Dunav je ovih dana znatno opao, omogućavajući ljudima da šetaju peščanim sprudovima koritom reke
Nizak vodostaj stvara ozbiljne probleme lađarima i otežava plovidbu, zahtevajući poseban oprez zbog ograničenja u plovnosti
Dunav se ovih dana povukao znatno više nego što su Novosađani navikli da vide, pa su peščani sprudovi izronili na površinu reke. Zbog toga je na pojedinim mestima sada moguće prošetati delovima rečnog korita, koji su inače veći deo godine skriveni duboko pod vodom.
Dok građani radoznalo uživaju u ovom neobičnom prizoru, nizak vodostaj donosi velike probleme onima koji od reke žive i na njoj rade, a Republički hidrometeorološki zavod izdao je upozorenje u vidu žutog alarma koji označava da Dunav u određenim delovima toka kroz Srbiju ima tendenciju stagnacije ili opadanja što otežava plovidbu što zahteva stalni i dodatni oprez na reci.
- Vodostaj je ekstremno nizak a samim tim postoje određeni limiti u plovidbi vezani za gaz plovila i veličinom konvoja i mi kao lađari smo prinuđeni da se držimo strogo matice plovnog puta - objasnio je predstavnik Udruženja profesionalnih lađara Srbije Branislav Vajda.
Pored jasnih tehničkih ograničenja koje nameće izuzetno nizak nivo reke, poseban izazov za profesionalne lađare sa velikim brodovima predstavljaju neoprezni rekreativci na vodi.
- Nama recimo najveći problem za plovidbu predstavljaju nautičari koji splavare i koji se puštaju kroz maticu a ne obraćaju dovoljno pažnje na druga plovila - navodi zabrinuti lađar.
On upozorava da u uslovima ovako suženog plovnog puta, svaka nepažnja može biti vrlo opasna i doneti nesagledive posledice.
- Jednostavno, nemamo manevarske sposobnosti da ih izbegnemo u slučaju nekog neposrednog susreta - naglašava Vajda.
Kritične tačke i istorijski minus na reci
Iako prizor sa velikim sprudovima mnogima izgleda nesvakidašnje, stručnjaci i iskusni lađari se slažu da Dunav pamti i znatno gore dane u bliskoj prošlosti.
- Pre 15-ak ili 20 godina je bio ekstremno nizak vodostaj kada je vodostaj Dunava u Novom Sadu bio preko minus 100 cm. Znači to je bio najniži vodostaj u 100 godina. Ipak, za ovo doba godine, ovako niski vodostaji nisu više retkost - priseća se lađar sa višegodišnjim iskustvom.
On podseća da plovidba na pojedinim deonicama trenutno zahteva konstantan oprez i svakodnevno praćenje bezbednosnih uputstava.
- Najkritičnije je ovde od Futoga, kroz Novi Sad i Sremske Karlovce pa dole do ispod Beščanskog mosta ka Beogradu. Tačnije Sremski Karlovci su veoma problematični ali nadležni za plovni put izdaju dnevna saopštenja o trenutnoj situaciji na rekama što znatno olakšava posao onima koji svakodnevno plove ovim najizazovnijim delom Dunava – naglašava Vajda.
Uticaj niskog vodostaja na ekosistem
Koliko će reka ostati na ovako niskom nivou zavisi isključivo od padavina u čitavom slivu reke Dunav i njenih pritoka, a stručnjaci upozoravaju da se oscilacije prate jer je ovo već druga godina za redom sa ovakvom slikom.
Prema njihovim rečima, visoke temperature i pretopla voda počele su ozbiljno da uzimaju danak kada je u pitanju živi svet ispod površine reke ali i uz njenu obalu, pa ljubitelji prirode svakodnevno prate situaciju na terenu kako bi pokušali da spreče eventualno neku ekološku katastrofu, ako recimo riba ostane zarobljena u rukavcima odsečenim od toka Dunava.
