Mnogi stanovnici EU se pitaju zašto su njihovi lideri na vest o pokušaju vojnog udara odmah podržali turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana.
Izgleda da se EU slaže sa svim što Erdogan kaže i spremna je da ispuni mnoge njegove zahteve, iako je jasno da on zavodi diktaturu.
Odgovor je jasan, kada uzmemo u obzir glavnu ulogu Turske u globalnoj trgovini energentima.
Puč bi destabilizovao Tursku, a samim tim i tržište nafte i gasa.
Kroz bosforski moreuz prođe oko tri miliona barela sirove nafte dnevno.
To je više od četvrtine količine nafte koju dnevno uveze Evropa.
Osim Bosfora, Turska je i dom dva naftovoda kao i deo Južnog gasnog koridora koji bi trebalo da Evropu snabde alternativnim izvorom gasa koji bi bio rival ruskom “Gaspromu”.
U Turskoj se nalazi i grad Džejhan koji je glavni terminal koji povezuje dva važna naftovoda iz Azerbejdžana i Iraka.
Ukratko, Turska je veoma važno odredište gde stiže nafta i gas sa Bliskog istoka i iz centralne Azije, a postaje još važnije kako se pokreću novi projekti.
Interes Turske u ratu u Siriji je takođe veoma bitan zbog njenih planova da gradi gasovod koji bi sprovodio gas od Katara do Turske, a odatle do Evrope.
Ovaj gasovod bi poslužio i geopolitičkim interesima Saudijske Arabije, kojoj bi pomogao da stekne prednost nad Iranom u globalnom tržištu energentima.
Takođe, taj gasovod bi išao u korist i interesima SAD koja želi da potkopa rusku dominaciju u snabdevanju gasom evropskog kontinenta.
