Politički događaji poput invazije Krima nakon Zimskih igara u Sočiju 2014. ukazuju na povezanost sportskih događaja s međunarodnom politikom
Upotreba Igara 1936. godine u nacističkoj propagandi ukazuje na političke namere iza organizacije takvih događaja
Zimske olimpijske igre (ZOI) ove nedelje su se vratile u Evropu, a Milano i Kortina d'Ampeco ugostili su najbolje sportiste sveta na snežnoj padini italijanskih Alpa. Ali, osim klizališta i skijaških staza, ZOI su dugo služile i kao pozornica za globalne saveze, žestoka politička rivalstva i diplomatske krize.
- Događaj poput Olimpijskih igara je po svojoj prirodi politički, jer je to zapravo takmičenje među nacijama. Dakle, Igre mogu postati arena u kojoj se nacije nadmeću za prestiž, poštovanje i meku moć - rekao je Endru Bertoli, docent na madridskom fakultetu za inženjersku industriju, koji proučava presek sporta i politike.
Ako je istorija ikakav vodič, ni ovog puta neće biti drugačije. Od invazija, preko nacista, do nuklearnih kriza, ovo je pet trenutaka kada su se politika i Zimske olimpijske igre sudarile.
1980 - Američko "čudo na ledu"
Jedan od najpoznatijih trenutaka u olimpijskoj istoriji dogodio se usred ponovnog jačanja Hladnog rata između SAD i Sovjetskog Saveza. SSSR je samo nekoliko meseci ranije izvršio invaziju na Avganistan, a retorika Vašingtona prema Moskvi je postala oštrija, pri čemu je predsednik Džimi Karter najavio da će Sjedinjene Države bojkotovati Letnje igre 1980. u Moskvi.
Na Zimskim olimpijskim igrama 1980. u Lejk Plasidu u Njujorku, to rivalstvo supersila bilo je u punom sjaju - na ledu. Američki muški hokejaški tim - sastavljen uglavnom od studenata i amatera - suprotstavio se sovjetskim timom, prekaljenom mašinom za osvajanje zlatnih medalja. Amerikanci nisu imali nikakve šanse.
A onda se dogodilo nemoguće. U neverovatnom preokretu, američki tim je pobedio sa 4:3, što im je pomoglo da osvoje zlatnu medalju. Dok su poslednje sekunde otkucavale, komentator "Ej-Bi-Si-ja" Al Majkls je uzviknuo: "Da li verujete u čuda? Da!".
Uticaj se osetio daleko van klizališta. Za mnoge Amerikance, pobeda je bila podstrek u periodu obeleženom geopolitičkom anksioznošću i podelama,
2014. - Rusija zauzima Krim posle Sočija
Četiri dana - toliko je Moskva čekala nakon što je bila domaćin ZOI u ruskom letovalištu Soči pre nego što je poslala trupe na Krim, okupirala i anektirala ukrajinsko poluostrvo.
Ukrajinski predsednik Viktor Janukovič je nekoliko dana ranije pobegao u Moskvu, smenjen od strane demonstranata koji su zahtevali demokratiju i bližu integraciju sa Evropskom unijom (EU). Dok su demonstranti ispunjavali Trg nezavisnosti u Kijevu, njihovi sukobi sa vladinim snagama prikazivani su na televizijama širom sveta, paralelno sa isticanjem ruskih uspeha na Igrama.
Čim je olimpijski plamen ugašen u Sočiju 23. februara, već 27. februara kamioni i tenkovi su ušli na Krim. Vojnici u uniformama bez oznaka postavljali su blokade, zauzimali zgrade krimske vlade i podizali rusku zastavu iznad njih.
Kasnije te godine, Moskva se suočila sa optužbama za državni doping program, a mnogim sportistima su na kraju oduzete zlatne medalje.
2022. - Rusija ponovo napada Ukrajinu
Ovo je već obrazac. Ruski predsednik Vladimir Putin pojavio se na otvaranju Zimskih igara u Pekingu 2022, gde se na marginama sastao sa kineskim predsednikom Si Đinpingom i proglasio "partnerstvo bez ograničenja".
Četiri dana nakon završetka Igara, 24. februara, Putin je najavio "specijalnu vojnu operaciju", objavivši rat Ukrajini. Za nekoliko minuta, ruske trupe su preplavile Ukrajinu, a rakete su padale na Kijev, Harkov i druge gradove širom zemlje.
Prema američkoj obaveštajnoj službi, kako je izvestio "Njujork tajms", kineski zvaničnici su zamolili Kremlj da odloži napad dok se Igre ne završe. Peking je negirao da je znao da će biti izvršena invazija.
2018. - Korejsko jedinstvo na sceni
Dok se Južna Koreja pripremala da bude domaćin Zimskih olimpijskih igara u planinskoj oblasti Pjongčang, samo nekoliko stotina kilometara preko granice, Severna Koreja je izvodila nuklearne raketne probe, izazivajući globalnu uzbunu i navodeći predsednika SAD Donalda Trampa da zapreti napadom na tu zemlju. Međunarodni olimpijski komitet je saopštio da "pažljivo prati" situaciju zbog zabrinutosti da li će ZOI moći bezbedno da se održe na poluostrvu.
Ali tada je u novogodišnjem govoru severnokorejski lider Kim Džong Un pokazao spremnost da učestvuje na Zimskim olimpijskim igrama. Na kraju, severnokorejski sportisti ne samo da su učestvovali na Igrama, već su na otvaranju marširali zajedno sa južnokorejskim kolegama pod jednom zastavom, zastavom ujedinjene Koreje.
Pjongjang i Seul su se udružili i u ženskom hokeju na ledu, poslali su zajednički tim - još jedan redak prikaz jedinstva koji je pomogao da se obnove diplomatski pregovori između prestonica, iako su se tenzije ubrzo nakon Igara vratile i traju do danas.
1936. - Hitler zauzima Rajnsku oblast
Mnogo se govorilo o Letnjim olimpijskim igrama 1936. u Berlinu, na kojima je nacistički režim zabranio učešće jevrejskim sportistima i koristio Igre za širenje propagande.
Ali nekoliko meseci ranije, Nemačka je bila domaćin i Zimskih olimpijskih igara u gradu Garmiš Partenkirhen, što je nacistima omogućilo da prikažu sliku mirne, prosperitetne Nemačke i obnove svoj globalni ugled skoro dve decenije nakon Prvog svetskog rata. Na poznatoj fotografiji sa tog događaja vide se čak i Adolfa Hitlera i Jozefa Gebelsa kako daju autograme kanadskom timu u umetničkom klizanju.
Nekoliko nedelja nakon završetka Igara, Hitler je poslao trupe u Rajnsku oblast, što je predstavljalo ozbiljno kršenje Versajskog ugovora, a na šta su Francuska i Britanija slabo reagovale. Neki istoričari smatraju da je to ohrabrilo naciste da kasnije napadnu Poljsku, čime je počeo Drugi svetski rat.
