(FOTO) EVROPA PRED KOLAPSOM! Istorijski nizak vodostaj na dve ključne reke: Zemlje uvode DRASTIČNE MERE, ako uskoro ne bude padavina - crno nam se piše

Neumoljive vrućine i izostanak padavina pogubno utiču na neke od najvažnijih evropskih reka, posebno na Dunav i Rajnu. Vodostaji su na pojedinim mesta toliko pali da ne samo da ruše rekorde već su razmere katastrofe vidljive čak i iz svemira. Budući da suša ugrožava i ekonomiju, utiče i na brodarstvo i turizam, pa i smanjenje isporuka struje, pojedine zemlje su prinuđene da primene ekstremne mere poput dizanja delova rečnih korita u vazduh.

Evropa se zagreva brže od bilo kog drugog kontinenta na planeti, tako da leta postaju sve ekstremnija. Klimatska kriza izazvana ljudskim delovanjem donosi rekordno visoke temperature, pa su uzastopni toplotni talasi potpuno isušili zemljište i reke, a dugotrajna suša jednostavno ne posustaje, piše CNN.

Posledice su ogromne. Evropske reke predstavljaju ključne saobraćajne pravce za prevoz robe, koriste se za hlađenje elektrana, proizvodnju hidroenergije, privlače turiste i predstavljaju važna staništa za biljni i životinjski svet. Kako se vodostaji smanjuju, trpe ljudi, privreda i ekosistemi.

Vodostaj evropskih reka često opada tokom letnjih meseci, ali su ove godine na pojedinim mestima zabeleženi nivoi kakvi ranije nisu viđeni. Posebno su pogođene dve od najvažnijih evropskih reka - Dunav i Rajna.

Satelitski snimci otkrili razmere katastrofe

Satelitski snimci programa Kopernikus Sentinel-2, nastali između 1. i 3. avgusta, pokazali su izuzetno nizak vodostaj na četiri velike evropske reke:

• Loari kod Somira u Francuskoj
• Pou kod Kremone u Italiji
• Rajni kod Bopara u Nemačkoj
• Dunavu kod Pakša u Mađarskoj

Na fotografijama pre i posle suše jasno su vidljivi peščani i šljunkoviti sprudovi koji su inače pod vodom, što ukazuje na razmere dugotrajne suše koja pogađa veliki deo Evrope, preneo je Rojters.

Nivo Dunava pao na 10 centimetara!

Dunav, druga najduža reka u Evropi, koja teče kroz 10 država od Nemačke do Crnog mora, pao je na rekordno nizak nivo u Mađarskoj. U Budimpešti je nivo vode u ponedeljak iznosio svega oko 10 centimetara, čime je oboren prethodni rekord od oko 33 centimetra, zabeležen 2018. godine, prenosi Asošijeted pres (AP). Grad se priprema za temperature iznad 37 stepeni Celzijusa tokom nedelje, zbog čega postoji strah da bi vodostaj mogao dodatno da opadne.

Smanjenje nivoa Dunava izazvalo je energetsku krizu u Mađarskoj. Nuklearna elektrana Pakš, koja proizvodi gotovo polovinu električne energije u zemlji i koristi vodu iz Dunava za hlađenje reaktora, radi sa oko 10 odsto kapaciteta, nakon što su svi reaktori osim jednog isključeni, a sada se strahuje da bi elektrana mogla da potpuno obustavi rad.

Probleme ima i Rumunija. Rumunska mornarica je u ponedeljak uništila stenovitu prepreku "Paržoaja" pomoću 180 kilograma eksploziva i preusmerila tok vode iz Dunava ka jedinom aktivnom reaktoru nuklearne elektrane Černavoda. Rumunska državna uprava za vode sada planira da potopi četiri barže napunjene kamenjem u jednom rukavcu Dunava kako bi napravila privremenu branu i preusmerila dodatne količine vode ka elektrani.

Smanjenje nivoa reka ozbiljno je uticalo i na turizam, jer su neke rečne kruzere kompanije morale da otkažu ili izmene putovanja. Jedan kruzer se prošle nedelje nasukao se na peščani sprud na Dunavu u Bugarskoj, a drugi takođe na Dunavu u rumunskom okrugu Mehedinci.

Istorijska suša ogolila tajne Dunava

Srbija, pored Mađarske, Bugarske, Rumunije i Hrvatske, ovog leta suočila se sa istorijskim povlačenjem Dunava, a korita su iza sebe ostavila prizore koji vraćaju u prošlost i razotkrivaju tajne stare i nekoliko vekova:

• Kod Prahova na istoku zemlje, kako se Dunav povukao, mogu se videti ostaci broda nekadašnje nemačke Crnomorske flotile koju su nacisti 1944. sami potopili prilikom povlačenja pred Crvenom armijom.
• Kod Petrovaradina je iz plićaka izvučena minobacačka granata, za koju se pretpostavlja da potiče iz Drugog svetskog rata, a na istom području pronađen je i predmet za koji se sumnja da je deo ruske mine iz istog svetskog sukoba.

• Kod mađarskog mesta Sob na dnu Dunava nađen je automobil marke "opel korsa" koji je ukraden pre 13 godina, a njegov vlasnik Imre Paštor je zaplakao kad su mu javili.
• Osim brodova, eksplozivnih naprava i automobila, iz korita Dunava povremeno izranjaju sidra, delovi pontona, metalne konstrukcije i ostaci starih pristaništa koje je reka godinama skrivala pod vodom.

U Bugarskoj su otkriveni su, kako se veruje, ostaci drevnog mamuta nakon što se nivo Dunava povukao na rekordno nizak nivo.

I Rajna na kritično niskom nivou

I Rajna, koja izvire u švajcarskim Alpima i teče ka Severnom moru, suočava se sa kritično niskim vodostajem. Ova reka predstavlja jedan od najvažnijih evropskih plovnih puteva za transport hrane, minerala, uglja i nafte. U Nemačkoj je nivo vode na Rajni pao na najniži nivo u skoro 150 godina - kod mesta Kaub, blizu Koblenca u zapadnoj Nemačkoj, nivo vode u sredu je iznosio oko 23 centimetra - što predstavlja rizik za nemačku ekonomiju i dodatno utiče na lance snabdevanja, piše CNBC.

Liz Sakoča, rukovodilac za bezbednost vode u Institutu za svetske resurse, naglasila je da su reke poput Rajne i Dunava ključni trgovinski koridori i izvori vode za industriju i proizvodnju energije, "tako da kada nivo vode padne, efekti se protežu daleko van samih plovnih puteva".

- Već vidimo da se to dešava. Nuklearne elektrane u Mađarskoj, Rumuniji i Francuskoj, zajedno sa hidroenergetskim postrojenjima u Srbiji, već su morale da smanje proizvodnju struje jer nema dovoljno vode za hlađenje ili pokretanje turbina, što povećava rizik od nestanka struje i skupog uvoza električne energije. Ovo su rani primeri kako sve to može da se odrazi na ekonomiju, utičući na trgovinu, energetsku bezbednost, lance snabdevanja i lokalna preduzeća - objasnila je.

U ekonomskom smislu, efekti niskog vodostaja na Rajni mogli bi biti dovoljni da smanje nemački BDP do 0,2 procenta u trećem kvartalu, prema rečima Stefana Kutsa, profesora ekonomije na Kilskom institutu za svetsku ekonomiju (IfW).

- Gubitak dodate vrednosti može se grubo proceniti na 1 do 2 milijarde evra u trećem kvartalu - dodao je.

Naučnici: Ekstremi će biti sve češći

Naučnici upozoravaju da bi rekordno nizak vodostaj evropskih reka u budućnosti mogao da bude obaran iznova i iznova.

- Kako globalne temperature nastavljaju da rastu, ove ekstremne promene vodostaja kojima danas svedočimo biće samo vrh ledenog brega - rekao je Ričard Alan, profesor klimatskih nauka na Univerzitetu u Redingu u Engleskoj, i upozorio da će upravljanje vodnim resursima postajati sve zahtevnije.

Prema njegovim rečima, jedini način da se ograniče ovakvi ekstremi jeste:

• brzo smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte u svim sektorima društva
• i sprovođenje dugoročnih politika umesto kratkoročnog gašenja problema.