Lavrov je nekada bio glavno lice ruske diplomatije, ali sada nema uticaj na komunikaciju Kremlja prema Vašingtonu
Ključni posrednici Moskve sa Zapadom postali su Jurij Ušakov i Kiril Dmitrijev
Ruski glavni diplomata Sergej Lavrov gotovo je potpuno skrajnut sa najvažnijeg spoljnopolitičkog procesa Moskve - pregovora o okončanju ruskog rata protiv Ukrajine, rekla su dva ukrajinska i jedan američki zvaničnik za Kyiv Independent.
Decenijama je Lavrov služio kao zaštitno lice ruske diplomatije i jedan od najprepoznatljivijih tvrdolinijaša Kremlja. Od početka ruske totalne invazije, ostao je jedan od najglasnijih zagovornika u odbrani maksimalističkih zahteva Moskve, redovno napadajući Kijev i Zapad.
Ipak, uprkos njegovim čestim komentarima o mirovnim pregovorima, zvaničnici upoznati sa pregovorima kažu da Lavrov ne igra nikakvu ulogu u oblikovanju komunikacije Kremlja prema Vašingtonu.
- U suštini, Lavrov nema nikakvog uticaja na to pitanje, oni imaju druge kanale - rekao je jedan visoki ukrajinski zvaničnik upoznat sa pregovorima.
Glavni kanal Kremlja prema Vašingtonu: Kiril Dmitrijev
Tri ličnosti stoje u centru ruskog spoljnopolitičkog aparata.
Najuticajniji među njima je Jurij Ušakov, dugogodišnji pomoćnik ruskog predsednika Vladimira Putina i jedan od najiskusnijih spoljnopolitičkih stratega Kremlja. Ušakov, koji je ranije bio ambasador Rusije u SAD, naširoko se smatra jednim od ključnih arhitekata inostrane strategije Moskve. Lavrov je uglavnom odgovoran za sprovođenje politika koje su osmišljene negde drugde - prvenstveno od strane Ušakova i samog ruskog predsednika.
Ali kada je reč o pregovorima sa Trampovom administracijom, još jedna ličnost se pojavila kao glavni kanal Kremlja prema Vašingtonu: Kiril Dmitrijev. Dmitrijev, šef ruskog državnog investicionog fonda, nije diplomata. Ipak, on je sada među najvažnijim posrednicima između Moskve i Vašingtona.
Prema rečima jednog ukrajinskog zvaničnika, Dmitrijev je praktično postao "kanal" za Putinovu komunikaciju sa američkim predsednikom Donaldom Trampom i njegovim timom. On je u stalnom kontaktu sa Trampovim izaslanikom Stivom Vitkofom, i odigrao je ključnu ulogu u lobiranju za odluke povoljne po Moskvu, uključujući izuzeće od američkih sankcija na izvoz ruske nafte morskim putem. Taj rastući uticaj došao je na Lavrovljev račun.
Problem Lavrova
Čini se da je Lavrovljeva umanjena uloga povezana sa njegovim sopstvenim tvrdim pristupom pregovorima. Čak i javno, Lavrov je često slao poruke koje su bile u suprotnosti ili su komplikovale širi diplomatski doseg Moskve.
Sredinom aprila, Lavrov je otvoreno rekao da Rusija ne žuri da ponovo pokrene pregovore sa Ukrajinom. Ubrzo nakon toga, portparol Kremlja Dmitrij Peskov javno je ublažio retoriku, signalizirajući da Moskva ostaje otvorena za dijalog. Nekoliko dana kasnije, Lavrov je direktno optužio Trampa za nastavak politike koju je uveo bivši američki predsednik Džo Bajden, primedbe koje bi se mogle smatrati potencijalno uvredljivim za Belu kuću.
Ove tenzije nisu bile izolovani incidenti.
Ranije ove godine, Lavrov je u više navrata umanjivao navode da pregovori napreduju. Njegova poruka je ostala oštra: ruski zahtevi nisu podložni pregovorima, a bilo kakvo rešenje zahtevalo bi da ih Ukrajina prihvati. Takva retorika se sve više sukobljavala sa pokušajima Bele kuće da prikaže diplomatski angažman sa Moskvom kao produktivan.
Propast samita u Budimpešti
Lavrov je takođe odigrao centralnu ulogu u osujećivanju onoga što je u oktobru trebalo da postane drugi samit između Trampa i Putina u Budimpešti. Tramp je 16. oktobra najavio da planira da održi još jedan samit sa Putinom nakon onoga što je opisao kao produktivan dvočasovni telefonski razgovor sa ruskim liderom koji je doneo "napredak" po pitanju okončanja rata. Ali pre nego što je samit mogao da se održi, Lavrov je obavio telefonski razgovor sa američkim državnim sekretarom Markom Rubijom koji je praktično urušio tu inicijativu.
Iako je Bela kuća javno opisala poziv kao "produktivan", zvaničnici su zaključili da nema mnogo smisla nastavljati sa pripremama za samit jer je Moskva bila nespremna na ustupke. Ubrzo nakon toga, Tramp je rekao novinarima da ne "želi da gubi vreme". Propali samit podstakao je spekulacije u diplomatskim krugovima da je Lavrov pao u nemilost unutar Kremlja i da bi mogao podneti ostavku.
Lavrovljeva uloga sada
Lavrov je na kraju ostao na funkciji, ali zvaničnici upoznati sa pregovorima kažu da je on faktički sklonjen sa pregovaračkog koloseka. Dmitrijev je sve više preuzimao direktno sprovođenje strategije komunikacije Moskve uz održavanje bliske koordinacije sa Ušakovim, kao što se pokazalo u procurelim snimcima njihovih razgovora.
Jedan američki zvaničnik rekao je za "Kyiv Independent" da Lavrov "nikada nije igrao veliku ulogu" u razgovorima sa Vašingtonom, uprkos tome što je ostao ruski ministar spoljnih poslova. Lavrov je nastavio da održava povremene kontakte sa Vašingtonom. On je 5. maja razgovarao telefonom sa Rubijom, a zvanični izveštaji pominju diskusije o ratu Rusije protiv Ukrajine. Ali američki zvaničnici su jasno stavili do znanja da se diplomatski angažman Vašingtona proteže mimo samog Lavrova.
- Razgovaramo i sa Rusijom i sa Ukrajinom kako bismo premostili njihove razlike i uspostavili obostrano prihvatljive uslove za sporazumno rešenje - rekao je jedan zvaničnik američkog Stejt departmenta.
Za Kijev, Lavrovljev opadajući uticaj deluje toliko očigledno da ukrajinsko Ministarstvo spoljnih poslova vidi malo razloga za direktan kontakt sa njim.
- S njim nema o čemu da se razgovara - izjavio je jedan ukrajinski zvaničnik.
