U Srbiji postoji oko 100.000 nekretnina bez upisanih naslednika, što stvara prostor za zloupotrebe i kriminal
Kriminalci koriste fiktivne ugovore i lažne pečate kako bi se prikazali kao vlasnici stanova bez jasno definisanih naslednika
U Srbiji se trenutno procenjuje da postoji oko 100.000 nekretnina bez upisanih naslednika, što otvara ogroman prostor za ozbiljne zloupotrebe i kriminalne aktivnosti. Nerešeni ostavinski postupci i neažurne evidencije, koji datiraju još iz devedesetih godina, pretvorili su desetine hiljada stanova i kuća u mete organizovanih grupa koje, koristeći pravne praznine, pokušavaju da dođu do tuđe imovine.
Gde nestaju naslednici i ko vreba njihove kvadrate?
Problem stanova bez vlasnika najčešće nastaje kada ostavinski postupci nisu sprovedeni na vreme. Iako je uvođenjem javnih beležnika pre nekoliko godina uveden određeni automatizam, sistem i dalje nije zaživeo u meri koja bi obezbedila potpunu ažurnost podataka.
Prema Zakonu o nasleđivanju, u situacijama kada nema zakonskih naslednika, vlasnik imovine postaje Republika Srbija, odnosno država. Međutim, upravo ti „ničiji“ stanovi postaju predmet interesovanja organizovanih kriminalnih grupa koje su, prema rečima advokata Nebojše Perovića, često uvezane sa pojedincima iz različitih institucija – od matičnih ureda do sudova.
Šema prevare: Fiktivni ugovori i „pozajmljeni“ pečati
Kriminalne grupe prate evidencije i, kada uoče da postupak nasleđivanja nije pokrenut godinama nakon smrti vlasnika, kreću u akciju. Njihov metod se najčešće oslanja na izradu fiktivnih i lažnih ugovora o kupoprodaji.
„Kada uoče da nema naslednika, prave se lažni ugovori, a ti ljudi se potom predstavljaju kao vlasnici i praktično otimaju imovinu“, upozorio je advokat Perović. Interesantno je da se za overu takvih falsifikovanih dokumenata često koriste brojevi koji zapravo pripadaju potpuno drugim papirima, poput punomoćja za upravljanje automobilom, kako bi na prvi pogled sve delovalo legalno.
Slučaj iz prakse: Došao u stan i zatekao ljude kako menjaju bravu
Koliko ove grupe mogu biti drske pokazuje primer jedne porodice čija je baka preminula, a ostavina nije bila odmah sprovedena. Unuk je, dolazeći u stan, zatekao nepoznate ljude koji su već menjali bravu na ulaznim vratima.
Kada ih je upitao šta rade, hladnokrvno su mu odgovorili da je to sada njihova imovina, pokazujući mu navodni kupoprodajni ugovor. Čak ni intervencija policije u prvom trenutku nije pomogla, jer organi reda ne mogu da intervenišu kada jedna strana poseduje ugovor, te je porodica bila prinuđena na dugotrajan sudski postupak kako bi dokazala da je reč o čistom falsifikatu.
Stručnjaci upozoravaju građane da budu maksimalno ažurni u sprovođenju ostavinskih postupaka i proveri statusa nekretnina svojih preminulih srodnika, kako njihova imovina ne bi postala deo crne statistike i meta dobro uigranih prevaranata.
(Blic/Kurir TV)
