Kremlj želi čitav Donbas, a to uključuje oko 6.500 km² teritorije u Donjecku koja je i dalje pod ukrajinskom kontrolom
Pravi razlog zbog kojeg Moskva želi Donbas je verovatno vojne prirode – tzv. ukrajinski “pojas tvrđava”
Teritorija veličine Šumadije u fokusu je zahuktalih pregovora o okončanju rata u Ukrajini. Dok bi Rusiji pri trenutnom tempu napredovanja trebali - ne meseci, već tri godine - da vojno zauzme ostatak Donjecka, u pregovorima koji se vode za američkim stolom mogla bi bez borbi da zaokruži kontrolu nad čitavim Donbasom.
Nakon što su u oktobru zauzele 461 kvadratni kilometar ukrajinske teritorije u Donjecku, gde se vode najžešće borbe u ratu a posebno oko grada Pokrovska, ruske snage sada kontrolišu oko 77 odsto ove istočne ukrajinske oblasti, prema Rferl.org. Moskva, između ostalog, želi da zaokruži kontrolu nad čitavim Donbasom, koji se sastoji od Donjecke i Luganske oblasti. Lugansk je 100% pod ruskom kontrolom, a ukupno Rusija drži – ili tvrdi da drži – 19,2% Ukrajine, uključujući Krim anektiran 2014.
Do sada je nekoliko rundi pregovora okončano bez rezultata, ali je poslednji susret u Berlinu podstakao nade da bi moglo doći do sporazuma - iako se zapelo po pitanju teritorije.
Sastanak u Berlinu
Kijev je pod teškim pritiskom američkog predsednika Donalda Trampa da načini ustupke prema Rusiji i povuče svoje snage iz Donjecka kako bi se okončao najveći sukob u Evropi od Drugog svetskog rata. Takav ustupak mogao bi izazvati žestoku reakciju u Ukrajini, čiji je predsednik Volodimir Zelenski nakon sastanka u Berlinu rekao da Ukrajina neće priznati Donbas kao ruski “ni de jure ni de facto”.
Ni Moskva još nije pristala ni na jednu od promena o kojima se raspravljalo u Nemačkoj i nije pokazala spremnost da to učini.
Zelenski je u Berlinu razgovarao sa američkim izaslanicima Stivom Vitkofom i Džaredom Kušnerom, Trampovim zetom, kao i sa evropskim liderima, nakon čega je ukrajinski zvaničnik Rustem Umerov, sekretar Nacionalnog bezbednosnog i odbrambenog saveta, rekao na “X” da su pregovori bili “konstruktivni i produktivni, ostvaren je stvarni napredak”. Vašington je Kijevu ponudio bezbednosne garancije po uzoru na NATO – upozoravajući da ta ponuda neće biti zauvek na stolu.
Američki zvaničnici naveli su da je došlo do značajnog smanjenja razlika između Rusije i Ukrajine i da deluje da je rešeno oko 90% spornih pitanja između dve zemlje. Ali, dogovor o teritorijalnim ustupcima još uvek je daleko, prema Rojtersu.
Ukrajina ne želi da pokloni Rusiji teritoriju koju ova nije uspela da zauzme vojno, a Zelenski je rekao da Moskvu ne treba nagraditi za rat koji je sama započela.
Koji se ustupci traže od Ukrajine
Ukrajinski portal Zn.ua nedavno je objavio navodne odredbe poslednje verzije američkog predloga sporazuma, gde se od Ukrajine očekuje da napravi velike ustupke, uključujući:
- Da se poluostrvo Krim, Lugansk i Donjeck priznaju kao deo teritorije Ruske Federacije
- Proglašava se demilitarizovana zona u Donjecku, granica se povlači na liniji fronta
- Zaporožje i Herson se dele "na pola", odnosno prema trenutnoj situaciji na frontu
- Povlačenje ruskih trupa iz ostalih delova Ukrajine koje su okupirale ruske trupe
Prema ovom tekstu, Ukrajina bi dobila bezbednosne garancije nalik Članu 5 NATO, što joj je sada konačno ponuđeno u Berlinu.
Teritorija veličine Šumadije žarišna tačka na pregovorima
Ukrajinci kažu da je rat upravo i počeo u Donbasu i to ne 2022. već 2014, sa aneksijom Krima i separatistima koji su zauzeli gradove u regionu. Prema Censor.net, pre invazije 2022. su proruski separatisti kontrolisali oko 32% regiona.
Kremlj sada želi čitav Donbas, a to uključuje oko 6.500 km² teritorije u Donjecku koja je i dalje pod ukrajinskom kontrolom. Prema “Njujork tajmsu”, više od 200.000 Ukrajinaca živi u tom području, veličine šumadijskog regiona, u kojem se nalaze utvrđeni gradovi Slovjansk i Kramatorsk. Tu je smešten i grad Pokrovsk, koji Rusija tvrdi da je zauzela dok Kijev negira i navodi da se borbe i dalje vode.
Prema “Kijev indipendentu”, pravi razlog zbog kojeg Moskva želi Donbas je verovatno vojne prirode – tzv. ukrajinski “pojas tvrđava”, 50 km dug niz žestoko utvrđenih gradova, do Slovjanska i Kramatorska do Druživke i Kostjantinivke.
Ova mreža utvrđenja, rovova, minskih polja i protivtenkovskih prepreka kontinuirano se jača od 2014. Nakon što je Rusija zauzela Bahmut 2023, Ukrajina je udvostručila napore da ojača liniju odbrane. Bivši ministar odbrane Andrij Zagorodnjuk rekao je ranije “Ekonomistu” da su ogromni resursi uloženi u tu odbrambenu mrežu, pretvarajući Slovjansk i Kramatorsk u “gradove-tvrđave” - logističke centre i industrijska uporišta koja su do sada odolevala ruskom napredovanju.
A to napredovanje je veoma sporo.
"Trebaće im tri godine da osvoje čitav Donjeck"
Prema izveštaju Instituta za proučavanje rata (ISW) iz oktobra, Rusija ne da nije na pragu zauzimanja ostatka Donjecka već bi joj za to trebale tri godine – do avgusta 2027. – “ako se sadašnji tempo ruskog napredovanja ne promeni”.
U novijem izveštaju, objavljenom u nedelju, ISW je naveo da će ruski napori da započnu bitku za pojas tvrđava verovatno dodatno rastegnuti njihove resurse, pored problema sa domaćom ratnom ekonomijom i odbrambenom industrijskom bazom. Rusija će verovatno morati da koncentriše još više snaga i smanji prioritet drugim delovima fronta kako bi pokušala da zauzme preostali deo Donjecka.
Kremlj zahteva neokupirane delovima Donjecke, Luganske, Zaporoške i Hersonske oblasti jer trenutno ne može vojno da osvoji te regione, zaključio je ISW.
