Komšije su ga dobro prihvatile, a ističe razlike u mentalitetu između ljudi iz Titela i juga Srbije.
Veljko kaže da preferira život u Titelu zbog mira, domaće hrane i blizine prirode, a selo mu više odgovara od beogradskog života.
Bokser Veljko Ražnatović sa sinovima i suprugom Bogdanom živi na relaciji Titel - Beograd. Trudi se da sa porodicom nadoknadi vreme provedeno u Rusiji, a sada je pokazao i kako izgleda njihova svakodnevnica.
Oni su se vozili kvadom, a bokser je snimio kako Isaija sedi mami u krilu i uživa u vožnji kroz prirodu. Željko koji je sedeo do njih i nije krio svoje oduševljenje ovim iskustvom.
Inače, Veljko je govorio o životu u Titelu i opisao kako njegov dan tamo izgleda.
- Čim se vratim u Titel, vraćam se u normalu. Ležem da spavam između 21 i 22h, budim se oko 4:30. Navikao sam da se tamo budim pre svitanja, dok u Beogradu to ne mogu. Kada bih imao petla, ja bih budio njega, ali imam samo kokoške nosilje", rekao je Veljko u "Laganom potkastu" i dodao:
- Jedem samo ono što sam uzgajam, to je dosta zdravije i za decu. To je bilo na ženinu inicijativu. Tast mi gaji piliće, a ja prasiće, imamo svoju farmu. Ne nedostaje mi Beograd, ni malo. Za mene je mnogo bolje selo, a Titel je stvarno prelep. Uživam u reci, u divljini, brdu... Ne volim gužvu, saobraćaj, nisam takav. Pritom, na 20 minuta sam od Zrenjanina, a na 50 od Beograda, tako da sam blizu. - Komšije su me prihvatile savršeno, nisam jedini koji je iz Beograda došao u Titel, verovali ili ne. Na jugu su ljudi drugačiji, na primer u Žitorađi, a ovde ljudi gledaju svoja posla. Ne kažem da su ljudi na jugu loši, ali su topliji. Domaćini su i jedni i drugi, pozdrave te kada te sretnu i jedni i drugi, ali su u Titelu ljudi hladniji".
"Bio sam nepokretan"
Veljko je nedavno govorio o zdravstvenim problemima sa kojima se borio.
- Povreda me je naterala da odem u Rusiju. Imao sam diskus herniju. Znao sam da moram nešto drastično da uradim. Hteo sam da se testiram. Dugo sam bio nepokretan. Tri-četiri meseca ležao sam u krevetu i nisam mogao da hodam. Pre toga sam ćopao... Mislio sam da će proći. Trenirao sam uprkos bolovima, sve dok mi se bol nije spustila niz nogu. Tada sedneš i razmišljaš... Odlučio sam da promenim sve i pokušam da napravim rezultat. Imao sam 28 godina. Sada sam se dobro pozicionirao. Za sedam meseci tamo stekao sam kontakte za ceo život i pronašao trenera - rekao je Veljko u podkastu "Prava priča" i dodao:
- Bio sam tamo, davao sve od sebe, ali sam osetio da, šta god da uradim, njihova deca će uvek biti njihova deca. A ako sam ja došao, ostavio porodicu i otišao kod njih da učim, smatrao sam da treba da budem ravnopravan deo kolektiva. Bilo mi je lepo tamo. Bio sam kod oca Stefana, živeo u podvorju Srpske pravoslavne crkve. Bio sam okružen svojim ljudima.
