Analitičari ističu da je neophodno definisanje strateških interesa Evrope, uključujući detekciju i reagovanje na razne pretnje, kako bi se smanjila zavisnost od SAD
Napori za osamostaljenje evropskog sektora bezbednosti uključuju razmatranje inovativnih tehnologija i usklađivanje vojnih strategija, uz postavljanje cilja značajnog napretka do 2030. godine
Generalni sekretar NATO Mark Rute bio je vrlo direktan kada se sastao sa poslanicima Evropskog parlamenta. On je rekao: "Ako neko misli da Evropska unija, ili Evropa u celini, može da se odbrani bez Sjedinjenih Država, neka nastavi da sanja. Ne može. A ako bi Evropa želela da zameni američko nuklearno odvraćanje, postojeće obaveze u oblasti vojne potrošnje morale bi da se udvostruče. Tako da, eto, srećno s tim." Njegove izjave razbesnele su deo poslanika Evropskog parlamenta.
Bivši holandski premijer, koji je izazvao podsmeh kada je Donalda Trampa nazvao "Taticom", već je ranije iziritirao neke poslanike snažnom odbranom interesa američkog predsednika na Arktiku.
Francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro ukorio je Rutea dan kasnije na društvenim mrežama:
- Evropljani mogu i moraju da preuzmu odgovornost za sopstvenu bezbednost. Čak se i Sjedinjene Države s tim slažu. To je evropski stub NATO - poručio je on.
Španski ministar spoljnih poslova Hoze Manuel Albares predložio je drugačiji pristup:
- Moramo da idemo ka evropskoj vojsci. Potpuno sam svestan da se to ne radi preko noći. Evropi su potrebni svi oblici odvraćanja, ekonomsko, političko, bezbednosno, ali u sopstvenim rukama - naglasio je.
Evropska vojska
Međutim, ideja evropske vojske oduvek je otvarala više pitanja nego odgovora. Da li je to vojska EU ili šire Evrope? Potpuno nova snaga kojom se komanduje iz Brisela ili unapređena verzija postojećih struktura? Sofija Beš, viši saradnik Karnegijevog fonda za međunarodni mir u Vašingtonu, primećuje:
- Za pristalice, to je veoma vizionarski cilj, a za kritičare simbol preteranih ambicija i dovoljno je neodređeno da nikada ne moramo ozbiljno da raspravljamo o detaljima.
Ipak, iza javno neusaglašenih tonova krije se saglasnost da evropske članice NATO-a moraju da preuzmu veći deo tereta. NATO mora da postane "evropskiji“ kako bi zadržao snagu, izjavila je visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Kaja Kalas.
Evropa mora da stane na noge do 2030.
Prošle godine NATO je obećao da će povećati izdvajanja za odbranu na pet odsto nacionalnog dohotka do 2035. godine. Evropska unija, koja ima 23 NATO države među svojih 27 članica, pokrenula je plan vojne potrošnje od 800 milijardi evra. Ali posle dugog "odmora od istorije", može li Evropa da se uozbilji?
- Evropljani se kreću u pravom smeru i mogu to da iznesu - rekao je za Gardijan Kamil Gran, bivši pomoćnik generalnog sekretara NATO-a i dodao:
- Reč je o kontinuiranom naporu tokom nekoliko godina. Reč je o kupovini i sticanju pravog skupa sposobnosti kako bi se smanjila zavisnost od SAD.
Evropska sposobnost da stane na sopstvene noge nema tačan datum početka.
- Nije kao da možemo reći: 1. januara 2030. Evropljani će biti potpuno autonomni. Ali taj datum je važan jer kreatori politike, reagujući na upozorenja bezbednosnih službi o mogućem ruskom napadu, smatraju da Evropa do 2030. godine mora da ima "uverljivo odvraćanje" koje bi odvratilo potencijalne napadače - rekao je Gran.
Podrška SAD pod znakom pitanja
Međutim, Trampove pretnje u vezi sa Grenlandom i njegova promenljiva podrška Ukrajini, koja često prelazi u retoriku blisku ruskim stavovima, dovele su u pitanje posvećenost Vašingtona u slučaju krize.
Tobijas Bilstrom, bivši ministar spoljnih poslova Švedske koji je pomogao pregovore o ulasku te zemlje u NATO, i dalje veruje da bi SAD pritekle Evropi u pomoć ako bi bio aktiviran Član 5 o kolektivnoj odbrani. On je istakao da i SAD imaju koristi od NATO-a, navodeći položaj i vojne sposobnosti skandinavskih članica poput Finske, Švedske, Norveške i Islanda.
Bilstrom, koji danas radi za kompaniju Nordic Air Defence, startap koji razvija jeftine presretače dronova, rekao je da Evropa mora biti spremna da se sama brani godinama koje dolaze.
- Bez obzira na ishod rata u Ukrajini, Rusija će, slikovito rečeno, ostati tamo gde jeste. Biće revizionistička. Biće usmerena na hibridne akcije. Želeće da destabilizuje. Imaće vrlo jasan podsticaj da bude agresivna prema nama u doglednoj budućnosti - rekao je on.
Međutim, ne dele svi poverenje u američke garancije. Sofija Beš smatra da je poverenje izgubljeno.
- Mislim da među evropskim donosiocima odluka više gotovo i ne postoji iluzija da mogu da se oslone na američke bezbednosne garancije. Evropa mora da se oslobodi višedecenijskih navika u definisanju sopstvenih odbrambenih interesa. Rizik onoga što se, po mom mišljenju, sada dešava jeste da trošimo ogromne količine novca, a da za 10 do 15 godina uopšte ne budemo mnogo nezavisniji od SAD, jer se taj novac ne troši koordinisano i usmereno kako bi se zaista zamenili ti američki "omogućivači" - rekla je Beš.
(Gardijan)
