Najveći deo novca odlazi na radnu snagu, a luksuzni hoteli zapošljavaju veliki broj osoba po gostu kako bi održali visoke standarde usluge.
U suštini, kada platite luksuzni hotel, finansirate kompleksan sistem usluga i infrastrukture, što je mnogo više od običnog prenoćišta.
Kada noćenje u hotelu sa 5 zvezdica košta 500 evra, većina gostiju veruje da plaća “sobu i doručak”. Međutim, ekonomija luksuznog hotelijerstva funkcioniše drugačije, a gost zapravo finansira čitav sistem “nevidljivih” usluga – od desetina zaposlenih koje i ne vidi u hotelu, preko održavanja brenda, do infrastrukture koja mora da radi besprekorno 24 sata dnevno.
Ako vam deluje da je cena usluge luksuznog hotela “preterana”, stručnjaci iz hotelijerske industrije rekli bi da gost zbog osnovne usluge koja košta 500 evra po danu, vidi samo vrh ledenog brega.
Prva velika zabluda jeste da luksuzni hotel čist profit ostvaruje na skupim sobama, čije se jednodnevno korišćenje plaća stotinama evra. U stvarnosti, najveći deo novca odlazi na zaposlene u hotelu.
Ne plaćate sobu već “armiju” ljudi
Naime, prema industrijskoj analizi poslovanja hotela, koju je objavila ugostiteljska kompanija “HotelData”, trošak radne snage je gotovo uvek najveća pojedinačna stavka u budžetu objekta, a posebno u višim kategorijama gde standard podrazumeva mnogo više osoblja “po gostu”, nego u običnim hotelima.
- U hotelu sa pet zvezdica gost ne vidi samo recepcionara i sobaricu. Iza jedne rezervacije rade rezervacioni centar, recepcija u smenama 24/7, tehničko održavanje, vešeraj, obezbeđenje, vratar, wellness osoblje, kuhinja, room service, hortikultura, menadžment i često tim za odnose sa VIP gostima. U luksuznim hotelima odnos broja zaposlenih i broja soba često je daleko viši nego u standardnim objektima, upravo zato što se “besprekornost“ usluge ne događa slučajno - neko mora da obezbedi da klima ne pravi buku, da peškir stigne za tri minuta ili da soba izgleda kao da niko nikada nije boravio u njoj – navodi se, između ostalog, u analizi.
Industrijski vodič za hotelske troškove, po analizi “HotelData”, procenjuju da radna snaga može činiti između 30 i 35 odsto ukupnih operativnih troškova hotela.
Drugim rečima, od sobe koju gost plaća 500 evra za jedno noćenje, značajan deo praktično odlazi na ljude koje gotovo nikada neće ni sresti u hotelu.
Luksuz košta čak i kada je hotel poluprazan
Dok kod apartmana za izdavanje trošak postoji samo kada je gost unutra, hotel sa 5 zvezdica može imati ogromne troškove čak i van sezone, kada hodnici deluju gotovo prazno.
Jer, kako objašnjava hotelski računovodstveni standard USALI (Uniform System of Accounts for the Lodging Industry), hoteli imaju ogroman broj fiksnih operativnih troškova koji postoje bez obzira na popunjenost kapaciteta, kao što su energija, održavanje, rezervacioni sistemi, tehnička služba i administracija.
- Bazen mora da bude zagrejan i kada ga niko ne koristi. Klima sistemi rade neprekidno. Spa centar mora da bude spreman. Hodnici osvetljeni. Recepcija popunjena cele noći. Liftovi servisirani. Sobe održavane čak i kada su prazne. Sve je to cena luksuza – objašnjava se.
Tako prema ovim računovodstvenim procenama komunalni troškovi luksuznog hotela - struja, grejanje, voda i klimatizacija - često uzimaju oko 6 do 8 procenata operativnog budžeta hotela.
“Plaćate i ime na fasadi”
Kada odsedate u objektu koji pripada nekom poznatom međunarodnom lancu hotela, ne plaćate samo lokaciju ili enterijer. Plaćate i - ime.
Kako objašnjava švajcarska hotelijerska škola EHL, vlasnici hotela koji posluju pod velikim međunarodnim imenima plaćaju više vrsta naknada: pravo korišćenja brenda, pristup globalnom rezervacionom sistemu, marketing fondove i programe lojalnosti gostiju. Prema procenama konsultantske kuće HVS koje prenosi EHL, ukupni troškovi franšize često dostižu između 8 i 12 odsto ukupnog prihoda hotela, a kod luksuznih brendova mogu biti i viši.
U praksi, to znači da deo vaših 500 evra završava i na održavanju globalnog sistema koji omogućava da hotel u Tokiju, Dubaiju ili Parizu izgleda prepoznatljivo i pruža približno isti nivo usluge.
Pa gde okvirno ode tih 500 evra?
Hotelijarski stručnjaci kažu da tačan odgovor zavisi od zemlje, lokacije, popunjenosti i tipa hotela, pa univerzalna formula ne postoji. Ipak, na osnovu javno dostupnih struktura troškova hotela i navedenih industrijskih analiza može se napraviti okvirna slika:
- značajan deo odlazi na plate i osoblje
- potom slede operativni troškovi: energija, vešeraj, održavanje, higijena, hrana i sadržaji
- deo uzimaju marketing, rezervacione platforme i distribucija
- kod poznatih lanaca tu je i naknada za brend i loyalty programe
- deo mora ostati za obnovu enterijera i opreme, jer luksuzni hotel ne može da izgleda “istrošeno”
- tek na kraju dolazi profit vlasnika
Drugim rečima, kada platite 500 evra za noćenje i doručak, ne kupujete samo krevet. Kupujete čitavu “malu fabriku” koja radi iza kulisa kako bi opravdala tih čuvenih 5 zvezdica luksuza.
