I Rusija i Ukrajina predstavljaju brojke koje uvećavaju gubitak neprijatelja a umanjuje njihove
Prema Institutu Kil, ukupna podrška Ukrajini je ostala stabilna i nakon američkog povlačenja, jer je Evropa povećala svoj doprinos za oko dve trećine
Najveći sukob u Evropi, a takođe i najsmrtonosniji za Rusiju, od Drugog svetskog rata napunio je četiri godine – i ušao u petu. U njemu su do sada izgubljene – kako se procenjuje stotine hiljada života, i vojnih i civilnih – kao i teritorija i novac utrošen za odbranu.
Rat je takođe preoblikovao globalnu ekonomiju, dok je Rusija suočena sa sankcijama bez presedana. Tokom četiri krvave godine izgubljeno je mnogo ljudi, teritorije i novca, a procenjene brojke su ogromne.
Žrtve
Broj žrtava – smrti, povređenih i onesposobljenih – žestoko varira. I Rusija i Ukrajina predstavljaju brojke koje uvećavaju gubitak neprijatelja, a umanjuje njihove. Ipak, pružaju neku predstavu.
Procenjuje se da je ruski rat u Ukrajini prouzrokovao ukupno oko 2 miliona vojnih žrtava, piše “Al Džazira”.
Koliko Rusija ima žrtava
- Ukrajinski Generalštab procenjuje da je u prošloj godini ubijeno ili ranjeno oko 418.000 ruskih vojnika, čime je ukupan broj njihovih žrtava u ratu dostigao nešto preko 1,25 miliona. Ukrajina je procenila da je ovog januara Rusija imala još 31.680 žrtava
- Centar za strateške i međunarodne studije (CSIS) je prošlog meseca naveo da je Rusija od početka invazije 24. februara 2022. do decembra 2025. pretrpela oko 1,2 miliona žrtava, od čega najmanje 325.000 poginulih. “Ove brojke su izuzetne. Nijedna velika sila nije pretrpela ni približno ovoliki broj žrtava ili smrti ni u jednom ratu od Drugog svetskog”, navodi se u izveštaju CSIS.
Koliko Ukrajina ima žrtava
- Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je ovog meseca da je u čitavom ratu ubijeno 55.000 njihovih vojnika.
- Prema CSIS, Ukrajina je pretrpela do 600.000 žrtava, od čega 140.000 poginulih.
Ukrajina je takođe pretrpela značajan broj civilnih žrtava.
- Prema Misiji Ujedinjenih nacija HRMMU, za četiri godine rata poginulo je 15.168 ukrajinskih civila, dok je 41.534 ranjeno. Takođe se navodi da rat postaje sve opasniji po civile i da je “2025. bila najfatalnija godina do sada”
- “Konflikt intelidžens tim” (CIT) navodi da je tokom 2025. ubijeno najmanje 2.919, a ranjeno 17.775 ukrajinskih civila, uglavnom u ruskim napadima dronova na teritoriji Ukrajine, ali i usled aktivnosti u oblastima pod ruskom okupacijom
- Ukrajina je takođe izgubila oko 1/4 predratne populacije od oko 42 miliona ljudi. Prema proceni ukrajinske vlade iz 2023, oko 5 miliona ljudi je tada živelo pod ruskom okupacijom
- Još 5,9 miliona Ukrajinaca je napustilo zemlju, od čega je 5,4 miliona otišlo u Evropu, prema UNHCR
- Kijev takođe tvrdi da su hiljade dece otete sa okupiranih teritorija i odvedene u Rusiju na “prevaspitavanje”. Jejlov Medicinski fakultet procenjuje da ih ima više od 19.000. Do sada ih je vraćeno svega 1.238
Teritorija
Rusija je na vrhuncu invazije u martu 2022. držala oko 26% ukrajinske teritorije, uključujući Krim, prema Institutu za proučavanje rata (ISW).
- U aprilu 2022, Ukrajina je potisnula ruske snage iz niza severnih gradova – Kijeva, Harkova, Sumija i Černigova – nakon čega je Rusiji ostalo oko 20%
- Nakon ukrajinske prve kontraofanzive krajem avgusta 2022, kao i ruskog povlačenja u Hersonskoj oblasti, Rusiji je ostalo oko 17,8%
- Od tada je rat uglavnom bio “zamrznut”. Rusija je unazad napredovala veoma sporo i do decembra 2025. povećala je okupiranu teritoriju na 19,3%, navodi "Al Džazira"
Novac
Vojna potrošnja u Rusiji
Prema Institutu SIPRI, ruska vojna potrošnja skočila je sa oko 66 milijardi dolara u 2021. na oko 102 milijarde u 2022, prvoj godini invazije. U 2023. je porasla na 109 milijardi, a 2024. na 149.
Što se tiče 2025, tu procene variraju.
- Analitičar Janis Kluge navodi da je ruska potrošnja ponovo porasla - sa 142 milijarde samo u prvih devet meseci - i da bi do kraja godine trebala da nadmaši rekord iz 2024.
- Međutim, ekonomista Krejg Kenedi tvrdi da je stvarna ruska vojna potrošnja bila u padu i da je "finansiranje rata u 2025. na putu da se smanji za 15% tokom ove godine".
Prema Rojtersu, Moskva planira da smanji vojnu potrošnju za najmanje 7% i u 2026.
Takođe, polovina deviznih i zlatnih rezervi Centralne banke Rusije - oko 300 milijardi dolara - nalazi se u zapadnim finansijskim institucijama. Ta sredstva su zamrznuta i Moskva ne može sa njima da raspolaže. EU je u maju 2024. odlučila da prihode od tih sredstava usmeri ka Ukrajini:
- 90% za vojne potrebe
- 10% za obnovu zemlje
EU je zamrzla dodatnih 33 milijarde dolara ruske privatne imovine, koja pripada pojedincima pod sankcijama.
Vojna potrošnja u Ukrajini
U Ukrajini je vojna potrošnja takođe naglo porasla, sa oko 6,9 milijardi dolara u 2021, na 41 u 2022, a 65 milijardi u 2023. i 2024, prema SIPRI.
Odbrambeni budžet za 2025. je prošlog oktobra uvećan na rekordnih 71 milijardi dolara. Ova povećanja uglavnom su finansirali ukrajinski saveznici – EU i SAD – koji su zajedno doprineli preko 300 milijardi dolara vojne i budžetske podrške Kijevu od 2022.
Nakon što je u Belu kuću prošlog januara ušao Donald Tramp, SAD su povukle oko 99% svoje podrške Ukrajini, prebacujući finansijski teret na Evropu. Međutim, ukupna podrška Ukrajini je ostala stabilna i nakon američkog povlačenja, prema Institutu Kil, jer je Evropa povećala svoj doprinos za oko 2/3.
Prošle godine je Evropa obezbedila oko 70 milijardi dolara vojne i finansijske pomoći Ukrajini, dok je američka podrška pala na svega 0,4 milijarde.
