Postoje i brojni drugi dokazi koji ukazuju na slabljenje AMOC-a
Neka istraživanja sugerišu da je sistem trenutno najslabiji u poslednjih oko 1.000 godina
U severnom delu Atlantskog okeana, južno od Grenlanda i Islanda, velika površina vode ponaša se veoma čudno - dok se ostatak okeana zagreva, taj region se hladi. Naučnici u novoj studiji tvrde da su rešili ovu misteriju, a njihov je upozoravajući znak da se svet približava jednoj od najopasnijih prelomnih tačaka klimatskih promena.
Ovaj deo okeana, poznat kao “hladna mrlja” ili “zagrevajuća rupa”, ohladio se za skoro jedan stepen Celzijusa od 1900. Naučnici već dugo raspravljaju da li je ova anomalija posledica gubitka toplote sa površine okeana usled promena vetrova i oblaka ili predstavlja signal slabljenja ključnog sistema okeanskih struja koje prenose toplotu. Nova studija zaključuje da je u pitanju ovo drugo, a takav nalaz ukazuje na zabrinjavajuću budućnost, piše CNN.
Atlantska meridionalna obrtna cirkulacija (AMOC) funkcioniše poput ogromne okeanske pokretne trake: ona prenosi toplu vodu iz tropskih krajeva ka severnoj hemisferi, gde se voda hladi, tone u dubinu i potom se vraća ka jugu.
Šta se dešava?
Brojna istraživanja ukazuju da ovaj sistem slabi usled globalnog zagrevanja izazvanog ljudskim aktivnostima. Topljenje leda povećava dotok slatke vode u okean, čime se narušava osetljiva ravnoteža temperature i saliniteta AMOC-a. Pojedini naučnici upozoravaju da se AMOC približava prelomnoj tački - možda već tokom ovog veka - nakon koje bi njen kolaps postao praktično neizbežan.
Potpuni prekid AMOC-a predstavljao bi globalnu katastrofu.
Doveo bi do ubrzanog porasta nivoa mora duž istočne obale SAD, gurnuo Evropu u znatno hladnije zimske uslove i poremetio monsunske cikluse u Africi, izazivajući dugotrajne suše, navodi CNN.
Neki naučnici smatraju da je hladna mrlja svojevrsni otisak promena u AMOC-u, jer upravo u taj region ova okeanska cirkulacija doprema veliki deo toplote.
Sve upućuje na uticaj AMOC-a
Autori studije otkrili su da se zahlađenje ne događa samo na površini, već i u dubokim slojevima okeana, gde atmosferski faktori poput vetrova i oblaka imaju mnogo manji uticaj.
Svi pokazatelji upućuju na uticaj AMOC-a, navodi studija.
- Dolazi do promene u transportu okeanske toplote, što uzrokuje zahlađenje hladne mrlje - rekao je Stefan Ramsdorf, autor studije i profesor fizike i okeanografije Univerziteta Potsdam.
On je dodao da postoje i brojni drugi dokazi koji ukazuju na slabljenje AMOC-a, pri čemu neka istraživanja sugerišu da je sistem trenutno najslabiji u poslednjih oko 1.000 godina.
Dejvid Tornali, profesor okeanografije Univerzitetskog koledža London, koji nije učestvovao u istraživanju, rekao je da studija dodatno učvršćuje vezu između hladne mrlje i slabljenja AMOC-a. Ipak, upozorio je da je količina direktnih merenja iz realnog sveta ograničena, zbog čega raspoložive baze podataka “treba posmatrati kao dobre aproksimacije, a ne kao savršeni odraz stvarnosti”.
- I dalje postoje neizvesnosti i ne verujem da će ova studija dati konačan odgovor na to pitanje – rekao je on CNN-u.
BONUS VIDEO
