Letonija ulaže znatna sredstva u modernizaciju odbrambenih kapaciteta i infrastrukture na granicama
Posebna pažnja se posvećuje unutrašnjoj stabilnosti u kontekstu rusofonog stanovništva i prevenciji špijunaže
Predsednik Letonije Edgars Rinkevičs poručio je da se njegova zemlja intenzivno priprema za potencijalne bezbednosne izazove iz Rusije, naglašavajući da baltičke države ne smeju da se oslanjaju isključivo na saveznike, već pre svega na sopstvene kapacitete. U razgovoru za švajcarski "Blick", Rinkevičs je govorio o odbrani Letonije, odnosu prema rusofonoj manjini i NATO-u.
Govoreći o navodnom dogovoru oko Grenlanda, koji su pominjali američki predsednik Donald Tramp i generalni sekretar NATO-a Mark Rute, predsednik Letonije Edgars Rinkevičs je istakao da suverenitet Danske i Grenlanda nije doveden u pitanje.
- Sporazum se pre svega odnosi na bezbednost Arktika i uzima u obzir legitimne bezbednosne interese Sjedinjenih Američkih Država. Predviđeno je da NATO, a ne samo SAD, u slučaju potrebe, brani Grenland - rekao je predsednik Letonije.
Osvrćući se na Trampove kritike da SAD navodno nisu imale koristi od NATO-a, Rinkevičs je ocenio da su takve tvrdnje netačne.
- Ne treba zaboraviti da je posle napada 11. septembra 2001. godine član 5 aktiviran prvi i jedini put u istoriji NATO-a. Mnoge zemlje, uključujući i Letoniju, tada su poslale svoje vojnike u Avganistan - podsetio je predsednik Letonije.
Rinkevičs je uveren da bi član 5 bio aktiviran i danas u slučaju ruskog napada na baltičke zemlje.
- Razumem skepticizam, ali američki vojnici su i dalje stacionirani u regionu. Kada su se u septembru 2025. pojavili ruski dronovi iznad Poljske, NATO je odmah reagovao i pojačao kapacitete duž celog istočnog krila, uključujući i baltičke zemlje - naveo je on.
"Prva linija odbrane smo mi sami"
Ipak, predsednik Letonije upozorava da savezništva nisu dovoljna sama po sebi.
- Ne smemo da se oslanjamo samo na druge. Prva linija odbrane smo mi sami, druga linija su naši regionalni i evropski saveznici. Zbog toga izdvajanja za odbranu moraju nastaviti da rastu. Oružane snage moramo jačati, kao što smo to činili osamdesetih godina - poručio je Rinkevičs. Letonija trenutno izdvaja oko pet odsto svog budžeta za odbranu.
Letonija je poslednjih godina značajno ojačala istočnu granicu prema Rusiji.
- Podigli smo ogradu duž 400 kilometara granice, opremili je senzorima i kamerama, ojačali protivvazdušnu odbranu i sposobnost brzog premeštanja snaga - objasnio je predsednik.
Iako trenutno nema konkretnih obaveštajnih podataka o neposrednom ruskom napadu, Rinkevičs upozorava da opasnost dugoročno postoji.
- Rat u Ukrajini jednog dana će se završiti, a tada će se Rusija suočiti sa pitanjem šta da radi sa ogromnom vojskom. Neće se svi vojnici vratiti mirnom civilnom životu. To uzimamo u obzir u planiranju odbrane - rekao je.
Posebnu pažnju Letonija posvećuje i unutrašnjoj bezbednosti, s obzirom na to da oko četvrtine stanovništva čine građani ruskog porekla.
- Ljudi se putem društvenih mreža, poput Telegrama, regrutuju za sabotaže i špijunažu. Situaciju stalno pratimo - naveo je Rinkevičs. Dodao je da su pojedini ruski državni mediji zabranjeni i da će "svako ko krši zakon biti sankcionisan".
Predsednik Letonije priznao je da je pitanje jezika i obrazovanja jedno od najosetljivijih u zemlji.
- Od ove školske godine nastava će se odvijati isključivo na letonskom jeziku. Tu odluku je trebalo doneti još pre 20 ili 30 godina - rekao je.
Govoreći o poukama iz rata u Ukrajini, Rinkevičs je istakao značaj fleksibilne vojne industrije, civilne zaštite i decentralizacije odlučivanja.
- Dronovi su promenili taktiku ratovanja, ali klasične vojne sposobnosti, oklopna vozila i dalje su od presudne važnosti - naglasio je.
Na kraju se osvrnuo i na izjavu šefice evropske diplomatije Kaje Kalas, koja je u šali rekla da je situacija u svetu takve da je "vreme da počne da se pije".
- Ne znam ko će me probuditi u toku noći i kako ću donositi važne odluke. Alkohol i takve situacije ne idu zajedno. Radije šetam, plivam ili vozim bicikl - zaključio je predsednik Letonije.
(Blick.ch)
