Odbacio je tvrdnje da njegovo odbijanje ima veze sa predstojećim izborima u Mađarskoj i nazvao pitanje naftovoda egzistencijalnim za zemlju
Više evropskih lidera kritikovalo je Orbana jer je u decembru pristao na zajam Ukrajini, ali sada to uslovljava novim okolnostima
Uprkos pritisku i obećanju ukrajinskog predsednika da će što pre osposobiti naftovod Družba, mađarski premijer Viktor Orban u četvrtak je ostao pri svom stavu da neće deblokirati kredit Ukrajini dok se ne obezbedi snabdevanje ruskom naftom, navode diplomatski izvori.
Prema tim izvorima, Orban je odbacio kao "potpuno neutemeljeno" tumačenje da je njegovo odbijanje povezano sa parlamentarnim izborima koji će se u Mađarskoj održati 12. aprila. Naglasio je da je snabdevanje ruskom naftom preko naftovoda Družba "egzistencijalno pitanje" za njegovu zemlju i optužio čelnike država članica da se više brinu za Ukrajinu nego za Mađarsku.
Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta izjavio je da je Orbanovo ponašanje neprihvatljivo i protivno načelu iskrene saradnje, što je obaveza koja proizilazi iz ugovora o EU.
Košta je odbio da ponovo otvara raspravu o zajmu Ukrajini
Više drugih čelnika kritikovalo je Orbana što se ne drži reči, jer je u decembru pristao na zajam od 90 milijardi evra, iz kojeg se on zajedno sa Slovačkom i Češkom izuzeo. Orban je na to odgovorio da se on drži svoje reči, ali da je došlo do promene okolnosti jer sada naftovod nije u funkciji, dok je u decembru bio.
Košta je odbio da ponovo otvara raspravu o zajmu Ukrajini, tvrdeći da je odluka već doneta i da je sada samo treba sprovesti. Smatra se da u EU ne žele da daju priliku Orbanu da na samitu napravi šou kako bi ostvario kakav dobitak u predizbornoj kampanji.
Orban i njegova stranka Fides celu izbornu kampanju svode na protivljenje Ukrajini i EU, tvrdeći da su oni u dosluhu kako bi na vlast doveli njegovog izbornog suparnika Petera Mađara iz stranke Tisa.
Lideri 25 članica EU usvojili zaključke o Ukrajini, Orban i Fico nisu potpisali
Evropski savet usvojio je danas zaključke o Ukrajini u kojima se, pored ostalog navodi da šefovi država i vlada zemalja Evropske unije očekuju isplatu prve rate kredita za podršku Kijevu do početka aprila, a zaključke je podržalo 25 članica, dok premijeri Mađarske i Slovačke Viktor Orban i Robert Fico nisu potpisali dokument.
- Nakon odluke iz decembra 2025. da Ukrajini obezbedi kredit za podršku od 90 milijardi evra za 2026. i 2027. godinu, Evropski savet pozdravlja odobrenje kredita i očekuje prvu isplatu do početka aprila - navodi se u dokumentu, saopštila je pres služba Evropskog saveta.
U tom kontekstu, Evropski savet takođe poziva na pojačano angažovanje sa trećim zemljama kako bi se premostio preostali finansijski jaz od 30 milijardi evra za Ukrajinu.
Evropski savet je takođe naglasio važnost nastavka ulaganja napora u pružanje vojne podrške Ukrajini i hitnog ubrzanja proizvodnje i isporuke prioritetne opreme, uključujući sisteme protivvazdušne odbrane, municiju, dronove i rakete, kao i pomoć Ukrajini u zaštiti energetske i kritične infrastrukture.
Lideri članica EU su se saglasili da će sva vojna podrška, kao i bezbednosne garancije za Ukrajinu, biti pružene uz puno poštovanje bezbednosne i odbrambene politike pojedinih država članica i uzimajući u obzir bezbednosne i odbrambene interese svih država članica.
U petoj godini ruske agresije protiv Ukrajine, Evropski savet potvrđuje svoju nepokolebljivu I čvrstu podršku nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine u okviru njenih međunarodno priznatih granica, navodi se u tekstu.
"Granice ne smeju da se menjaju silom"
Naglašava se takođe da je budućnost Ukrajine i njenih građana unutar Evropske unije.
Evropski lideri su istovremeno pozvali Rusiju da pristane na potpun, bezuslovan i hitan prekid vatre i da započne smislene pregovore za pravedan i trajan mir.
Da bi mir bio pravedan i trajan, poštovanje nezavisnosti, suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine je kamen temeljac. Granice ne smeju da se menjaju silom, agresor ne može da bude nagrađen, a dugoročna bezbednost i sposobnost Ukrajine da se brani moraju biti garantovane, navodi se u dokumentu.
"Evropski savet snažno osudio Rusiju"
Kako se navodi u zaključcima, Evropski savet je snažno osudio Rusiju zbog njenih "sistematskih i namernih napada na civilnu i energetsku infrastrukturu Ukrajine", posebno na termoelektrane, i pozdravio energetsku podršku i pomoć u civilnoj zaštiti koju su Ukrajini pružile EU i njene države članice, kao i međunarodni partneri.
Evropski savet očekuje brzo usvajanje 20. paketa sankcija i ponavlja važnost daljeg smanjenja ruskih energetskih prihoda i daljih ograničenja ruskog bankarskog sistema i razmatra napore da se odvrati delovanje ruske flote u senci, naveli su evropski lideri.
U dokumentu je posebno snažno osuđeno raspoređivanje oružanih snaga Severne Koreje u ratu protiv Ukrajine, kao i kontinuirana vojna podrška koju pružaju, između ostalih, Iran i Belorusija.
Evropski savet takođe potvrđuje posvećenost EU obezbeđivanju pune odgovornosti za ratne zločine i druge najteže zločine počinjene tokom ruske agresije protiv Ukrajine. U tom kontekstu, Evropski savet poziva na kontinuirane napore u okviru Saveta Evrope da se pokrene rad Specijalnog tribunala za zločine agresije protiv Ukrajine i osnivanje Međunarodne komisije za razmatranje potraživanja protiv Ukrajine, navodi se u dokumentu.
Evropski savet će se ponovo pozabaviti pitanjem usvajanja dokumenta na narednom zasedanju, saopšteno je iz Saveta EU.
(Tanjug/ Jutarnji)
