan od tih ciljeva.
U početku su prevagnule vojno u rušenju talibanske vlade i rasturanju Al Kaide uz pomoć antitalibanskih avganistanskih snaga. Ali, lideri obe grupe – Mula Mohamed Omar i Osama bin Laden – i njihovi glavni operativci su pobegli u Pakistan.
Talibani su se brzo pregrupisali. Uz podršku Pakistana i njegovog kontinuiranog saveza sa Al Kaidom, pokrenuli su pobunu iznad svih očekivanja SAD i njenih saveznica, uključujući novonastalu avganistansku vladu u Kabulu.
SAD originalno nisu nameravale da ostanu u Avganistanu više od nekoliko godina. Ali, neuspeh da “obezglave” Al Kaidu u prvim danima svoje intervencije doveo je do američkog lova na Bin Ladena koji je potrajao deceniju. Takođe je doveo do produbljivanja američkog angažmana u teškom zadatku izgradnje države u visoko podeljenom društvu i tradicionalnom Avganistanu.
"Za sobom su ostavili dve slomljene zemlje"
Bez osiguravanja da je Avganistan čvrsto postavljen na stabilnu i demokratsku putanju, Bušova administracija je izvršila invaziju na Irak 2003. sa lažnim pretpostavkama da je tamošnji diktator Sadam Husein sarađivao sa Bin Ladenom i posedovao oružje za masovno uništenje.
Iraku je dat prioritet u odnosu na Avganistan, što je dovelo do prebacivanja važnih obaveštajnih i vojnih sredstava od jednog na drugog. U odsustvu dobro promišljenog plana akcije za donošenje mira u Avganistan i Irak, Amerika se našla upletena u dva rata koja nije mogla da dobije. To je ostavilo malo izbora sem da napusti Irak do kraja 2011, a Avganistan do avgusta 2021, bez postizanja prvobitnih ciljeva, navodi portal.
Za sobom su ostavili dve slomljene zemlje.
Irak se i dalje muči da se oporavi a Avganistan je u haosu pod talibanima. Poraz u Avganistanu, navodi Theconversation.com, nije mogao da bude ništa manje ponižavajući za SAD od razornog rata u Vijetnamu pet decenija unazad.
Talibanski ekstremizam
Nova talibanska plemenska vlada pokazala se užasno ekstremističkom i diskriminatornom kao i prethodne vladavine terora od 1996-2001.
Propovedala je samocentričnu verziju islama, kakva se ne praktikuje nigde drugde u muslimanskom svetu.
Žene su lišene svih osnovnih prava – uključujući obrazovanje i rad. Svaki oblik opozicije je brutalno potisnut. Druge manjine, zajedno sa ostacima prethodnog režima koji je podržavao SAD, kažnjavaju se svakodnevno.
Mnogi su ubijeni, navodi portal.
Grupa je transformisala Avganistan u zaštitnu enklavu za Al Kaidu i nekoliko drugih grupa istomišljenika. To uključuje pakistanske talibane (TTP) i Islamsku državu provincije Horasan (ISKP).
Novo istraživanje misije Ujedinjenih nacija u Avganistanu pokazuje da samo četiri odsto ispitanika želi da se talibani međunarodno priznaju. Nedostatak domaćeg legitimiteta grupe paralelan je sa njenim izopštenim statusom u globalnoj zajednici.
Ipak, grupa je uspela da konsoliduje vlast u Avganistanu i odloži spoljni pritisak, koristeći se regionalnim i geopolitičkim rivalstvima i ambicijama velikih sila.
Nestabilniji svet
Ponovo osnaživanje talibana značajno je inspirisalo i osmelilo grupe istomišljenika u mnogim delovima muslimanskog sveta, poput TTP i ISKP, dok je američki poraz u Avganistanu ohrabrio glavne protivnike SAD – Iran, Rusiju, Kinu i Severnu Koreju.
Gvozdena posvećenost Vašingtona izraelskoj bezbednosti i njegova nesposobnost da okonča razorni rat u Gazi dodatno su uzburkali radikalne snage u muslimanskom svetu i ojačali američke neprijatelje.
Povezane rastuće tenzije između Izraela i Irana, kao i sa saveznicima Teherana (na prvom mestu Hezbolah u Libanu), ozbiljno su ugrozile bezbednost u tradicionalno nestabilnom regionu.
Potencijalni izraelsko-iranski rat mogao bi da uvuče SAD u odbranu Izraela, sa Rusijom i Kinom koje podržavaju Iran, navodi Theconversation.com.
Kako se dodaje, ovo nije scenario prema kojem Bliski istok i svet mogu da budu optimistični.
