Vlada Poljske povećava budžet za odbranu na 4,8 odsto BDP-a, što je među najvišim procentima u NATO-u
Infrastruktura na granicama je unapređena, uključujući tehnološke i fizičke barijere
Od kopanja rovova i izgradnje zidova, do učenja veština preživljavanja - Poljska je sve svesnija rizika koje predstavljaju njeni istočni susedi. Mnogi sada idu na obuku u strahu od ruskog napada, a cilj je da kroz nju prođe oko 400.000 građana do 2027. godine.
Ježi Pruško (65) još se seća obuke iz civilne zaštite iz školskih dana u doba komunizma - čitanje mapa, veštine preživljavanja i osećaj da je opasnost od rata stvarna i stalno prisutna.
Vojna obuka u Poljskoj
- Moja generacija je odrasla uz te pretnje. Nije moralo da se objašnjava zašto je to važno - rekao je Pruško koji je u subotu zajedno sa desetinama poljskih civila otišao u sklonište od bombi, isprobavao gas-maske i vežbao paljenje vatre u jednoj vojnoj bazi van Varšave.
Ova obuka, osmišljena da poveća otpornost civila, deo je novog programa čiji je cilj da do 2027. godine obuči 400.000 građana Poljske. Dobrovoljni program je otvoren za sve - od školske dece do penzionera.
- Živimo u najopasnijem periodu od završetka Drugog svetskog rata. Svako od nas mora da ima veštine, znanje i praktično umeće da se snađe u krizi - rekao je ranije ovog meseca ministar odbrane Poljske Vladislav Kosinjak Kamiš na predstavljanju programa.
U Poljskoj postoji snažna svest o tome kako je geografski položaj zemlje u centru Evrope učinio zemlju ranjivom na napade tokom istorije. Ruska invazija na susednu Ukrajinu 2022. podgrejala je strahove, a ove godine upadi dronova u poljski vazdušni prostor i talas sabotaža povezanih sa ruskom obaveštajnom službom dodatno su pojačali uzbunu. Nedavno je železnička pruga dignuta u vazduh, a vlasti tvrde da je Rusija organizovala napad sa ciljem da bude žrtava, piše britanski list "Gardijan".
Sve to dovelo je do temeljne promene u načinu razmišljanja o nacionalnoj bezbednosti. Vlada je odobrila nacrt budžeta za narednu godinu, kojim će se izdvajanja za odbranu povećati na 4,8 odsto BDP-a - znatno više nego gotovo sve druge članice NATO-a.
Mere koje je preduzela Poljska:
- nove zgrade moraće da budu opremljene skloništima od bombi
- započet je i program ponovnog opremanja i obnove starijih skloništa koja su u lošem stanju
- počela je i izgradnja "istočnog štita", koji će se protezati duž cele granice sa Belorusijom i ruskom eksklavom Kalinjingrad
Revidiranje ratnih igara
U isturenoj operativnoj bazi svega nekoliko kilometara od poljske granice sa Belorusijom, brigadni general Roman Brudlo, komandant 9. oklopne konjičke brigade Poljske, rekao je da su mirna vremena prošla i da sada "živimo u veoma dinamičnim vremenima".
- Čitam novine, slušam vesti, vidim analize različitih obaveštajnih službi, koje govore da postoji mogućnost da za godinu, dve ili pet budemo suočeni sa punom invazijom Rusije. Nadam se da se to neće desiti - rekao je u intervjuu iz svoje kancelarije smeštene u kontejneru u bazi.
Brudlo je rekao da se pridružio vojsci 1996. zato što je bio obučen mehaničar i "voleo tenkove". Nakon skoro tri decenije službe, priznao je da bi u ratu protiv dronova ili pretnji sabotažom njegovo tradicionalno ratno iskustvo moralo da se revidira.
- Mislim da će (Rusija) vršiti pritisak na nas na hibridan način, ispod praga otvorenog rata, da nas umori, ali da ne pređe nivo kada se ujedinimo - rekao je on.
Kapetan Karol Frankovski, zadužen za komunikacije u brigadi, ispričao je kako je preko leta proveo mesec dana na godišnjoj NATO vežbi "Sajber džankšen" u Nemačkoj, učestvujući u ratnim simulacijama sa vojnicima iz više od 10 zemalja. Scenario je uključivao hibridni napad neodređenog protivnika, koji je doveo do sloma javnog reda i uvođenja vanrednog stanja.
- Moj posao je bio da uspostavim kontakt sa lokalnim stanovništvom tokom krize - glumci su tumačili uloge šefa policije, lokalnih novinara i građana - a mi smo morali da delujemo kao da je proglašeno vanredno stanje - objasnio je.
Migracije kao oružje
Jedna od ruskih hibridnih taktika, prema Brudlu i Frankovskom, jeste podsticanje "ilegalnih migracija" na granicama Evrope. Trenutna uloga brigade jeste da pomaže graničnoj straži u otkrivanju ljudi koji pokušavaju da pređu iz Belorusije u Poljsku, a time i u Šengen zonu. Senzori duž zida na granici obaveštavaju vojnike o pokušajima prelaska. Tako je, primera radi, nedavno priveden jedan muškarac iz Avganistana, koji će najverovatnije biti vraćen u Belorusiju.
- Ne znamo ko je taj Avganistanac. Možda je špijun ili neka osoba koja želi da uništi našu zemlju iznutra. Možda je čak i ruski špijun - rekao je Frankovski.
Ideju da Moskva i Minsk koriste migraciju kao oružje, prethodna vlada je koristila kao osnovu za nasilno suzbijanje migranata koji su prelazili granicu još od početka krize 2020. godine. Zapanjujuće je da se, otkako je progresivna koalicija poljskog premijera Donalda Tuska preuzela vlast pre dve godine, vrlo malo toga promenilo.
Zid na granici
Pored graničnog zida koji je prethodna vlada izgradila duž većeg dela granice sa Belorusijom, novi "istočni štit" obuhvatiće rovove i utvrđenja duž cele granice sa Belorusijom i Kalinjingradom, kako bi se stvorila barijera protiv eventualne invazije.
Ali ako do rata dođe, najverovatnije neće biti reč o tradicionalnom sukobu u kojem tenkovi prelaze granicu. Štit će takođe uključivati GPS tornjeve i druge tehnološke instalacije radi zaštite od upada dronova.
U Goldapu, gradu od oko 15.000 stanovnika, svega nekoliko kilometara od granice sa Kalinjingradom, lokalno stanovništvo je bilo prilično staloženo uprkos tome što im je Rusija "na pragu".
- Pretnja zaista utiče na način razmišljanja, ali iskreno, više bih se brinuo kada bih živeo u Varšavi. Strateški gledano, oni neće ciljati nas ovde - rekao je Pjotr Bartošuk (45), direktor stručne škole u Goldapu.
Kako se dan obuke u vojnoj bazi kod Varšave bližio kraju, Pruško je rekao da je takođe organizovao da i zaposleni u njegovoj kompaniji prođu isti kurs preživljavanja.
- Nadam se da nam ove veštine nikada neće zatrebati, ali želim da mladi znaju šta da rade ako taj trenutak ikada dođe - rekao je.
(Guardian)
