General Ben Hodžis smatra da je sukob na Bliskom istoku u osjetljivoj fazi, uz nedostatak jasne američke strategije prema Iranu
Naglašava ključnu ulogu Izraela i Hezbolaha u krizi, te predviđa da ni Izrael ni Iran neće odustati od svojih ciljeva
Penzionisani general i bivši komandant američke vojske u Evropi, Ben Hodžis, komentarisao je za emisiju HTV-a "Agenda: Svet" rat na Bliskom istoku, iskustva iz Ukrajine i budućnost evropske odbrane.
Hodžis veruje da se sukob na Bliskom istoku nalazi u vrlo osetljivoj fazi. Upozorio je na nedostatak jasne američke strategije prema Iranu.
"Mislim da smo u jako teškoj situaciji. Čini se kao da je predsednik Tramp gotovo nezainteresovan. Čak je i pre nekoliko dana rekao da su mu pregovori dosadili", naveo je.
Tvrdi da američka mornarica i vazduhoplovstvo profesionalno izvršavaju svoje zadatke, ali da vojni uspesi sami po sebi ne znače i ostvarenje strateških ciljeva.
"Postoji jaz između strateških ciljeva i taktičkih operacija. Predsednik i ministar odbrane bi trebalo jasno da odrede prioritete. Mislim da tu od početka nisu dosledni", poručio je.
"Ključnu ulogu ima Izrael"
Smatra da se aktuelna kriza ne može posmatrati samo kroz odnos SAD-a i Irana jer važnu ulogu imaju i Izrael i Hezbolah. Prema njemu, Izrael nastavlja da deluje protiv Hezbolaha, dok Iran nastoji da održi svoj uticaj u regionu upravo preko te organizacije.
"To nije samo pitanje SAD-a i Irana. Ključnu ulogu ima Izrael. Iranci oduvek pokušavaju da povežu Izrael, Liban, Hezbolah, Iran i SAD, dok SAD to želi da razdvoji", napomenuo je.
Ne očekuje da će Izrael odustati od svojih ciljeva u Libanu, ali ni da će Iran dozvoliti slabljenje svog uticaja preko Hezbolaha. Zbog toga upozorava da se pregovori o smirivanju sukoba suočavaju sa dodatnim izazovima.
Posledice po Evropu
Što se tiče mogućih posledica po Evropu, kazao je da bi Iran mogao da nastoji da proširi krizu izvan svojih granica kako bi povećao pritisak na Sjedinjene Američke Države i njihove saveznike.
"Iranu je u interesu da što više proširi sukob kako bi druge države pritisle SAD", rekao je Hodžis, dodajući da Teheran od početka nastoji da destabilizuje područje Persijskog zaliva.
Procenjuje da postoji mogućnost uključivanja dodatnih aktera u sukob, a posebnu zabrinutost izaziva delovanje jemenskih Huta.
"Nema sumnje da Huti mogu da lansiraju rakete koje bi poremetile saobraćaj u Crvenom moru, ali i da izazovu Izrael", upozorio je bivši komandant američkih snaga u Evropi. Ne vidi jasan scenario prelivanja sukoba na područje Mediterana, ali smatra da takav razvoj događaja nije nemoguć.
Osim bezbednosnih posledica, ukazao je i na ekonomske efekte rata. Kao jednu od najizvesnijih posledica naveo je rast cena energenata, što bi dodatno opteretilo evropske ekonomije.
"Još jedna posledica je porast cena nafte i gasa, a to ide na ruku Rusiji", upozorio je.
Rekao je da bi više cene energenata mogle privremeno da koriste Moskvi jer Rusija i dalje izvozi naftu i gas velikim kupcima poput Kine i Indije. Zbog toga bi produbljivanje sukoba na Bliskom istoku moglo imati posledice koje bi se osetile daleko izvan samog regiona, uključujući i Evropu.
"Rusi sada uglavnom mogu da zastrašuju i ubijaju nevine"
Na pitanje da li Ukrajina može da izdrži dugotrajni rat iscrpljivanja, odgovorio je potvrdno i istakao da Rusija, uprkos kontinuiranim napadima, nije ostvarila ključne vojne ciljeve. Odbacio je teze da su ruski napadi odgovor na ukrajinske operacije.
"Ruski napadi nisu odmazda za ono što Ukrajina radi. Rusija napada od samog početka. Neprestano napada civilne mete, ubija nedužne i napada civilnu infrastrukturu", naveo je. Naglasio je da Ukrajina u svojim operacijama bira vojne i strateške ciljeve, za razliku od Rusije koja nastavlja da napada ukrajinske gradove dronovima i projektilima.
"Ukrajinci su zaustavili ruske operacije na tlu. Crnomorska flota više nije faktor. Rusi sada uglavnom mogu da zastrašuju i ubijaju nevine", nastavio je.
Posebno važnim je ocenio ukrajinske napade na rusku energetsku infrastrukturu jer upravo prihodi od izvoza energenata omogućavaju Moskvi nastavak finansiranja rata.
"Ukrajinci znaju da će Rusiji biti teško da finansira ovaj rat sledeće godine ako ne bude mogla da prodaje naftu i gas Kini i Indiji", poručio je.
Predviđa da će Ukrajina nastaviti da razvija sposobnosti za izvođenje dubinskih udara unutar ruske teritorije i da Rusija sve teže može da zaštiti svoje ključne objekte.
"Ukrajina može da prodre i hiljadu kilometara u rusku teritoriju, a Rusi to ne mogu da spreče", ustvrdio je.
O ciljevima Rusije
Smatra da Rusija dugoročno ne cilja na osvajanje cele Evrope, već na političko slabljenje zapadne podrške Ukrajini i razbijanje jedinstva NATO-a.
"Mislim da uvek postoji ta mogućnost, ali ruski cilj nije da osvoji celu Evropu kao u vreme Hladnog rata. Primarni cilj Kremlja je da države prestanu da podržavaju Ukrajinu", izjavio je.
Objasnio je da Moskva deluje u tzv. sivim zonama, kroz vazdušne upade dronovima, sabotaže i druge oblike pritiska koji imaju za cilj zastrašivanje javnosti i političko menjanje odluka u zapadnim državama.
"Sve bi to trebalo da uplaši naše stanovnike kako bi pritisli vlade da prestanu da podržavaju Ukrajinu. To im je prvi cilj", napomenuo je.
Kao drugi strateški cilj navodi slabljenje NATO saveza i pokušaj razdvajanja Evrope od Sjedinjenih Američkih Država. Veruje da bi Rusija mogla da testira spremnost Alijanse na reakciju kroz ograničene vojne incidente u baltičkom regionu.
"Mogu da zamislim kopneni napad na Daugavpils u Letoniji ili Narvu u Estoniji, pa čak i udar u Litvaniji oko Suvalki koridora. Tada bi stali i rekli: želite li zaista nuklearni rat zbog ovoga?", predviđa Hodžis.
Zaključio je da bi neodlučnost u odbrani svakog dela teritorije NATO-a mogla da ohrabri Moskvu da nastavi sa takvim pritiscima.
(Index)
