Analiza sperme 58 muškaraca pokazala je drugačije epigenetske profile kod onih koji su kao deca doživeli visok stres
Epigenetika podrazumeva promene u načinu aktivacije gena bez promene osnovnog DNK koda
Očevi mogu da nose tragove traume iz detinjstva u svojim spermatozoidima, pokazala je studija koja je pručavala epigenetiku sperme kod muškaraca, koji su bili izloženi stresu kao deca.
Epigenetika se bavi načinom na koji se DNK, plan koji se koristi za izgradnju proteina i molekula koji čine naša tela, čita. Epigenetika ne menja osnovni kod DNK, već menja koji geni mogu biti aktivirani.
Da li se životna iskustva roditelja mogu preneti na decu
Istraživanja su pokazala da životna iskustva i okruženje ljudi mogu ostaviti ove epigenetske promene na DNK, što zatim može modifikovati aktivnost gena.
- Epigenetika u osnovi govori koji su geni aktivni - rekao je vodeći autor studije koja je objavljena 3. januara 2025. godine u časopisu Molecular Psychiatry - dr Jetro Tuulari, vanredni profesor na Odeljenju za kliničku medicinu Univerziteta u Turkuu u Finskoj.
Rad se pridružuje rastućem broju istraživanja koja istražuju da li se životna iskustva roditelja mogu preneti na buduće generacije putem ovih epigenetskih promena.
- Razumevanje nasleđivanja putem gena i DNK jedan je od najvažnijih elemenata našeg razumevanja biologije. Sada radimo istraživanje koje dovodi u pitanje da li imamo potpunu sliku - rekao je Tuulari za Live Science.
Nova studija je analizirala spermatozoide od 58 osoba, posmatrajući dve vrste epigenetskih markera: metilaciju DNK i malu nekodirajuću RNK.
Metilacija DNK je hemijska reakcija koja dodaje oznaku DNK. Kada je DNK metilovana, telo to može pročitati kao signal za promenu načina čitanja gena - na primer, isključivanjem. Male nekodirajuće RNK imaju sličan efekat na gene, osim što umesto označavanja samog molekula DNK, mogu ometati način na koji telo čita RNK, genetskog rođaka DNK koji prenosi instrukcije iz jedra u ćeliju.
Očevi, od kojih je većina bila u kasnim tridesetim i ranim četrdesetim godinama, regrutovani su putem kohorte za rođenje FinnBrain, studije Univerziteta u Turkuu sprovedene na više od 4.000 porodica, koja ispituje i faktore životne sredine i genetske faktore koji mogu uticati na razvoj deteta.
Da bi izmerili stres učesnika iz detinjstva, tim je koristio Skalu traume i uznemirenosti (TADS), utvrđeni upitnik koji ljude pita o njihovim sećanjima na emocionalno ili fizičko zanemarivanje, kao i na emocionalno, fizičko ili seksualno zlostavljanje.
Ovi TADS rezultati su zatim kategorisani kao:
- niski - 0 do 10, što znači da su se sećali relativno malo stresora iz detinjstva,
- visoki - preko 39, što znači da su se sećali mnogih traumatskih događaja.
Drugačiji epigentski profil spreme muškaraca pod stresom
Analiza je otkrila da sperma muškaraca koji su imali visoke rezultate ima drugačiji epigenetski profil u poređenju sa spermom muškaraca koji su prijavili manje traume.
Ovaj obrazac se zadržao čak i nakon što su istraživači proverili da li se razlike mogu pripisati drugim faktorima, kao što su konzumiranje alkohola ili pušenje, za koje se takođe zna da utiču na epigenom.
- Otkrivanje bilo kakvih veza između ovih stresora i epigenetike je apsolutno fascinantno - rekao je Tuulari, jer su se stresori dogodili rano u životu muškaraca.
To sugeriše da su epigenetske promene opstale tokom vremena, uprkos tome što su decenije prošle od događaja koji bi ih prvobitno pokrenuli.
Primetno je, kao što je već objavljeno u prethodnim studijama drugih istraživačkih timova da su istraživači otkrili da je jedan specifičan mali nekodirajući molekul RNK drugačije ekspresovan kod onih koji su kao deca doživeli visok stres.
Ovaj molekul, poznat kao hsa-mir-34c-5p, privukao je njihovu pažnju jer je prethodno pokazano da menja razvoj mozga miševa u ranoj fazi razvoja.
Istraživači su takođe primetili različite profile metilacije DNK oko dva gena, nazvana CRTC1 i GBX2. Ovo je izazvalo začuđenje u timu, jer su ovi geni takođe povezani sa ranim razvojem mozga u drugim studijama, uglavnom rađenim na životinjama.
- Zajedno, ovi nalazi ukazuju na to da ove epigenetske promene mogu promeniti rani razvoj, pod uslovom da se prenose sa roditelja na potomstvo - spekuliše Tuulari:
- Uočavanje epigenetskih promena u spermi ne znači nužno da se te promene prenose na decu. U stvari, istraživači veoma vredno rade na tome da odgovore na to pitanje. Međutim, to je pokazano na eksperimentalnim životinjskim modelima, uključujući crve i miševe - rekao je Tuulari.
S obzirom na to, prema njegovim rečima, prerano je izvoditi bilo kakve zaključke o uticaju stresa kod očeva na zdravlje deteta.
- Takođe nije jasno da li bi primećene epigenetske promene na kraju imale pozitivan, negativan ili neutralan efekat - dodao je.