Slađana Letinčić ističe da su profesionalizam, odgovornost i proverena informacija ključne vrednosti novinarstva koje ne smeju imati alternativu.
Letinčić veruje da je kredibilitet najvažnija valuta novinarstva i da se poverenje publike vraća samo doslednošću, tačnošću i transparentnošću, a ne brzinom.
Slađana Letinčić, urednica i voditeljka informativnog programa na Newsmax Balkans, pripada generaciji novinara koja je prošla i reporterski teren i studio, vreme sporijih informacija i eru vesti koje danas stižu u sekundi.
Kroz više od dve decenije rada u različitim televizijskim sistemima ostala je dosledna ideji da profesionalizam, odgovornost i proverena informacija nemaju alternativu.
U intervjuu za “Blic” Slađana Letinčić govori o promenama koje su oblikovale televizijsko novinarstvo, pritiscima savremenih medija, poverenju publike i izazovu da se u vremenu brzine sačuva istina.
Otkriva i kako izgleda trenutak kada se upali „crvena lampica“ pred početak centralnih vesti, koliko je teško sačuvati integritet u različitim uređivačkim politikama i zašto kredibilitet i dalje smatra najvažnijom valutom jednog novinara.
Prošli ste kroz nekoliko velikih televizijskih sistema i njihove transformacije. Šta se najviše promenilo u televizijskom novinarstvu od 2001. do danas?
- Promenilo se mnogo - tehnološki, profesionalno, načinu na koji ljudi konzumiraju informacije, a ponajviše se promenila brzina kojom vesti stižu. Danas se informacije plasiraju gotovo u realnom vremenu i sama publika je postala deo procesa, dok istovremeno društvene mreže često diktiraju tempo i teme. Ono što se nije promenilo jeste osećaj odgovornosti predstavnika medija I to sada govorim iz ugla Newsmax Balkans televizije – da prvo dobro proverimo informaciju, da objektivnost ne dovodimo u pitanje i na kraju da razlikujemo istinu od senzacija. Tehnologija je umnogome doprinela unapređivanju TV sistema i forme, ali istina i kredibilitet i dalje nemaju alternativu. To je politika kuće u kojoj radim i te suštinske stvari se nikada ne dovode u pitanje.
Da li je teže ostati profesionalan u vremenu brzih vesti ili u vremenu jakih pritisaka?
- Mislim da su danas ta dva izazova neraskidivo povezana. Brzina, pritisci često stvaraju prostor za greške, zato je profesionalizam važniji nego ikada, jer podrazumeva odgovornost da se informacija proveri i saopšti bez podilaženja. Samim tim znanje i integritet postaju najvažniji kapital jednog novinara.
Šta publika danas najviše traži od voditelja vesti: informaciju, sigurnost, emociju ili stav?
- Kombinaciju svega toga, ali pre svega poverenje. Informacija je danas dostupna na svakom telefonu, ali ljudi od voditelja očekuju da im pomogne da razumeju šta je zaista važno i tačno. Potrebni su im sigurnost i kredibilitet, a ne senzacionalizam ili nametanje stava. Emocija ima svoje mesto, ali profesionalna distanca i objektivnost ostaju ključni za ozbiljno novinarstvo.
Kako izgleda trenutak kada se “upali crvena lampica” pred početak centralnih vesti? Da li trema ikada nestane?
- U tom trenutku fokus je isključivo na vesti i nema više prostora za razmišljanje o tremi koja verovatno nikada potpuno ne prestaje, ali s vremenom postane korisna energija koja vas drži koncentrisanim i odgovornim. Bar je u mom slučaju tako. Trenutak kada se upali crvena lampica pred početak centralnih vesti je mešavina koncentracije, adrenalina i potpune tišine u glavi. Bez obzira na iskustvo, tih nekoliko sekundi pred uključenje imaju posebnu težinu, jer tada više nema pripreme ni ispravke - sve što znaš i jesi kao profesionalac izlazi pred publiku. Moje iskusnije kolege često kažu da je mala doza treme čak korisna, jer održava fokus i poštovanje prema poslu i publici. Slažem se sa njima.
Radili ste u medijima različitih uređivačkih politika. Koliko novinar uspeva da sačuva sopstveni integritet?
- Sve je to individualno i zavisi od karaktera. Integritet treba čuvati bez obzira kojim se poslom baviš - kroz male i velike profesionalne odluke, a ponajviše time što si dobar čovek. U različitim uređivačkim politikama postoje različiti izazovi, ali osnovni principi novinarstva ne bi smeli da se menjaju – tačnost, odgovornost i pošten odnos prema publici. Dolazi sigurno i do situacija kada taj prostor postane previše uzak i tada svako mora sam da odluči gde mu je granica.
Šta je bio najteži profesionalni trenutak koji kamera nije zabeležila?
- Najizazovniji i često najteži trenuci su oni koji ostanu iza kamere - kada morate da saopštite teške vesti, a da pritom zadržite profesionalnost i smirenost. Posebno su izazovne situacije u kojima znate da informacije koje prenosite direktno utiču na živote ljudi. Ne preterujem kada kažem da upravo ti nevidljivi trenuci najviše oblikuju čoveka i profesionalca.
Generacija ste novinara koja je prošla i “teren” i studio. Da li dobar voditelj mora prvo da bude dobar reporter?
- Teren vas nauči da brzo reagujete, postavljate prava pitanja i razumete ljude i događaje iz prve ruke. Voditelj koji je prošao reporterski posao drugačije doživljava svaku vest, jer zna koliko rada i odgovornosti stoji iza jedne informacije. Zato verujem da dobar reporter vrlo često postaje i uverljiviji i ozbiljniji voditelj. Opet, sa druge strane postoje odlični voditelji koji nikada nisu bili klasični reporteri. Iskustvo reportera veoma često produbi kvalitet voditelja, posebno u ozbiljnom informativnom programu.
Da li danas više nedostaje dobrih novinara ili dobrih urednika?
- Mislim da taj problem danas nije prisutan samo u novinarstvu, već gotovo u svakoj profesiji. Vreme brzih informacija i stalne trke za rezultatima često favorizuje kvantitet umesto kvaliteta, pa se manje ulaže u ozbiljan rad, iskustvo i profesionalno sazrevanje. Zato danas, možda više nego ranije, nedostaje prostora za ljude koji će temeljno raditi svoj posao, bilo da su novinari ili urednici. Srećom i dalje ima i odličnih novinara i odličnih urednika - talentovanih, brzih, obrazovanih i najvažnije od svega, sjajnih ljudi. Mislim da su i dobri novinari i dobri urednici podjednako važni i da jedno bez drugog teško funkcioniše. Kada imate dobar spoj oba, tada medij dobija kredibilitet koji publika prepoznaje.
Posle više od dve decenije iskustva, šta vas i dalje drži u ovom poslu?
- Ono što me i dalje drži i vuče ka novinarstvu nije više adrenalin „breaking news“ trenutaka, već osećaj da ovaj posao i dalje ima smisla - da tačna, odgovorna i pravovremena informacija može da utiče na društvo i na živote ljudi. Vremenom se menja i pogled na profesiju. Na početku često dominiraju dinamika, teren i želja da se bude prvi. Kasnije mnogo važnije postaju odgovornost, poverenje publike i osećaj da, uprkos svim pritiscima i promenama medijske scene, još postoji prostor za profesionalno novinarstvo. Kada radite ovaj posao iskreno i profesionalno, ta energija i smisao ne nestaju.
Newsmax Balkans ste opisali kao novu nadu. Šta bi danas trebalo da vrati poverenje publike u medije?
- Poverenje publike se ne vraća jednom porukom ili kampanjom, već doslednim radom i vremenom. Ključ je u tačnosti, transparentnosti i spremnosti da se prizna greška kada se dogodi. Publika danas vrlo brzo prepoznaje razliku između informisanja i senzacionalizma, pa je zato kredibilitet najvažnija valuta. Kada mediji ponovo stave činjenice ispred brzine i interesa, poverenje počinje da se vraća. Poseban problem je što su društvene mreže promenile ritam informisanja i zato klasični mediji više ne mogu da pobede samo brzinom - moraju da pobede pouzdanošću.
Kako izgleda jedan vaš dan van televizije? Postoji li trenutak kada potpuno “isključite” vesti?
- Moj dan van televizije izgleda prilično obično, kao i kod većine ljudi, ali uz stalnu prisutnost posla u pozadini. I kada nisam u studiju, informisanje i dalje prati dan, jer u ovom poslu nema potpunog “isključenja”. Razlika je samo u tome što se trudim da nađem kratke trenutke odmora i distance. Ali vest kao takva uvek ostaje deo svakodnevice, samo u drugačijem ritmu.
Koji savet ste dobili na početku karijere, a i danas ga pamtite?
- Najvažniji savet koji pamtim jeste da uvek proverim informaciju dva puta pre nego što je izgovorim ili objavim jer građenje kredibiliteta traje godinama, a može da se izgubi u jednoj grešci. Taj princip i danas smatram osnovom svakog profesionalnog rada.
Kada bi trebalo jednom rečenicom da opišete novinarstvo danas, kako bi ona glasila?
- Stalna borba između brzine informacije, pritiska interesa i potrebe da se sačuva istina i poverenje publike - složen prostor u kojem se istina, pritisci i tehnologija stalno sudaraju, ali gde kredibilitet i dalje ostaje jedina prava mera vrednosti.
