Prema studiji, nivo saliniteta u južnom Indijskom okeanu opao je za oko 30 odsto u poslednjih 60 godina
Naučnici strahuju da bi ovo moglo da ima posledice po okeanske struje i morski svet daleko van samog regiona
Južni deo Indijskog okeana kod obale Zapadne Australije postaje sve manje slan, a naučnici kažu da se to dešava do sada neviđenom brzinom.
Rapidno smanjenje saliniteta izazvalo je uzbunu među naučnicima zbog mogućih posledica po globalnu cirkulaciju okeana i morske ekosisteme. Iako ovo može da zvuči kao udaljeni problem, promene koje se odvijaju u ovom zabačenom delu sveta mogle bi da se preliju na čitavu planetu, piše “Dejli galaksi”.
Nedavna studija objavljena u “Prirodi klimatskih promena” pokazuje kako se ova dramatična promena odvijala tokom poslednjih šest decenija. Globalno zagrevanje izmenilo je ključne obrasce vetrova iznad Indijskog i Pacifičkog okeana, potiskujući sve veće količine slatke vode u južni Indijski okean.
Ovaj region je dugo karakterisao visok salinitet usled intenzivnog isparavanja, ali novi priliv slatke vode radikalno menja hemijski sastav mora. Naučnici strahuju da bi to moglo da ima posledice po okeanske struje i morski svet daleko van samog regiona.
Rapidno smanjenje slanosti
Prema studiji, nivo saliniteta u južnom Indijskom okeanu opao je za oko 30 odsto u poslednjih 60 godina. To je kao da se svake godine doda količina slatke vode jednaka 60% zapremine jezera Taho.
- Radi perspektive, količina slatke vode koja se sliva u ovaj deo okeana dovoljna je da obezbedi pijaću vodu za čitavo stanovništvo SAD tokom više od 380 godina – rekao je vodeći autor studije Gengsin Čen.
Zanimljivo je da do smanjenja saliniteta nije došlo zbog većih padavina u području, već usled promene u obrascima vetrova. Ti vetrovi – koji su povezani sa zagrevanjem planete - potiskuju slatke vode iz Indo-pacifičkog “rezervoara” ka južnom Indijskom okeanu. Taj rezervoar je inače bogat slatkom vodom zbog čestih padavina, ali sada se ta voda preusmerava u okean, dodatno razblažujući salinitet.
Da li to ubija naše okeane?
Salinitet igra ključnu ulogu u kretanju okeanskih struja. Te struje su od suštinskog značaja za regulisanje klime na Zemlji, jer raspodeljuju toplotu i hranljive materije širom globusa. Ali, njihovo funkcionisanje zavisi od gustine morske vode, na koju snažno utiču nivoi soli.
Kada slatka voda razblaži sadržaj soli, voda postaje manje gusta, što utiče na njeno kretanje. Umesto da tone i cirkuliše u dubljim slojevima, lakša, slađa voda ostaje bliže površini. Ovaj poremećaj je ozbiljan jer zaustavlja vertikalno mešanje vode u okeanu. A upravo ono omogućava da hranljive materije iz dubina dospeju do površine i morskih organizama. Bez tog procesa, površinski ekosistemi mogli bi da oslabe.
- Promene u salinitetu mogle bi da utiču na plankton i morske trave, koji su osnova morskog lanca ishrane. To bi moglo da ima dalekosežne posledice po biodiverzitet u okeanima – rekao je Gengsin.
Globalna lančana reakcija
Južni Indijski okean ima ključnu ulogu u globalnoj termohalinskoj cirkulaciji koja reguliše klimu prenoseći toplotu i hranljivih materija između okeanskih basena, navodi “Dejli galaksi”.
Ukoliko salinitet nastavi da pada, taj sistem bi mogao da se poremeti, sa posledicama po okeanske struje i klimatske obrasce širom sveta.
Ovo “zaslađivanje” moglo bi da se odrazi čak i na Atlantski okean, slabeći struje koje utiču na klimu u regionima poput Evrope i Severne Amerike. Povezanost svetskih okeana znači da promene u jednom delu mogu da imaju široke posledice - kako po morski život, tako i po globalne vremenske prilike.
