Trampov stav prema Tajvanu je promenljiv, uprkos velikom paketu naoružanja vrednom 11 milijardi dolara koji još nije isporučen
Postoje strahovanja da bi Tramp mogao smanjiti podršku Tajvanu zbog svoje transakcijske prirode i potencijalnih pregovora sa kineskim predsednikom Sijem Đinpingom
Uoči sastanka sa kineskim predsednikom Si Đinpingom, analizira se promenljiv stav Donalda Trampa prema Tajvanu, što otvara pitanje da li će on smanjiti podršku ovom ostrvu koje Peking smatra svojom teritorijom.
Trampov odnos prema Tajvanu i naoružavanju
Iako je Tramp u decembru odobrio istorijski paket naoružanja za Tajvan vredan 11 milijardi dolara, isporuka još uvek nije počela. Tramp se žalio da je Tajvan „ukrao” američke poslove u industriji poluprovodnika i pozvao je Tajpej da plati Sjedinjenim Državama za zaštitu.
Pretnjama o visokim carinama, Tramp je podsticao Tajvan na velika ulaganja u američku proizvodnju poluprovodnika, kao i na kupovinu američkog tečnog prirodnog gasa i sirove nafte. Tramp je takođe izjavio da očekuje da će predsednik Si od njega tražiti da se uzdrži od naoružavanja Tajvana, o čemu planiraju da razgovaraju.
Strahovi od "transakcijskog" predsednika i američka politika
Trampova retorika je podstakla nagađanja o američkoj posvećenosti odbrani ostrva.
Penzionisani kontraadmiral američke mornarice Mark Montgomeri izrazio je zabrinutost da bi se zbog Trampove transakcijske prirode Tajvan mogao naći „na meniju” tokom razgovora.
S druge strane, američki državni sekretar Marko Rubio poručio je da se američka politika prema ostrvu nije promenila i da Sjedinjene Države ne žele nikakvu prisilnu promenu situacije jer bi to „destabilizovalo svet”.
Zvaničnici Bele kuće ističu da je Tramp u prvoj godini svog drugog mandata odobrio više vojne prodaje Tajvanu (oko 8,4 milijarde dolara) nego što je Džo Bajden odobrio tokom cele svoje četiri godine mandata.
Ciljevi Pekinga i "strateška dvosmislenost"
Si Đinping želi da oslabi veze između SAD-a i Tajvana, dok Kina smatra Tajvan odmetnutom pokrajinom koju namerava da pripoji, po potrebi i silom. Vašington vodi politiku „strateške dvosmislenosti” u kojoj priznaje stav Pekinga da je Tajvan deo Kine, ali ga izričito ne podržava, protiveći se nezavisnosti Tajvana i jednostranim promenama statusa kvo.
Analitičari upozoravaju da bi Si mogao da pokuša da nagovori Trampa da ograniči prodaju oružja ili zabrani posete visokih američkih zvaničnika Tajvanu.
Uloga Japana i poluprovodnika
Nagađanja o Trampovoj podršci podstakao je i spor između Kine i Japana. Japanska premijerka Sanae Takaiči upozorila je da bi kineski napad na Tajvan mogao predstavljati situaciju koja ugrožava opstanak Japana.
Tramp je o ovom sporu uglavnom ćutao.
Ipak, snažan sektor poluprovodnika ostaje jedan od glavnih aduta Tajvana, jer Amerika zavisi od njega u tehnološkoj trci sa Kinom, a stručnjaci veruju da Tramp u potpunosti shvata tu ekonomsku ulogu Tajvana.
Najbolji scenario
Bivši zvaničnici ističu da, uprkos transakcijskoj prirodi, nije verovatno da bi Tramp žrtvovao američke interese na Tajvanu da bi dobio nešto drugo.
Lev Nahman, profesor političkih nauka, zaključuje da je najbolji scenario kojem Tajvan može da se nada taj da se na sastanku dvojice lidera o Tajvanu uopšte ne govori javno, ili da se spomene u minimalnoj meri.
(AP)
