Srbija dobija Zakon o veštačkoj inteligenciji: "Blic Biznis" donosi odgovor - šta donosi pravno obavezujući okvir i koje novine slede

Regulativa je jedan od suštinskih stubova odgovornog razvoja veštačke inteligencije, poruka je današnje prezentacije za medije posvećene novom Nacrtu Zakona o veštačkoj inteligenciji u Srbiji, koju je ispratio i "Blic Biznis". Događaj je organizovao NALED u okviru projekta StarTech. Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Srbije formiralo je radnu grupu za izradu nacrta zakona u čijem radu NALED učestvuje.

Kako je istaknuto, Zakon o veštačkoj inteligenciji predstavlja važan korak ka uspostavljanju pravne sigurnosti u jednoj od najbrže rastućih oblasti savremene ekonomije, ali je ključno da istovremeno zaštiti građane, obezbedi odgovornu upotrebu tehnologije i podstakne razvoj domaće IT industrije, startapa i inovacija.

Prvi put se uvodi pravno obavezujući okvir

Predloženi zakon prvi put uvodi pravno obavezujući okvir za razvoj, primenu i nadzor sistema i modela veštačke inteligencije u Srbiji, uz oslanjanje na principe bezbednosti, transparentnosti, odgovornosti, zaštite podataka i nediskriminacije. Posebno je značajno što se nacrt oslanja na AI Act Evropske unije i ciljeve Strategije razvoja VI Srbije za period do 2030.

- Srbija već godinama gradi okvir za razvoj VI, od prve Strategije iz 2019, preko ulaganja u infrastrukturu i razvoj kapaciteta, do uspostavljanja ekosistema kroz naučno-tehnološke parkove i univerzitete. Izgradili smo osnovu za razvoj VI, uključujući državnu infrastrukturu i superkompjuterske kapacitete, a paralelno radimo i na pravilima za njenu odgovornu primenu – ističe dr Branka Rakić iz Kancelarije za IT i eUpravu.

- Mi već radimo na primeni VI u javnom sektoru, poput sistema za automatsku anonimizaciju sudskih odluka. Naši istraživači su spremni za predstojeći zakon zahvaljujući učešću u evropskim projektima i usklađivanju sa njihovim standardima - dr Dragiša Mišković iz Instituta za veštačku inteligenciju. On je naveo da se pristupi regulaciji VI razlikuju širom sveta – od američkog modela deregulacije i sektorskog pristupa, preko evropskog zasnovanog na proceni rizika, do kineskog centralizovanog sistema.

Osnivanje Agencije za veštačku inteligenciju

Nacrt zakona uvodi pristup zasnovan na riziku, deleći VI sisteme na zabranjene, visokorizične, sisteme sa obavezom transparentnosti i sisteme minimalnog rizika. Zabranjeni sistemi se ne smeju koristiti, dok visokorizični podležu strogim uslovima pre stavljanja na tržište. Najstroža pravila primenjuju se na VI sisteme koji mogu značajno uticati na zdravlje, bezbednost, osnovna prava, obrazovanje i javne usluge.

Kontrolisano okruženje

Predviđeno je i osnovanje Agencije za VI, kao i Registra u koji će se upisivati VI sistemi sa visokim rizikom.

- Pozitivan iskorak predstavlja uvođenje kontrolisanog okruženja za testiranje inovativnih AI rešenja (sandbox), prakse koja je sve zastupljenija u zemljama EU. Ovaj mehanizam može biti značajan za startape, istraživače i kompanije koje razvijaju inovativna rešenja u saobraćaju, zdravstvu, finansijama i javnoj upravi. Pristup sandbox-u treba da bude jednostavan, brz i po mogućnosti besplatan za startape, kako regulativa ne bi predstavljala prepreku inovacijama, ističe Irena Đorđević Šušić iz NALED-a.

Što se tiče dinamike usvajanja, kako je rekla medijima, očekuje se da Nacrt zakona bude finalizovan u julu i poslat Evropskoj komisiji na tromesečni uvid i komentarisanje. Gotov zakon bi trebalo da ugleda svetlost dana do kraja ove godine, donoseći srpskoj privredi dugo očekivani pravni okvir, a građanima veću bezbednost u digitalnom okruženju.

Dorđević Sušić za "Blic Biznis" o uticaju na male biznise

Ona je na upit "Blic Biznisa" govorila o uticaju nove regulative na razvoj startapa i malih biznisa prvenstveno, a zatim i velikih poslovnih priča:

- Kada je reč o uticaju novog nacrta zakona na poslovanje malih biznisa koji posluju kao proizvođači, primena predviđenih odredbi zavisiće direktno od nivoa rizika sistema koje razvijaju. Ono što je ohrabrujuće jeste da su već u ovom nacrtu predviđeni blaži kriterijumi za upis u registar kada su u pitanju manje kompanije. Očekuje se da će se ove olakšice primenjivati kako u proceduralnom, tako i u troškovnom smislu, srazmerno ekonomskoj snazi samih privrednika, kaže naša sagovornica.

Ipak, dodaje, povratne informacije iz privrede jasno ukazuju na potrebu da nove regulatorne obaveze budu ispraćene i konkretnim benefitima za male biznise, prvenstveno kroz određene poreske podsticaje.

- Iako poreske olakšice nisu direktan predmet ovog konkretnog zakona i moraju se definisati kroz poreske propise, smatramo da je od ključnog značaja da se one uvedu. Samo na taj način možemo kompenzovati prateće troškove usklađivanja sa novom regulativom i pružiti adekvatnu podršku opstanku i razvoju malih kompanija.

Regulacija ne može bez podsticaja

Slično tome, Neda Trifunović iz startapa "Reputeo" upozorava da prekomerna regulacija bez podsticaja može usporiti inovacije, posebno imajući u vidu da se VI i dalje nalazi u ranoj fazi razumevanja i iskorišćavanja njenog potencijala.

Naglasila je, između ostalog, da postoji na stotine modela veštačke inteligencije i da AI nisu samo Open AI i druge popularne platforme, što govori perrpektivi razvoja tržišta i njegovom potencijalu.

NALED će kroz dalje učešće u radnoj grupi predlagati rešenja za bolji balans između zaštite javnog interesa i inovacija, navedeno je u saopštenju.

Podsećaju da projekat StarTech vredan osam miliona dolara sprovode NALED i Philip Morris International, uz podršku Vlade Republike Srbije, s ciljem da se ubrza digitalna transformacija domaće privrede i osnaži inovacioni potencijal Srbije, navodi se u saopštenju.