Aerodrom Pula se nalazi u dubokoj krizi i već sedam godina ne uspeva da dostigne putnički promet iz 2019. godine
Finansijska situacija je alarmantna, sa stalnim milionskim gubicima i zaduživanjem čak i za isplatu plata zaposlenima
Vazdušna luka Pula nalazi se u dubokoj krizi i doživljava pravi poslovni krah, budući da ni sedmu godinu od početka pandemije nije uspela da se vrati na nivo od skoro 800.000 putnika koliko je beležila 2019. godine, ali i davne 1985. Dok drugi aerodromi u Hrvatskoj i regionu nižu rekorde, Pula beleži milionske gubitke i prinuđena je na zaduživanje kako bi održala likvidnost.
Milionski gubici i krediti za plate
Finansijska situacija aerodroma je alarmantna. Ukupni prihodi su u 2025. godini iznosili 9,32 miliona evra, ali je ostvaren neto gubitak od 1,10 miliona evra, što je za 75 odsto lošiji rezultat nego godinu dana ranije. Kontinuirani minusi traju godinama – 2024. godine gubitak je bio 627.000 evra, a 2022. godine čak 1,1 milion evra.
Da bi pokrili fiksne troškove i obezbedili sredstva za rad, uprava aerodroma se neprestano zadužuje. Tokom prošle godine sklopljen je ugovor o kratkoročnom kreditu od 1,5 miliona evra za obrtna sredstva, a podignut je i dugoročni kredit od 400.000 evra za nabavku opreme, dok se likvidnost održava pozajmicama čak i za isplatu zarada zaposlenima.
Zadar tri puta jači: Gde je nestala Pula?
Najveću zabrinutost izaziva poređenje sa drugim aerodromima. Dok je Pula u 2025. godini imala oko 542.000 putnika, Zadar je dosegao cifru od 1,6 miliona putnika, što je trostruko bolji rezultat, iako su 2019. godine ova dva aerodroma bila na skoro istom nivou prometa.
Statistika pokazuje opšti rast vazdušnog saobraćaja u Hrvatskoj od 7 odsto, gde Zagreb raste za 9,2 odsto (3,8 miliona putnika), a Split prati taj trend sa rastom od 7,5 odsto.
Uprava aerodroma u Puli, na čelu sa Ninom Vojnić Žagar, kao glavne razloge za stagnaciju navodi gubitak ruskog i ukrajinskog tržišta koji su činili 20 odsto prometa, kao i činjenicu da je Istra pretežno "auto-destinacija" koja se oslanja na goste iz Nemačke, Austrije i Slovenije koji dolaze sopstvenim prevozom.
Sukob strategija: Butik turizam ili masovni letovi?
Postoji duboko neslaganje oko toga ko je odgovoran za ovakav "fijasko". Dok turistički sektor krivi upravu za pasivnost u privlačenju novih aviokompanija, direktorka Vojnić Žagar brani model Istre kao destinacije za goste više platežne moći koji ne traže jeftine letove, poredeći aerodrom sa "boutique hotelom" nasuprot "all-inclusive resortu" kakav je Zadar, koji 80 odsto svog prometa bazira na niskotarifnom prevozniku Ryanair.
Ipak, turistički stručnjaci poput Tončija Peovića ističu da pad prometa zbog gubitka ruskog tržišta ne može biti večiti izgovor, navodeći primer Crne Gore koja je taj gubitak nadoknadila okretanjem zapadnim tržištima.
Planovi za budućnost i neophodna modernizacija
Planovi aerodroma su skromni i ne predviđaju dostizanje starih rezultata ni do 2028. godine. Stručnjaci i lokalni zvaničnici smatraju da je ključ u većem angažmanu na tržištima Velike Britanije i Skandinavije, kao i u neophodnoj tehnološkoj i tehničkoj modernizaciji infrastrukture.
Iako je najavljeno da bi Pula mogla dobiti dva miliona evra iz državnog budžeta za proširenje piste, realizacija tih sredstava je i dalje neizvesna.
Turistička zajednica Istre godišnje ulaže oko 1,25 miliona evra u marketinšku podršku avioprevoznicima, ali su rezultati tih ulaganja za sada daleko ispod očekivanja. Dok se ne nađe efikasan model za privlačenje novih linija, naročito u predsezoni i postsezoni, aerodrom će verovatno nastaviti da funkcioniše na ivici održivosti uz pomoć novih zaduživanja.
