Dunav u Mađarskoj dostigao je istorijski minimum, što je uzrokovalo energetsku krizu i smanjenje rada nuklearne elektrane Pakš
Rajna je takođe na kritično niskom vodostaju, pa komercijalni brodovi moraju znatno da smanje teret, što povećava troškove transporta
Nemilosrdne vrućine i nedostatak padavina razorno utiču na neke od najvažnijih evropskih reka. Vodostaji su na pojedinim mestima pali na rekordno niske nivoe, a kriza je toliko ozbiljna da je vidljiva čak i iz svemira. Nizak nivo vode otkrio je velike delove rečnih obala, kao i dugačke peščane sprudove koji su inače skriveni duboko ispod površine.
Poređenja sa 2023. godinom, kada su protoci evropskih reka uglavnom bili oko proseka, pokazuju koliko je nivo vode opao.
Evropa se zagreva brže od svih drugih kontinenata, a njena leta postaju sve ekstremnija. Uzastopni i intenzivni toplotni talasi isušuju zemljište i vodotokove. Evropske reke ključne su za transport robe, proizvodnju električne energije, hlađenje elektrana i turizam, pa njihovo povlačenje ugrožava privredu i ekosisteme.
Dunav u Mađarskoj dostigao istorijski minimum
Vodostaj Dunava, druge najduže evropske reke, u Mađarskoj je dostigao istorijski minimum. U Budimpešti je u ponedeljak izmereno svega 10 centimetara, čime je oboren rekord od 33 centimetra iz 2018. godine. S obzirom na to da novi toplotni talas donosi temperature iznad 38 stepeni, postoji bojazan da bi vodostaj mogao dodatno da se smanji.
Nizak vodostaj izazvao je energetsku krizu. Nuklearna elektrana Pakš, koja obezbeđuje gotovo polovinu električne energije u Mađarskoj, radi sa samo 10 odsto kapaciteta jer za hlađenje koristi vodu iz Dunava. Svi reaktori osim jednog su ugašeni, a postoji rizik od potpunog obustavljanja rada ako nivo reke nastavi da opada.
Mađarski premijer Peter Mađar zahvalio je građanima i kompanijama na dobrovoljnom smanjenju potrošnje električne energije u večernjim satima.
Rumunija se suočava sa energetskim problemima. Mornarica je eksplozivom pokušala da preusmeri vodu prema nuklearnoj elektrani Černavoda. Državna agencija za vode planira da potopi teglenice sa kamenjem kako bi napravila privremenu branu i usmerila više vode prema elektrani, izvestio je "Reuters".
Zbog niskog vodostaja trpi i turizam, pa se otkazuju ili menjaju rute kruzera, dok se jedan brod prošle nedelje nasukao u Bugarskoj. Povlačenje vode otkrilo je i istorijske ostatke, kod Prahova u Srbiji izronio je potopljeni nemački ratni brod iz Drugog svetskog rata, dok su u Bugarskoj pronađeni ostaci za koje se pretpostavlja da pripadaju mamutu.
Rajna na kritično niskom vodostaju
Rajna, koja teče od švajcarskih Alpa do Severnog mora, takođe je na kritično niskom vodostaju. Reka predstavlja ključni transportni pravac za prevoz hrane, minerala, uglja i nafte. Hidrolog Masimilijano Zapa objašnjava da su uzrok niskog vodostaja slabe snežne padavine u Alpima, nedostatak kiše i pet toplotnih talasa.
Na ključnoj mernoj stanici Kaub u Nemačkoj vodostaj je u sredu iznosio 23 centimetra. Prethodni rekord iz 2018. godine bio je 24 centimetra, a "Reuters" se za ove podatke poziva na nemačku Saveznu upravu za plovne puteve i brodarstvo.
Zbog niskog vodostaja komercijalni brodovi moraju da smanje teret i do 80 odsto kako bi izbegli nasukavanje, što remeti snabdevanje i povećava troškove transporta. Rekordno niski nivoi zabeleženi su i u Kelnu, kao i u Lobitu na granici sa Holandijom.
- Transport baržama je ozbiljno ograničen, a brodovi plove sa znatno smanjenim teretom - rekao je za "Reuters" portparol hemijske kompanije Lanxess.
- Kako do nekih mesta za utovar i istovar više nije moguće doći, gde god možemo, prebacujemo transport na železnicu i drumski saobraćaj - dodao je.
"Upravljanje vodnim resursima postaće sve veći izazov"
Slični problemi zabeleženi su i na drugim evropskim rekama, poput reke Po u Italiji i Loare u Francuskoj, koje su na pojedinim deonicama izuzetno plitke. Naučnici upozoravaju da će se ovakvi rekordi u budućnosti sve češće obarati.
- Kako se klima nastavlja zagrevati, hidrološki ekstremi kojima sada svedočimo tek su početak - izjavio je Ričard Alan, profesor klimatskih nauka na Univerzitetu u Redingu.
- Upravljanje vodnim resursima postaće sve veći izazov - dodao je.
Alan je dodao da je jedino rešenje "brzo smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte u svim sektorima društva i podrška dugoročnim politikama, umesto da se rešavaju samo trenutne krize".
(CNN)
