Da li ćemo nositi sopstvenu šolju za kafu u kafiće? Stižu velike promene za ugostitelje, evo kako im ambalaža menja paradigmu rada

Hoćemo li za nekoliko godina nositi sopstvenu termos šolju u omiljeni kafić? Nova evropska uredba o ambalaži i ambalažnom otpadu postepeno uvodi pravila za smanjenje količine ambalaže za jednokratnu upotrebu i povećanje ponovne upotrebe. Iako je uredba stupila na snagu u februaru 2025. godine, biće sprovedena u nekoliko faza, a sektor ugostiteljstva biće među onima koji očekuju najvidljivije promene.

To znači da će se promeniti svakodnevne navike i gostiju i ugostitelja. Od 2027. godine, kupci će moći da donesu sopstvene posude za hranu i piće za poneti, godinu dana kasnije, ugostitelji će morati da ponude ambalažu za višekratnu upotrebu putem sistema za ponovnu upotrebu, a od 2030. godine, deo plastične ambalaže za jednokratnu upotrebu koju svakodnevno viđamo u restoranima, kafićima i objektima brze hrane više neće biti dozvoljen.

Promene su već izazvale mnogo reakcija među ugostiteljima. Dok neki u sektoru upozoravaju na organizacione i finansijske izazove, ekološka udruženja smatraju da su to mere koje bi mogle značajno smanjiti količinu otpada i zagađenje životne sredine.

Mogu da odbiju kontejnere

Podaci Ministarstva zaštite životne sredine i zelene tranzicije Hrvatske takođe pokazuju da razloga za usvajanje novih pravila ne manjka. Tokom 2023. godine na hrvatsko tržište plasirano je više od 320.000 tona ambalaže, odnosno oko 83 kilograma po glavi stanovnika. Najveći udeo činili su papir i karton (35 odsto), zatim staklo (27 odsto) i plastika (22 odsto). Sektor ugostiteljstva svakodnevno koristi velike količine takve ambalaže, posebno u dostavi hrane i prodaji za poneti.

Prema objašnjenju Ministarstva, promene će biti uvedene u tri faze, počev od februara sledeće godine, kada će svi ugostiteljski objekti koji nude hranu i piće za poneti morati da dozvole kupcima da koriste sopstvene posude, kao što su posude, termos šolje ili kutije.

- U takvim slučajevima, ugostiteljima neće biti dozvoljeno da naplaćuju više cene ili postavljaju nepovoljnije uslove, a takođe su dužni da jasno istaknu informacije o mogućnosti korišćenja sopstvene ambalaže - navodi Ministarstvo.

Od februara 2028. godine uvodi se obaveza ponude ambalaže za višekratnu upotrebu putem sistema za ponovnu upotrebu, dok će od 1. januara 2030. godine stupiti na snagu ograničenja za neku plastičnu ambalažu za jednokratnu upotrebu u ugostiteljstvu, uključujući tanjire, čaše, kutije i sitne pakirane dodatke poput šećera, sosova i začina.

- Ugostitelji će postepeno morati da se okreću alternativnim rešenjima, kao što su ambalaža za višekratnu upotrebu i dispenzeri, dok se higijenski standardi i pravila bezbednosti hrane neće menjati. Ostaje mogućnost da se odbije upotreba posuda koje potrošači donesu ako procene da nisu higijenski ispravne - naveli su.

Korak ka civilizaciji

Zvanične procene troškova sprovođenja ove regulative za Hrvatsku još nisu napravljene, niti su definisani posebni modeli podrške. Dok neki ove promene vide kao administrativno i finansijsko opterećenje, drugi ih smatraju neophodnim korakom ka smanjenju otpada i modernizaciji sistema upravljanja ambalažom. Za ekološkog aktivistu Vjerana Piršića iz Eko Kvarnera, ova regulativa je neophodna prekretnica jer se problem plastike više ne može posmatrati isključivo kroz upravljanje otpadom, već kroz širi kontekst zdravlja životne sredine i opstanka.

- Ovo nije samo tehnička ili administrativna promena. Ovo je promena paradigme. Ako želimo da smanjimo zagađenje i posledice mikroplastike, moramo da promenimo navike, ne samo sistem odlaganja otpada - rekao je Piršić.

On smatra da bi sektor ugostiteljstva mogao da igra važnu ulogu u ovoj tranziciji, jer svakodnevno generiše veliku količinu ambalaže za jednokratnu upotrebu.

- Godinama učestvujem u kampanjama čišćenja mora i ono što vidimo na terenu je samo vrh ledenog brega. Mehaničko i hemijsko zagađenje Jadrana je ozbiljno i ako ne promenimo naš stav prema ambalaži, problem će postati mnogo veći nego što je danas - naglasio je Piršić. Prema njegovim rečima, količina ambalaže za jednokratnu upotrebu postala je društveni obrazac koji se mora promeniti.

- Ne možemo izbeći ambalažu, ali možemo dramatično smanjiti količinu plastike za jednokratnu upotrebu. Ako postoji razumna mera, onda je to ona koja se sada uvodi. Moramo imati na umu šire posledice zagađenja plastikom, posebno mikroplastikom, koja je već prisutna u ljudskom telu. Mikroplastika se pretvara u nanoplastiku i ulazi u naša tela, čak je pronađena i u zaštitnom omotaču mozga. Plastifikujemo sopstveno telo, uključujući jetru i mozak, i tek počinjemo da shvatamo posledice – rekao je Piršić.

Uprkos izvesnoj zabrinutosti iz sektora, on smatra da većina ne bi trebalo da ima većih poteškoća u prilagođavanju novim pravilima i da za većinu ugostitelja to neće biti značajan trošak. Kako je istakao, reč je pre svega o organizacionim promenama, od prilagođavanja logistike do moguće kupovine bolje opreme, poput mašina za pranje sudova, gde bi dobro organizovani ugostitelji takođe mogli da unaprede svoje poslovanje. Takođe je istakao da su sistemi za višekratnu upotrebu ambalaže već uobičajeni u nekim evropskim zemljama, poput Švedske, dok u drugima tek počinju da se primenjuju u praksi.

- Ovo nije samo tehničko prilagođavanje propisa, već civilizacijski iskorak napred. Ako želimo da smanjimo zagađenje, moramo da promenimo navike, a uveren sam da će oni koji se prvi prilagode dugoročno uspešnije poslovati - izjavio je Piršić, dodajući da će se ljudi prilagoditi ako su pravila jasna, a sistem funkcionalan, i da je spremnost na promene ključna.

Jasna i sprovodiva pravila

Međutim, strukovne organizacije koje okupljaju ugostitelje i zanatlije upozoravaju da će stvarni uticaj propisa u velikoj meri zavisiti od načina na koji se on sprovodi na terenu. Hrvatska obrtnička komora (HOK) zatražila je od Ministarstva zaštite životne sredine i zelene tranzicije zvanično tumačenje novih pravila. Komora ističe da podržava ciljeve smanjenja otpada i prelaska na održivije poslovne modele, ali upozorava da se moraju uzeti u obzir realne mogućnosti sektora.

- Svaka nova obaveza za ugostitelje donosi dodatne organizacione, administrativne i finansijske izazove. Zato je važno da pravila budu jasna i sprovodiva i da se ugostiteljima da dovoljno vremena za prilagođavanje - rekao je Dalibor Kratohvil, predsednik HOK-a, ističući važnost blagovremenog informisanja članova.

Komora smatra da će uspeh sprovođenja u velikoj meri zavisiti od kvaliteta nacionalnih sprovođenih propisa i jasnoće uputstava za ugostitelje i inspekcijske organe. Posebno su istakli potrebu za preciznim definisanjem odgovornosti u slučaju korišćenja sopstvenih posuda potrošača i standarda za sisteme za višekratnu upotrebu, uključujući tehničke i sanitarne uslove za novu opremu i dispenzere.

Dok neki u sektoru ugostiteljstva upozoravaju na povećane troškove zbog uvođenja ambalaže za višekratnu upotrebu, sistema pranja i vraćanja i novih logističkih procesa, drugi smatraju da bi promene mogle doneti i određene uštede, posebno u smanjenju kupovine ambalaže za jednokratnu upotrebu.

- Ako želimo da smanjimo zagađenje i posledice mikroplastike, moramo promeniti navike, ne samo sistem odlaganja otpada. Plastifikujemo sopstvena tela, uključujući jetru i mozak, i tek počinjem da shvatamo posledice, ističe Vjeran Piršić, ekološki aktivista

Hrvatska privredna komora poziva na definisanje odgovornosti

Hrvatska privredna komora upozorava da će implementacija zavisiti od niza praktičnih pitanja, od higijenskih standarda do tehničkih rešenja u svakodnevnom radu ugostiteljskih objekata. Smatraju da je neophodno jasno definisati odgovornost kada potrošač koristi sopstvenu ambalažu i pronaći bezbedne alternative za ambalažu koje će se postepeno ukidati. Međutim, Ministarstvo objašnjava da ugostitelji neće biti odgovorni za eventualne probleme koji nastanu zbog upotrebe ambalaže koju sami donesu kupci, čime se nastoji razgraničiti odgovornost između pružalaca usluga i potrošača.

(Izvor: Glas Slavonije)