Trampov plan da zapleni 450 kg uranijuma skoro oružanog kvaliteta - ukoliko Teheran odbije da ga preda - mogao bi da bude krajnji test iranskih priprema
Amerikanci bi morali da se probiju u unutrašnjost Irana, prelete odbranu u planinama, spakuju uranijum dok su pod vatrom i probiju se iz zemlje
I dalje je neizvesno da li će ili neće doći do američke kopnene invazije na Iran. Predsednik Donald Tramp rekao je da se sukob koji je zapalio Bliski istok bliži kraju, ali je isto tako najavio jače udare i dodatno slanje trupa u Persijski zaliv. Iran, koji je potrošio četiri decenije i milijarde dolara na pripreme za kopnene operacije poput ove, na ovo je odgovorio preteći.
- Ako neprijatelj pokuša da izvrši kopnene operacije, nijedna osoba ne bi trebala da preživi - rekao je vrhovni komandant iranske vojske, general-major Amir Hatami, dodajući da su njihove snage “spremne da se suprotstave svakom zlu neprijatelja”.
Tramp je ranije u četvrtak u obraćanju naciji rekao je da se sukob u Iranu "bliži kraju" i da bi mogao da se završi u roku od nekoliko nedelja, ali i da će SAD pojačati vazdušne udare na tu zemlju dok se nastavlja paralelno gomilanje dodatnih američkih trupa u Zalivu.
Ukoliko Tramp naredi svojim trupama da zaplene iranski visoko obogaćeni uranijum ili zauzmu naftno ostrvo Harg, oni se ne bi borili protiv terorista u senkama, kako piše britanski “Telegraf”, već bi se suočili sa neprijateljem kakvog američka vojska nije videla generacijama - organizovanom vojskom od stotina hiljada boraca koji veruju da je umiranje za odbranu domovine njihov najviši cilj.
A iranska vojska ne bi bila jedina prepreka.
Kako bi izgledala američka misija
Trampov plan da zapleni 450 kg uranijuma skoro oružanog kvaliteta - ukoliko Teheran odbije da ga preda - mogao bi da bude krajnji test ovih priprema, navodi “Telegraf”. Takva visokorizična misija zahtevala bi stotine vojnika na terenu u Iranu na jednoj ili više nuklearnih lokacija.
Amerikanci bi morali da se:
- probiju u unutrašnjost zemlje
- prelete iransku odbranu u planinama – mesta posebno osmišljena da se odupru takvim napadima
- spakuju radioaktivni materijal dok su pod vatrom
- potom da se probiju iz zemlje u kojoj je milion ljudi mobilisano za odbranu
- Takav plan invazije zahtevao bi potencijalno najveću operaciju specijalnih snaga u istoriji – rekao je “Telegrafu” bivši komandant NATO-a Džejms Stavridis.
Šta ide u prilog Iranu
- Prvo, udaljenost nuklearnih lokacija. Najosetljiviji objekti nalaze se na posebno odabranim pozicijama - svaki je udaljen više od 950 km od najbližih tačaka za potencijalno pokretanje napada – američkih baza u zalivskim zemljama ili nosača aviona u vodama. Takva udaljenost je sama po sebi logistički izazov za bilo koju kopnenu ili vazdušnu silu koja pokušava da dosegne, obezbedi i izvuče materijal sa više lokacija istovremeno
- Sam teren takođe funkcioniše kao odbrambeni sistem. Planine Zagros - koje se protežu oko 1.500 km kroz zapadni Iran imaju veoma visoke vrhove (od oko 3.000 do preko 4.000 m) i prave prirodnu barijeru između obale i unutrašnjosti u kojoj se nalaze ključni objekti
Šta ako se američke snage probiju do nuklearnih lokacija
Čak i ako bi američke snage nekako stigle do spoljnog dela nuklearnih lokacija, udaljenih od iranskih ostrva, suočili bi se sa perspektivom probijanja kroz srušene tunele dok iranske snage uništavaju opremu - a možda i same zalihe uranijuma kao poslednje sredstvo.
Prema iranskim državnim medijima, ukoliko Americi nekako pođe pod rukom da izbegne napade i uspešno iskrca svoje snage na ostrvima poput Harga, Bu Muse ili Laraka - i dalje postoji osnovni problem u zadržavanju tih snaga na terenu, čak i na kratko vreme.
Ukoliko bi Amerikanci uspeli da zauzmu nuklearne lokacije, cilj misije bio da uklone 450 obogaćenog uranijuma, što je izazov koji prevazilazi konvencionalne vojne operacije. To bi, naime, zahtevalo specijalizovano rukovanje, transportne kontejnere i procedure dekontaminacije – a sve pod potencijalnom paljbom suprotne strane.
Koje snage brane Iran
Primarni teret odbrane pada na Iransku revolucionarnu gardu (IRGC), koja je decenijama pripremala odbrambene slojeve za asimetrično ratovanje protiv tehnološki superiornijih snaga.
- Spoljni odbrambeni prsten čine sistemi protivvazdušne odbrane velikog dometa, dizajnirani da otkrivaju i uništavaju pretnje na ekstremnim udaljenostima i visinama
- Srednji odbrambeni sloj koristi sisteme srednjeg dometa sa visokom mobilnošću, dizajnirane da se suprotstave borcima, krstarećim raketama i dronovima na srednjim udaljenostima
- Iran takođe proizvodi niz prenosivih PVO sistema - uključujući “misag” i “šahab sakeb”. To su laki raketni sistemi za na rame, efikasni protiv helikoptera i avionima koji nisko lete
- Dodatno, Iran tvrdi da je mobilisao više od milion boraca za kopnenu borbu, uključujući IRGC, miliciju Basidž i dobrovoljce
"Ovo bi bila najveća greška Amerike"
Prema bivšem potpredsedniku Irana Ešaku Džahangiriju, "najveća greška koju bi Amerika počinila nakon započinjanja ovog rata bila bi ulazak u Iran kopnenim putem, nije bitno da li je u pitanju Harg ili neko drugo ostrvo".
- Jednom su neke zemlje povukle crvene linije, tvrdeći da bi mogle da okupiraju neko od iranskih ostrva, a zvaničnici su tokom rata odgovorili da “okupatori moraju da prođu kroz more krvi da bi zauzeli samo jedan centimetar iranske zemlje”. Ta rečenica i dalje predstavlja definitivan odgovor Iranaca – rekao je on.
Iran je takođe jasno dao do znanja da bi bilo kakva američka kopnena akcija izazvala eskalaciju u regionu. Vojni zvaničnici su upozorili da bi “iznenada otvorili druge frontove” ako se američke trupe iskrcaju na kopno. Ta pretnja uključuje napade na energetsku infrastrukturu u Zalivu, američke baze širom Bliskog Istoka i potencijalno zatvaranje moreuza Bab el-Mandeb u Crvenom moru, pored Ormuskog moreuza.
Deluje da su sve taktičke prednosti na strani Irana, piše “Telegraf”. Ali, ovo je test sa kojim se nijedna strana nije do sada suočila.
BONUS VIDEO
