Na dnu Dunava pronađeno je oružje, bombe i municija iz Drugog svetskog rata
Niske vode izložile su peščane sprudove i dovele do pomora školjki, zbog čega se upozorava na zdravstvenu neispravnost kupanja
Srbija, pored Hrvatske, Mađarske, Bugarske i Rumunije, ovog leta suočila se sa istorijskim povlačenjem Dunava, korita su u pojedinim mestima potpuno presušila, a iza sebe ostavila prizore koji vraćaju u prošlost i razotkrivaju tajne stare i nekoliko vekova.
Od ostataka iz Drugog svetskog rata do ukradenih vozila, rečno korito iznelo je na površinu predmete koji decenijama nisu bili vidljivi.
Ratni brodovi kod Prahova
Najveću pažnju javnosti ponovo su privukli nemački ratni brodovi kod Prahova. Reč je o ostacima nekadašnje nemačke Crnomorske flotile koju su nacisti 1944. godine sami potopili prilikom povlačenja pred Crvenom armijom.
Na mestu gde je Dunav najuži i najbrži Nemci su potopili celu crnomorsku flotu - oko 200 brodova - koju nisu mogli da provuku kroz Đerdapsku klisuru.
Procenjuje se da se na dnu Dunava i dalje nalazi više od 180 brodova, od kojih pojedini pri niskom vodostaju postaju vidljivi i predstavljaju prepreku za plovidbu.
Stručnjaci upozoravaju da pojedine olupine i dalje mogu sadržati eksplozivna sredstva, zbog čega svaka intervencija zahteva poseban oprez.
Bombe, oružje na dnu Dunava
Na raznim mestima sliva Dunava iz vode izranjaju i razno oružje, poput neeksplodiranih ručnih bombi. Kod Petrovaradina je iz plićaka izvučena minobacačka granata, za koju se pretpostavlja da potiče iz Drugog svetskog rata.
Iako za sada nije zvanično potvrđeno o kakvom se predmetu radi, mnogi pretpostavljaju da je reč o vazdušnoj bombi zaostaloj iz ratnog perioda.
Pronađena i ruska mina
Građani navode da se, kako se reka povlači, na obali sve češće mogu uočiti stara municija i drugi metalni predmeti, zbog čega nadležni apeluju da se ovakvi nalazi ne diraju već odmah prijave policiji.
Osim toga, na istom području pronađen je i predmet za koji se sumnja da predstavlja deo ruske mine iz Drugog svetskog rata.
Osim brodova, eksplozivnih naprava i automobila, iz korita Dunava povremeno izranjaju sidra, delovi pontona, metalne konstrukcije, ostaci starih pristaništa i drugi predmeti koje je reka godinama skrivala pod vodom. Svaki period ekstremno niskog vodostaja tako donosi nova arheološka, istorijska otkrića, što se dogodilo i ovog puta.
Osim predmeta izranjaju i peščane plaže, odnosno sprudovi. Jedna od njih je i plaža Oficirac kod Novog Sada. Nakon povlačenja vode iznikli su ogromni peščani sprudovi i delove korita koji su ranije bili potpuno potopljeni. Sa njima iznikle su i uginule školjke.
Pa tako, obala Štranda dva dana je bila prekrivena velikim brojem uginulih školjki, čije je uklanjanje bilo neophodno zbog neprijatnih mirisa koji nastaju njihovim raspadanjem, posebno u kombinaciji sa muljem. Kupanje, prema rečima stručnjaka nije preporučljivo u Dunavu zbog mogućih bakterioloških neispravnosti.
Peščani sprudovi na Dunavu atrakcija, ali je korak dalje ipak duboka reka, oprez!
Slična situacija zabeležena je i na plaži Lido na Ratnom ostrvu u Beogradu - gomila uginulih školji ostalo je na obali nakon povlačenja Dunava, te je teško tuda koračati bos.
Deo prošlosti izašao na površinu: "Korbosvski dud"
Dunav je ovih dana otkrio i neobičan prizor kod Korbova, nedaleko od Kladova, gde su se ponovo pojavili ostaci starog drveta, poznatog kao "korbovski dud".
Za meštane ovog podunavskog sela, to nije običan panj, već dragoceni podsetnik na nekadašnji izgled obale pre izgradnje hidroenergetskog sistema Đerdap.
Nakon formiranja Đerdapskog jezera, nivo Dunava je porastao, pa su delovi obale, plodno zemljište i brojno drveće ostali pod vodom, a neki delovi Korbova morali su biti raseljeni.
A u Bugarskoj mamut
U Bugarskoj su otkriveni su, kako se veruje, ostaci drevnog mamuta nakon što se nivo Dunava povukao na rekordno nizak nivo.
Dugo se verovalo da je ovo područje nekada bilo močvara u kojoj je životinja najverovatnije uginula pre više hiljada godina.
Dunav krije srpsku Atlantidu: Drevni grad potopljen pre pola veka, sad može da se pojavi
A ako se pitate zašto je Dunav ovoliko nizak ove godine, pogledajte u našem odvojenom tekstu
