Dve supersile sve više prisiljavaju svet da izabere stranu - Kinu ili SAD
Postoji opasnost da bi Tramp mogao da koristi pitanje Tajvana kao trgovinski adut u zamenu za ustupke Kine, na primer za pomoć oko Irana
Američki predsednik Donald Tramp danas stiže u Kinu na “potencijalno istorijski” samit sa kineskim liderom Sijem Đinpingom. Saveznici su u strahu da bi Tramp, ako ne bude pažljivo birao svoje reči, mogao da uzdrma osetljivu diplomatiju oko Tajvana koja se decenijama pažljivo vodila.
Ulozi su preveliki. Ekonomski sukob između Kine i SAD traje još od januara 2018, kad je Tramp počeo da nameće Pekingu carine i druge barijere zbog navodno nepravičnih trgovinskih praksi i krađe intelektualnog vlasništva. Ali, uzajamno nadmetanje merama i protivmerama vremenom je eskaliralo, zahvatajući globalne lance snabdevanja, a sve je veća zabrinutost da će obe zemlje koristiti svoje rastuće regulatorne sisteme kao ekonomske batine, uvlačeći druge države i kompanije u sukob.
Stručnjaci, piše “Njujork tajms”, upozoravaju da dve supersile sve više prisiljavaju svet da izabere stranu - Kinu ili SAD.
Tajvan kao posebna briga
Prema “Politiku”, američki saveznici su posebno zabrinuti da bi Tramp - poznat po nepredvidljivim izjavama - mogao da se odrekne američke podrške Tajvanu, možda i nenamerno.
- Bio bi veliki uspeh za Sija ako bi naveo Trampa da javno kaže nešto što ide u korist Kini, kao što je: “Podržavam mirno ujedinjenje”, ili “Protivim se nezavisnosti Tajvana”, ili “Tajvan je deo Kine”. Tramp je Tramp - stalno govori van pripremljenog scenarija. Molimo se da se ništa katastrofalno ne dogodi - rekao je listu neimenovani azijski diplomata.
Američka politika prema Tajvanu dugo je bila zasnovana na priznavanju da je ostrvo odvojeno od Kine - ali bez otvorene podrške tajvanskoj nezavisnosti.
Peking je upozorio da bi takav potez mogao da izazove rat.
"Samo da što manje priča o Tajvanu"
Čak i male promene u formulacijama mogu se protumačiti kao promena politike. A ako bi se SAD otvoreno usprotivile nezavisnosti Tajvana, Kina bi mogla da proglasi čak i uobičajene kontakte između SAD i Tajvana - uključujući sastanke američkih zakonodavaca sa tajvanskim zvaničnicima i prodaju američkog oružja ostrvu - podrškom tajvanskoj nezavisnosti.
Upućeni izvor rekao je “Politiku” da Trampovi saradnici podstiču predsednika da vodi računa o načinu na koji govori o Tajvanu tokom susreta sa Sijem, kako bi američka politika ostala nepromenjena.
- Nikad ne znate sa Trampom, on je veoma nepredvidljiv – rekao je izvor, dodajući da je sve usmereno na tome da se zadrži postojeći status Tajvana i da se ta tema što manje otvara.
"Pričaće se o Tajvanu kao i uvek"
A Peking je već nagovestio da želi da Tajvan bude deo dnevnog reda. Ministar spoljnih poslova Vang Ji rekao je američkom državnom sekretaru Marku Rubiju na sastanku prošlog meseca da je Tajvan “najveći faktor rizika u kinesko-američkim odnosima”.
- Siguran sam da će Tajvan biti tema razgovora, kao što je uvek slučaj. Kinezi razumeju naš stav po tom pitanju, a mi razumemo njihov – rekao je Rubio.
Američka administracija za sada nije otkrila konkretne detalje dnevnog reda samita. Bela kuća je prošle nedelje saopštila da će se razgovarati o “nizu tema, uključujući trgovinu, fentanil, Iran i druga pitanja važna za američki narod”. Takođe je navela da “nije bilo promene američke politike prema Tajvanu”, ali nisu rekli kako Tramp planira da vodi razgovore o ostrvu.
"Trgovina" Tajvanom
Prema “Politiku”, jedna od glavnih briga diplomata je da bi Tramp mogao da “trguje” dugogodišnjom politikom prema Tajvanu u zamenu za trgovinske sporazume ili pomoć oko Irana.
- Zabrinuti smo da bi Peking mogao da ponudi da posreduje u dogovoru sa Iranom kojim bi se ponovo otvorio Ormuski moreuz, u zamenu za američke ustupke po pitanju Tajvana - rekao je listu azijski diplomata iz Vašingtona.
Čak i ako Tajvan ne postane centralna tema pregovora, zabrinutost drugih zemalja u regionu pokazuje koliko je Tramp narušio percepciju pouzdanosti SAD rušenjem ustaljenih normi, uključujući:
- pretnje aneksijom Grenlanda
- ideju da Kanada postane 51. američka savezna država
- smanjenje broja američkih vojnika u Nemačkoj
To je sve narušilo međunarodno poverenje u spremnost SAD da poštuju dugoročne obaveze, uključujući one usmerene da odvrate Kinu od eventualne agresije na Tajvan.
Tajvan zabrinut
Ostrvo je toliko zabrinuto zbog mogućnosti da će Tramp tokom susreta sa Sijem govoriti o budućnosti Tajvana da se nada da se ta tema uopšte neće ni otvoriti.
- Ne žele da završi na meniju razgovora između Sija i Trampa. Zabrinuti smo i moramo to da izbegnemo – rekao je “Blumbergu prošlog meseca zamenik tajvanskog ministra spoljnih poslova Fransoa Vu.
Prema “Njujork tajmsu”, zvanična poruka sa susreta Trampa i Sija ove nedelje biće “mir i stabilnost”. Ali, iza diplomatskih fraza obe vlade tiho se pripremaju za nešto mnogo oštrije - dugotrajan ekonomski rat. Da li će Si i Tramp uspeti da uspostave bar minimalne granice za upotrebu svojih sve moćnijih ekonomskih oružja - smatraće se ključnim testom uspeha samita, navodi list.
- Kina sve snažnije signalizira da je “naoružana” i spremna. Na ivici smo mnogo češće i šire upotrebe kineskih protivmera kao odgovora na američke sankcije - rekao je stručnjak za Kinu Endru Gilhom.
BONUS VIDEO
