Prema poslednjim istraživanjima, ovakvi asteroidi su češći nego što se ranije mislilo i mogli bi činiti do 30 odsto svih manjih tela u Sunčevom sistemu
"Hajabusa 2" tokom preleta koristila je različite instrumente, uključujući infracrvenu kameru, kako bi prikupila podatke o temperaturi, hrapavosti i sastavu površine asteroida
Japanska svemirska sonda "Hajabusa 2" je tokom preleta asteroida Torifune napravila zadivljujuće fotografije koje otkrivaju da to svemirsko telo zapravo nije jedan asteroid. Radi se o takozvanom kontaktnom dvojcu, odnosno dve svemirske stene koje su se davno spojile u jedno telo i stvorile karakterističan oblik kikirikija.
Sonda japanske agencije za istraživanje svemira (JAXA) je 5. jula proletela pored asteroida Torifune i tom prilikom napravila seriju fotografija. Najimpresivniji snimak nastao je sa udaljenosti nešto više od jednog kilometra od njegove površine, kada je sonda projurila pored asteroida brzinom od oko 17.700 kilometara na sat.
Crno-bela fotografija, snimljena optičkom kamerom, prikazuje asteroid neobičnog oblika dug oko 450 metara, koji izgledom podseća na kikiriki. Naučnik Endi Rivkin sa univerziteta Džons Hopkins je za "Njujork tajms" izjavio: "Da, ovo je zaista neobično".
Još više je bila oduševljena Sara Rasel iz Prirodnjačkog muzeja u Londonu. Prema njenom mišljenju, ovo je možda najbolji do sada zabeležen primer kontaktnog dvojca. Takva tela nastaju kada se dve manje svemirske stene sudare i zbog relativno male brzine spoje u jedno telo. Upravo zato su za naučnike izuzetno važna, jer pružaju uvid u procese kojima su se nekada formirala veća tela u Sunčevom sistemu, a kasnije i planete.
Mislilo se da su ovakvi asteroidi veoma retki
Decenijama su istraživači smatrali da su ovakvi asteroidi veoma retki. Novija istraživanja, međutim, pokazuju da bi mogli da čine čak do 30 odsto svih manjih tela u našem Sunčevom sistemu. Među poznate primere spadaju i Arokot, Donaldjohanson i Dinkineš. Ipak, naučnici do sada nikada nisu uspeli direktno da posmatraju proces njihovog nastanka, pa postoji više različitih teorija o tome kako se dve svemirske stene spajaju u jedno.
"Hajabusa 2" tokom preleta nije prikupljala samo fotografije. Kada je bila udaljena oko 10 kilometara od Torifune, asteroid je posmatrala i infracrvenom kamerom koja meri temperaturu površine, njenu hrapavost i sposobnost zadržavanja toplote. Dodatne podatke sonda je prikupila i drugim naučnim instrumentima tokom otprilike jednog sata oko najbližeg susreta sa asteroidom. Istraživači će ih detaljnije analizirati u narednim mesecima.
Sonda "Hajabusa 2" je lansirana 2014. godine sa zadatkom da istraži asteroid Rjugu. Godine 2020. uspešno je dostavila na Zemlju oko gram uzoraka njegove površine i podzemlja, što je bio prvi put da je čovečanstvo direktno dobilo materijal ispod površine asteroida. Od tada traje njena proširena misija, čiji je cilj bolje razumevanje asteroida i razvoj efikasnih načina za zaštitu Zemlje od potencijalno opasnih svemirskih tela.
Zašto je značajno ovo otkriće
Astronom Kristina Tomas sa univerziteta Severna Arizona ističe da je uspešan prelet Torifune bio odličan primer takozvane brze izviđačke misije. Takve ekspedicije omogućavaju brzo određivanje veličine, oblika, strukture, sastava i putanje potencijalno opasnog asteroida, što bi u budućnosti bilo ključno za njegovo eventualno preusmeravanje ili uništenje.
Iako Torifune ne predstavlja nikakvu opasnost za Zemlju, podaci će pomoći u razvoju budućih odbrambenih sistema. Slično je NASA 2022. godine sprovela misiju DART, tokom koje je svemirska letelica namerno udarila u asteroid Dimorfos i prvi put u istoriji uspešno promenila njegovu putanju. Ni taj asteroid nije ugrožavao Zemlju, ali cilj je bio da se proveri da li bi na sličan način jednog dana mogao da se skrene zaista opasan objekat.
Kako ističe planetarni naučnik Pol Birn sa univerziteta Vašington u Sent Luisu, znanje i tehnologija za približavanje asteroidima iz godine u godinu brzo napreduju. "Hajabusa 2" svoju misiju još nije završila. U 2027. i 2028. godini obaviće dva preleta Zemlje, a njen krajnji cilj je asteroid 1998 KY26, koji planira da dostigne 2031. godine. Ako misija bude uspešna, asteroid veličine oko 30 metara postaće najmanje svemirsko telo koje je neka ljudska sonda ikada posetila.
